Praksa uzgoja krastavaca na balama slame već je poznata niz godina. Obično se uzgajaju u staklenicima ili plastenicima namenjenim za uzgoj raznih kultura. U takvim zaštićenim prostorima krastavci se mogu uzgajati na dva načina. Prvi je da se sadnice sade na gredice koje se pripreme za sadnju sadnica krastavaca. Drugi je način uzgoja na balama slame . Ako možete nabaviti bale slame od pšenice , razmislite o takvom načinu uzgoja.



Praksa je pokazala da uzgoj na slami daje vrlo dobre rezultate. Prvenstveno se s uzgojem na slami počelo u zaštićenim prostorima gde se krastavci uzgajaju više godina uzastopce u istom prostoru. Takvim načinom uzgoja izbegava se nakupljanje štetočina u tlu i napad biljnih bolesti. Praktično je i to što se deo podloge (bale slame) na kojoj se uzgajaju biljke nakon sezone uzgoja može kompletno ukloniti. Tako se uklanja iscrpljena podloga koja, ako je uz to zaražena nekim parazitom, mora ukloniti .


Na šta obratiti pažnju pri nabavci slame


Za uzgoj možete koristiti bale slame težine 15 - 25 kg. Na takvoj bali biljke mogu rasti više meseci. Iskustvo je pokazalo da je slama od pšenice najbolja.

Potrebno je pri nabavci slame obratiti pažnju na to da je cela suva. Ako slama nije ravnomerno suva, biohemijski procesi koji se odvijaju pri raspadanju slame neće biti ujednačeni što nije poželjno.

Osim toga, slama mora poticati od biljaka koje nisu bile tretirane nikakvim herbicidima. To je važno zato što bi i male količine herbicida štetno delovali na buduće biljke stakleničkih krastavaca.









Postavljanje bala slame u stakleniku


U stakleniku širine 3,20 m složite dve gredice slame. Bale složite 30 - 40 cm od zida staklenika. Slažete red od dve bale sa leve i desne strane, a u sredini ostavite prolaz.
Bale se mogu postaviti samo na površinu tla ali se mogu i malo ukopati. Ako ste se odlučili za ukopavanje bala, nemojte ukopati više od trećine njihove visine.

Ako se bojite da bi bale iz podloge mogle biti zaražene nematodama ili fuzarijom , tada pre polaganja bala na tlo prostrite plastičnu foliju i na nju složite bale. Rubove folije okrenite prema gore tako da napravite zaštitu . Stazu između bala - gredica možete zasipati sitnom slamom, usitnjenom korom drveta ili tresetom.




Priprema slame za sadnju


Kako je slama suva, bale trebate navlažiti kako bi se pokrenuli željeni mikrobiološki procesi. Po mogućnosti, za natapanje slame koristite mlaku vodu, i to 40-50 litara po bali. Uz vodu dodajte i mineralno đubrivo . Ako koristite granulirano đubrivo , vodu dodajte u 2 - 3 navrata kako bi se đubrivo polako rastvaralo i ulazilo u unutrašnjost bale te pomoglo mikrobiološkim procesima u slami da se počnu odvijati. Gnojivo se može dodavati i u obliku rastvora, i to 2 - 3 puta.

Procesi razgradnje slame uz oslobađanje toplote isti su kao i oni koji se odvijaju u klijalištu grejanom slamom i stajnjakom, samo što je u ovom načinu stajnjak nadomešten mineralnim đubrivom. Kako bi se tokom uzgoja zimi taj proces podstakao da što lakše i brže započne, staklenik treba lagano zagrejati. Kada proces krene, počne se oslobađati toplota. Temperatura u sredini bale može biti i viša od 40°C . Nakon prve burne reakcije temperatura se pomalo stabilizuje i iznosi 25-30°C. Tako će ostati tokom vegetacije i davati potrebnu toplinu biljčicama.