Vegetativno razmnoižavanje


Razmnožavanje podrazumeva gajenje cele biljke iz jednog njenog dela. Može da se primenjuje na svim biljkama osim jednogodišnjih i dvogodišnjih, koje se uvek gaje iz semena. Ipak, ne zaboravite da su mnoge vrste biljaka iz leja, koje gajimo kao jednogodišnje i odbacujemo svake godine, u stvari osetljive višegodišnje biljke koje zimi mogu da se razmnožavaju pomoću reznica, ako im obezbedite toplotu i sklonište.

Za razmnožavanje mogu da se koriste stabljike, korenje, pa čak i listovi, zavisno od vrste biljke. Prednost ovog načina razmnožavanja je u tome što su izdanci identični roditeljskoj biljci, bez genetskih varijacija do kojih može da dođe kad čuvate seme biljaka.

Takođe, to je jedini način razmnožavanja besemenih biljaka koje ne stvaraju klijavo seme - primer je kamilica za travnjak „trenejg”, gajena tako da ne cveta.




Deoba biljaka

Deoba - isecanje ili čupanje biljaka koje rastu u grupama na delove, od kojih je svaki s korenom i izdankom - najbrži je i najlakši način razmnožavanja zeljastih višegodišnjih biljaka , koji za kratko vreme daje krupne biljke u cvetu.Takođe, to je način da se biljke podmlađuju.

Većina vrsta može da se deli u proleće ili jesen. Deoba je delotvorna i za biljke kao što su čičoka i narcis koje ispod površine formiraju grupe mesnatih organa za skladištenje - lukovice, gomolje ili krtole. One mogu krajem sezone da se iskopaju,podele, uskladište i zasade narednog proleća. Delovi veličine pesnice ili potpuno formirane lukovice mogu da se sade bez potrebe za dodatnom toplotom ili zaštitom. Manjim delovima biljaka, uključujući i lukovičice koje liče na češnjeve belog luka, a formiraju se oko grupa lukovica, više odgovara da budu izvađeni iz saksija na godinu ili dve.




Odsecanje stabljika

Vrhovi i delovi stabljika mogu da se stave u saksije s kompostom ili u zemlju da bi se iz njih razvilo korenje. Iako se sve reznice brže ukorenjuju ako se zemljište dodatno zagreva, većini to nije neophodno.Sklanjanje u staklenik ili stavljanje na prozorski sims potrebno je samo reznicama uzetim s mekih delova izdanaka, koje bi se brzo isušile i uvenule na otvorenom.

Iako takvim reznicama treba vlažna atmosfera,ne treba ih previše zalivati jer će meko tkivo istruliti. Zbog toga kompost koji koristite mora da bude dobro oceđen i izmešan sa šljunkom ili peskom. Hormoni u prahu za ubrzan rast korenja ne smatraju se odgovarajućim organskim dodatkom. Većina biljnih vrsta dobro se ukorenjuje bez posebnih tretmana.




Vrste reznica sa stabljika

Iako nije loše da eksperimentišete ako vam se za to ukaže prilika, u načelu uzimajte odgovarajuću vrstu reznica u odgovarajuće vreme i da biste povećali izglede za uspeh, uzimajte ih više nego što vam je potrebno.



- Meke reznice su izdanci uzeti uglavnom sa otpornih višegodišnjih biljaka i osetljivih biljaka iz leja u proleće i početkom leta, dok iz biljaka izrastaju jaki, meki, mesnati delovi. Vrhovi stabljika najlakše se odsecaju i ukorenjuju. Među najpogodnijim za početnike su ukrasna kopriva, geranijum i mačja metvica. Pošto njihovi izdanci aktivno rastu, potrebno je da obezbedite odgovarajuće količine vlage, svetlosti i toplote kako bi ste podstakli ukorenjivanje, a reznice morate da izvadite iz saksije i držite pod pokrivačem.



- Poluzrele reznice uzimaju se neposredno pre nego što u tekućoj sezoni rasta biljke počnu da odrvenjuju pri osnovi. Dobre su za gajenje svih vrsta drvenastih biljaka, uključujući male žbunove kao što su lavanda i patuljasti šimšir, što ih čini idealnim za stvaranje većeg broja biljaka za živice. Takođe, iz poluzrelih reznica dobro se ukorenjuju četinari i mnoge vrste penjačica. Reznice s listopadnih vrsta obično se uzimaju od početka do kraja leta; reznice sa zimzelenih vrsta često se bolje ukorenjuju ako se uzmu početkom jeseni. U nekim slučajevima, pravo vreme uzimanja reznica presudno je za uspešno ukorenjivanje. Tretirajte ih isto kao i meke reznice. Skorašnja istraživanja pokazala su da reznice duže od uobičajenih mogu da budu veoma uspešne i daju veće biljke za kraće vreme. Poluzrele reznice većine žbunova, duže od 30 cm, mogu da se ukorenjuju. Uslučaju penjačica, mogu da se koriste reznice dužine i do metra. U saksiju se stavljaju oba kraja, i često se oba ukorenjuju. Iz lučno savijene stabljike izbija više izdanaka, čime se dobija mnogo gušći rast nego od uobičajenih reznica.



- Drvenaste reznice uzimaju se s drveća i žbunja dok su u fazi mirovanja. Kad se uzimaju sa otpornih biljaka koje se ukorenjuju - na primer sa crne ribizle, ogrozda, vrbe i drena - potrebno im je vrlo malo pažnje. Pripremite za njih posebnu leju u prohladnom, senovitom delu bašte. Ove reznice najčešće se uzima ju krajem zime.





Ožiljavanje

Mnoge drvenaste biljke i penjačice razvijaju korenje na mestima gde dotiču zemljište (neke vrste penjačica, kao što je bršljan, razvijaju čak nadzemno korenje). Tu osobinu možete da iskoristite a kod nekih drugih drvenastih vrsta da podstaknete da bi ste proizveli nove biljke, tako što će te od biljke roditelja odseći ukorenjene živice i, ako su dovoljno razvijeni, zasaditi u saksije ili zemlju. Ožiljavanje je naročito korisno za razmnožavanje paviti, rododendrona, kamelija i magnolija, koje se teško ukorenjuju iz reznica.

Žbunove ožiljavajte u proleće, a penjačice početkom leta. Ukorenjivanje obično traje naj manje godinu dana, ponekad i duže. Iskopajte rupu pored biljke roditelja i savijte stabljiku u nju, ostavljajući da oko15 cm viri iznad zemljišta. Pribijte izdanak nadole komadom savijene žice, vratite zemlju u rupu i stavite kamen odozgo da drži izdanak na mestu i zadržava vlagu.

Zasecanje zakopane stabljike ubrzava ukorenjivanje. Zarežite stabljiku ili je uvrnite tako da pocepate koru. Kada iz stabljike ispod kamena počnu da rastu novi izdanci,to je znak da se ukorenila i da može da se odvoji od biljke roditelja.