Karfiol vodi poreklo iz Sredozemlja, tamo i danas imaju divlje forme. To je povrće velike hranljive vrednosti. Koristi se kao dijetalno, u svežem stanju, sušen, smrznut, mariniran.


Uslovi uspevanja

Najveće zahteve ima od svih kupusnjača prema uslovima uspevanja, spoljne sredine. Optimalna temperatura za rast ruža je 13°C, dok se rast zaustavlja ispod 4°C, i iznad 28°C, i relativna vlažnost 85-90%. Ima velike zahteve u pogledu vlažnosti zemljišta naročito u vreme formiranja lišća i ruže.

Karfiol je takođe osetljiv i na kvalitet zemljišta. Najpogodnija su zemljšta bogata humusom, nađubrena, duboka, topla, propustljiva, optimalne rN. Gaji se u plodoredu, a monokultura nije poželjna ili uz obimno đubrenje. Najbolji predusevi su krompir, grašak, boranija, višegodišnje trave i leguminoze.


Gajenje

Najbolje je zemljište rano u jesen poorati uz unošenje stajnjaka (30-40t/ha). Ukoliko se ne unosi stajnjak povećava se količina mineralnog đubriva (100-120 kg/ha N, 150-200 kg/ha P, i 100 kg/ha K). Može se gajiti iz rasada ili direktno setvom (kao kupus). Rasad pristiže za 45-56 dana, i rasađuje se kad prođe opasnost od mrazeva. Kasni karfiol se sadi tokom jula. Rasađivanje može i mašinski na razmak 50x50 ili 60x60 cm.


Nega

Hakon sadnje usev se mora dobro zalivati jer se suša veoma nepovoljno odražava. Tokom cele vegetacije neophodno je da vlažnost zemljišta bude 70-80%. Jedna od mera nege je kultiviranje koje treba da je pažljivo da se ne oštete žile, prihranjivanje više puta, zasenjivanje kada je sunce jako par dana a po oblačnom vremenu ne više od 10 dana, i to pre nego što glavice dostignu normalnu veličinu.



Berba

Brši ce kada ruža dostigne veličinu i oblik karakterističan za sortu odnosno kada je snežno bela. Tehnološka zrelost zavisi od sorte i spoljnih činilaca. Bere se svaki treći dan jer ne stasava jednovremeno i nemože se dugo ubran čuvati. Prinos ranog karfiola je 10-12 t/ha, a jesenjeg 20-30 t/ha .



Dipl.ing Svetlana Zlatarić