Životna sredina biljaka uključuje uslove koji vladaju u zemljištu, kao i vremenske prilike, odnosno klimu iznad zemljišta. Zato nedostatak ili višak minerala može da se svrsta u probleme životne sredine, baš kao i neodgovarajuća količina vlage ili prevelika izloženost vetru. Problemi životne sredine mogu da imaju neposredna i posredna dejstva, jer povećavaju osetljivost biljaka na napade patogenih elemenata i štetočina.



Voda

Nedostatak vode uzrokuje uvenuće (sušenje) biljaka, koje slabi biljke čak i ako traje samo kratko i čini ih osetljivijim na napade štetočina ili patogenih elemenata. Duže nestašice vode za posledicu imaju manji rast i odumiranje tkiva na svim delovima listova. I drugi faktori uzrokuju uvenuće (sušenje) biljaka: na primer, gljivične infekcije ili oštećenja koja štetočine nanose korenju remete uzimanje vode iz zemlje. Nestašice vode imaju i odložena dejstva na biljke; otpadanje cvetova s kamelija u proleće uzrokovano je suvim vremenom prethodne jeseni.Biljke mogu da venu (suše se) i zbog previše vode u zemljištu, što je posledica loše drenaže ili preteranog zalivanja. Previše vlažno zemljište ne dozvoljava korenu da diše. Usled prestanka funkcionisanja korena, biljke počinju da venu. Posle toga dolazi do odumiranja tkiva, što olakšava napade gljivica, patogenih bakterija i truleži. Uvek proverite da li je zemljište suvo pre nego što ga zalijete, naročito ako su biljke u zatvorenom prostoru ili u saksijama.



Mraz

Čak i biljke koje su potpuno otporne na mraz imaju delove koji su podložni oštećenjima od mraza, naročito prolećni pupoljci,mladi izdanci i cvetovi na voću. Kad se voda u biljnim ćelijama zaledi, ona se širi i uzrokuje pucanje ćelija; one umiru ostavljajući iza sebe crne/smeđe mrlje mrtvog tkiva, obično na vrhovima iz kojih biljke rastu. Sprečite oštećenja od mraza tako što ćete birati sorte koje kasnije cvetaju ili su otporne na mraz, odložiti sađenje ili koristiti zaštitne prekrivače ili zvona.



Mehanička oštećenja

Mehanička oštećenja mogu da budu uzrokovana gradom, jakom kišom i vetrom,preteranom ili premalom izloženosti suncu. Ožegotine, koje nastaju zbog previše sunčeve svetlosti, dodatno pogoršava prisustvo tankog sloja vode na površini lista. Taj sloj se ponaša kao uvećavajuće staklo. Površina lista postaje smeđa i suši se. Kod paradajza, ožegotine na plodovima koji sazrevaju uzrokuje stanje koje se naziva „zelena leđa”, kada vrhovi plodova ne dobijaju crvenu boju, nego ostaju žuti ili zeleni. Ožegotine mogu da se svedu na najmanju meru zalivanjem rano ujutro ili uveče,ili stvaranjem senke za biljke. Mehanička oštećenja nastaju i usled gaženja ili nepravilnog korišćenja opreme, naročito kosačice s plastičnom niti.



Drugi poremećaji

Račvanje stabljika, preuranjeno cvetanje, izostanak cvetnih glavica i plodova i oticanje, javljaju se kod biljaka koje su pretrpele poremećaje rasta, uglavnom zbog razloga vezanih za životnu sredinu.Kod takvih slučajeva teško je izdvojiti tačan uzrok i izbeći njegove posledice.



Nedostatak minerala

Nedostatak minerala kod biljaka može da uzrokuje podbacivanje u rodu i simptome bolesti, odnosno poremećaja, ali u dobro uređenoj organskoj bašti,u kojoj se stalno stavlja naglasak na zdravlje zemljišta, to je retko kad problem. Većina vrsta baštenskog zemljišta, ako se održava organski, pružiće sve hranljive sastojke koji su biljkama potrebni. Ponekad, naročito u baznim zemljištima, iako su mikroelementi prisutni, zbog visoke rN vrednosti nisu rastvorljivi, te su nedostupni biljkama. U takvim slučajevima potrebno je dodati minerale sa strane. Nedostatak minerala može da bude uzrokovan i preteranim dodavanjem određenih elemenata; na primer, previše mineralnog đubriva bogatog kalijumom izmeniće hemijski sastav zemljišta, „zaključavajući” magnezijum tako da se javljaju simptomi njegovog nedostatka. Nedostatak minerala često nije lako ustanoviti samo na osnovu simptoma, a lako može da se pobrka s bolestima, naročito virusnim. Ako se problem nastavi, potrebno je da se uradi profesionalna analiza zemljišta ili biljaka .