To je jednogodišnja zeljasta biljka koja se bere tokom zime i početkom proleća, čupanjem celih biljaka. U to vreme, matovilac ima 4-5 listova na kratkoj stabljici.


Živi samoniklo po čitavoj Evropi. Kod nas je poznat kao biljka od koje se priprema salata, slično maslačku. Gaji se u baštama i bere se u kasnu jesen, preko zime i rano proleće.

Matovilac je skroman u pogledu zahteva prema agrotehnici. Koren je slabo razvijen, te ga možemo gajiti uz vrlo plitku obradu, ili samo tanjiranjem zemljišta pre setve. Seje se od kraja avgusta, do kraja septembra, za zimsku berbu, ili u rano proleće čim uslovi dozvole radove na polju. Seje se sukcesivno, na svakih 15 dana, da bi se obezbedio što duži period berbe. Posle setve, parcela se valja glatkim valjcima, ili se potaba daskom.

Seje se oamške, ili u redove, gusto, kao pšenica, npr. 10-15 x 2-3 cm, na 0,5 cm dubine. Po hektaru se potroši 10-15 kg semena. Niče za 8-15 dana. Ovako gustom setvom, dobija se 600-800 biljaka po m2.



Matovilac je vrlo otporan na zimu. Raste na svim temperaturama iznad 0 stepeni C i brzo dospeva za berbu, već za dva meseca od setve. Dobro odnegovani, čisti i nezakorovljeni, usevi donose prinos od 5-15 t/ha mladog lišća.

Seme matovilca je sitno, slično spanaću. U jednom gramu ima 600-1.000 semenki. Litar semena ima masu od 250-300 grama. Može da očuva klijavost 5 godina. Najbrže niče seme staro 2-3 godine.

Ubrani matovilac treba brzo da se potroši kako bi se iskoristio C vitamin iz salate. Jede se kao i lisnata salata – začinjen sirčetom, uljem i solju.

Može da se čuva u hladnjačama na temperatri od 0 stepeni C i relativnoj vlažnosti vazduha 90-95% 2-4 nedelje.

Matovilac zaslužuje širenje u baštama, jer daje salatu punu minerala i vitamina preko zime i ranog proleća, kada je ishrana siromašna svežim povrćem iz prirodne sredine.