Krastavac u zaštićenom prostoru raste vrlo brzo i daje visoke prinose, pa zbog toga zemljište mora biti dobro pripremljeno i obezbeđeno pristupačnim hranivima. Zemljište mora biti dobro pripremljeno, sa dobrim vazdušnim i visokim vodnim kapacitetom, dobro obezbeđeno mineralnim i organskim hranivima.


Treba obaviti kvalitetnu osnovnu i predsetvenu pripremu zemljišta, kako bismo dobili što bolje pripremljenu parcelu. Đubrenje treba obaviti na osnovu rezultata Agrohemijske analize zemljišta organskim i mineralnim đubrivom. Dve trećine mineralnih đubriva trebalo bi da se unesu zajedno sa organskim pre osnovne obrade, a jedna trećina sa pripremom za setvu i u prihranjivanju. Đubrenje se sastoji od osnovnog đubrenja i prihrane ili fertirigacije. Magnezijum se dodaje u prihranjivanju.


Krastavac se na našem području najčešće proizvodi preko rasada. Sadnja dobro odnegovanog rasada obavlja se u predhodno pripremljenom objektu, gde temperatura zemljišta ne bi trebala da bude ispod 16 °C. Pošto su ove biljke robusne, preporučuje se sadnja na veći međuredni razmak. Obično je razmak oko 90 cm između redova i 60 cm između biljaka u redu. U našim uslovima krastavac salatar se sadi u sledećim rokovima:


1. Od 01.-20. 02. Ovaj rok sadnje je karakterističan za proizvođače koji imaju mogućnost zagrevanja plastenika. Proizvođači koji su zasadali krastavac u ovom roku već su realizovali berbu i prodaju svežeg krastavca.


2. Od 15.-25. 3 Ovoj grupi proizvođača krastavac za berbu pristiže aprila meseca. Ove proizvodne godine proizvođači imaju problema sa vremenskim prilikama, koje nikako ne pogoduju proizvodnji krastavca u ovom periodu.


3. Od 01.-15. 04. Ovaj rok sadnje je karakterističan za proizvođače kojima je krastavac druga kultura, najčešće krastavac dolazi posle salate.


Tokom vegetacije, osim održavanja temperature i vodnog režima primenjuje se i prihranjivanje, zaštita od bolesti i štetočina i specifične mere nege - vezivanje biljaka uz potporu, regulisanje rasta, orezivanje plodova.



Dugu i kvalitetnu berbu možemo obezbediti neprestanim obnavljanjem biljke što se kod krastavca postiže pravovremenom i učestalom rezidbom vreža, skidanjem suvišnih listova i loših plodova.

Cilj uklanjanja prvih cvetova je da se stvori što razvijenija biljka, sa dobro razvijenim listovima, kako bi se kasnije formirali zdravi i jaki plodovi. Vezivanje stabla (vođenje biljaka) direktno zavisi od visine i tipa objekta, dužine gajenja i dinamike i brzine rasta krastavca. Krastavac se vezuje uz kanap koji se postavlja od osnove do noseće konstrukcije.

Pošto je najčešći način navodnjavanja sistemom kap po kap prihranjivanje se obavlja fertirigacijom. Folijarnu prihranu je moguće primenjivati samo uz primenu pesticida, jer dolazi do povređivanje biljaka. Kod krastavca treba izbegavati kvašenje listova, a navodnavanje prilagoditi tipu zemljišta, razvojnom stadijumu biljke i temperaturnim usslovima.

U proizvodnji krastavca neophodno je primenjivati hemijsku zaštitu kako bi se kontrolisala pojava bolesti i štetočina, naročito veliki značaj ima tretiranje lišća sa donje strane, jer je podložno razvoju bolesti.




Jelena Stojiljković