Kelj se kod nas malo gaji, a nešto više se troši u velikim gradovima. Veći značaj u ishrani ima u zemljama Zapadne i Severne Evrope. Kelj je veoma sličan kupusu, ali se od kupusa razlikuje po tome što ima izraženu naboranost listova i ne može se kiseliti. Uglavnom se koristi kao varivo. Poslednjih godina je interesantan i za dehidraciju. Glavice kelja nikad nisu čvrste kao kod kupusa. Kočanj je kraći i glavice su sitnije.


Morfološki kelj je veoma sličan glavičastom kupusu, ali obrazuje i sitnije glavice, manje zbijene. Površina listova je jako naborana, do čega dolazi usled nejednakog rasta sudovnih snopića i parahimskog tkiva, koje raste znatno intezivnije zbog čega se javljaju mehurasta ispupčenja. Listovi su sa kratkim lisnim drškama ili sedeći, u rozeti tamno zelene boje, a u glavici žutozeleni, izuzev spoljašnih koji su takode tamnozeleni.


Dužina vegetacije, zavisno od sorte, kreće se 110-160 dana, a masa glavice od 0,6-3,0 kg.


Kelj je po svojim biološkim osobinama sličan ostalim kupusnjača, bolje podnosi niske temperature, sušu i visoke temperature nego kupus. Zbog relativno dobre otpornosti na niske temperature može se proizvoditi preko cele godine i u kontinentalnim uslovima.




Za kasnu proizvodnju setva se obavlja u junu mesecu u otvorene leje a sadnja tokom jula, a berba počinje od oktobra i može trajati cele zime. Potrebno je 400-600 g semena za jedan hektar.

Kelj se gaji na isti način kao i kupus. Rasađuje se na razmak redova 60-70 cm i u redu 40-60 cm. Berba se obavlja po suvom i lepom vremenu. Glavice se seku kada dostignu potrebnu veličinu sa delom lisne rozete. Kelj je mnogo ukusniji ako se bere tek posle prvih mrazeva. Prinos se kreće 30-60 t/ha.