Iako su to najčešće životinje velike 1-2 cm, uloga im je gotovo dominantna. Bez njih bi život na Zemlji kakav sad poznajemo bio nemoguć. Toliki značaj uslovljen je brojnošću, biomasom, sposobnošću prilagođavanja, ponašanjem, malim dimenzijama tela itd ..


Šta im omogućava tako visok položaj? Kod većine insekata to su krila kojima savladavaju još više staništa i uspevaju da pobegnu od predatora. Maleno telo im omogućuje više skrovišta a i manje hrane. Anatomija tela takođe im daje velike prednosti (pljosnate noge kod vodenih insekata radi bržeg plivanja, izrasline na telu, oblik i boja tela slični okolini u kojoj žive kod paličnjaka, bogomoljki, cvrčaka, ... radi zavaravanja neprijatelja itd).


Bežeći ispred opasnosti, mnogi su razvili sposobnost života u tlu. Većinu života provode skriveni od spoljnog sveta. Manji broj insekata prilagodio se životu u vodi. Uglavnom su to larve, no postoje slučajevi kada i odrasli insekti nikada ne napuštaju vodu. Kako bi uspeli da prežive u novom biotopu (staništu), morali su vrlo brzo i "pametno" evoluirati te se novoj okolini prilagoditi na najbolji mogući način. Radi što prisnijeg kontakta sa podlogom, da ih voda ne odnese, neki su insekti leđno-trbušno spljošteni. Vrste koje žive u brzim vodama imaju posebne organe za prijanjanje, kukice na trbuhu, poseban venac kukica na kraju tela .. itd.


Larve tulara koje žive ispod kamenja pletu mreže kojima hvataju hranu, te na taj način ne rizikuju da budu otplavljene. One larve koje grade kućice, a žive u jakoj struji, grade ih od sitnih kamenčića i zrnaca peska pa ih zbog težine kućice voda može teže odneti.


Insekti, kao i sva ostala bića na Zemlji i sveukupni elementi i oblici nežive prirode, samo su karika u balansiranju prirodne ravnoteže. Važni su jer razlažu mrtve organizme i imaju značajnu sanitarnu ulogu. Oprašuju 4/5 entomofilnih biljaka (one koje oprašuju insekti) i tako osiguravaju dalje postojanje biljnih vrsta kao i hranu nebrojenim drugim životinjama (pticama, sisarima, gmizavcima, vodozemcima ...). Čak i razmnožavaju biljke prenosom njihovih semenki (poznati su mravlji vrtovi kada semenke nekih biljaka proklijaju u mravinjaku). Prerađuju i rahle tlo, izvor su hrane drugim životinjama, pa čak i ljudima. Oko 70 porodica koristi se u ljudskoj ishrani, bogati su proteinima, mineralima i vitaminima.



Ekologija insekata


Reč ekologija potiče od grčke reči «oikos» što znači stanište i «logos» - nauku. Prefiks logos označava da je to naučna disciplina koja se bavi proučavanjem međusobnih odnosa organizama u prirodi, te uticaj spoljnih faktora na njihov život i razvoj. Svaka jedinka reaguje individualno na uticaj nekog spoljnog faktora. Kao posledica evolucije, svaki organizam zahteva određene uslove života. Pa tako neki insekti sasvim normalno žive u ekstremno toplim ili hladnim krajevima, dok su drugi stručnjaci u preživljavanju u vodi ili veoma vlažnim predelima. Uslovi okoline koji deluju na organizme mogu biti abiotski (osvetljenje, vlaga, temperatura, ...), te biotski - delovanje živih organizama. Vrste ne reaguju jednako na nastale promene u njihovom staništu. Ta se promena naziva ekološka plastičnost, a podrazumeva stepen prilagodljivosti na novonastale uslove, te prilagođenost prema kolebanju nekog faktora. Abiotski faktori uveliko deluju na rasprostranjenost vrste, te dužinu razvoja, pa tako i broj generacija godišnje. Ako je jesen duga i topla, insekti će se duže razvijati te se broj generacija može povećati. Najvažniji biotski činilac je hrana koja određuje da li će se ličinka uopšte razviti u odraslu jedinku, koja osigurava dovoljnu rezervu hrane u obliku masnog tkiva i koja određuje dužinu trajanja postembrionalnog razvoja. Ukoliko je hrane nedovoljno, povećava se broj presvlačenja.

Prehrambeno gledajući, insekti se dele u dve velike grupe:
- monofagne i
- polifagne.



Monofagni insekti hrane se jednom vrstom biljke, eventualno više vrsta unutar jednog roda. Npr naš uskršnji leptir (Zerynthia polyxena) monofagna je vrsta, a hrani se vučjom stopom (Aristolochia), koja raste uz puteve i rubove šuma. Sa obzirom na čovekovu dominaciju nad Zemljom, uglavnom se svi šumski putevi uz naselja redovno održavaju košenjem i orezivanjem, pa se automatski uništava Aristolochia. Leptir ostaje bez biljke hraniteljice i u nemogućnosti je dalje se razvijati. Iz tog razloga su monofagne vrste dosta osetljivije na brojnost i preživljavanje u odnosu na polifagne koje se hrane sa više ili mnogo vrsta biljaka. Njihovo prilagođavanje na nastale promene veća je, a s time i bezbednost same vrste.


Insekti su prijatelji


Evoluirajući sve brže, čovek nemilosrdno uništava mnoga prirodna staništa nebrojenih biljnih i životinjskih vrsta. Njihova koncentracija na manju prirodnu površinu, enormno se povećala i često dolazimo u kontakt sa raznim živim bićima. Najčešće naši iracionalni strahovi proizilaze iz neznanja, pa situaciju bespotrebno uvećamo i napravimo problem gde ga zapravo nema. Insekti , kao i sva druga bića, žive svoj život zasebno, gledajući svoja posla koja su ponekad za nas ljude neugodna, kao sisanje krvi krpelja i komaraca itd.

Svakom strahu i problemu treba prići pametno i racionalno Većina ljudi koje sam sreo ima zaista velik strah prema Jelenku i strižibubi (a često i ne raspoznaju razlike usled neznanja), tvrdeći da će ih napasti sa «onim iglama» napred. Te igle predstavljaju kod strižibuba pipala, a kod jelenka klešta koja služe za borbu sa drugim mužjacima. Obe vrste veoma su trome i zasigurno neće prve napasti, ako stoje par metara od nas.


Ogroman strah predstavljaju pčele, ose i stršljeni, ne znajući da one lete oko nas u potrazi za hranom. Ovo su racionalna razmišljanja koja nas navode na zaključak da insekt nije kraj nas da nam naudi na bilo koji način, već je tu svojim poslom. Entofobiju (strah od insekata) treba rešiti postepenim suočavanjem, jer to je zaista iracionalan i bespotreban strah u životu.


Insekti su izrazito zanimljiva grupa životinja, postoje nebrojene varijacije, veličine, boje, oblici, načini života i borbe za opstanak itd, i zaista nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Pravi ljubitelj prirode živi biocentrističkim životom, verujući da sva živa bića imaju pravo na život i da postoje s razlogom. Iracionalno razmišljanje da pčele treba ubijati jer ih ionako ima previše odlika je čoveka koji zasigurno ne zna šta govori. Dakle zaključak je da su insekti itekako prijateljska vrsta, da svakako zavisimo od njih (i većina života na Zemlji) i da su veoma važna karika u prehrambenom lancu!


Bio suzbijanje neželjenih insekata


Biološko suzbijanje možemo provesti na tri načina:
- očuvanje ili stvaranje pogodnih uslova autohtonim vrstama grabljivaca (razna skloništa, vlažna mesta itd ..),
- uzgojem, razmnožavanjem autohtonih prirodnih neprijatelja te puštanje istog na područje koje iziskuje redukciju vrsta,
- unosom prirodnih neprijatelja iz njihovog prirodnog staništa.


Najmanje posla iziskuje pravljenje adekvatnog skrovišta (nabacane cepanice uz ili u bašti, kore stabala, kamenje, crep ...). Etika nalaže da se nove vrste koje ne obitavaju u određenom kraju ne unose iz razloga što se biološka ravnoteža lako zaljulja ukoliko unešena vrsta nema prirodnog neprijatelja. Automatski se u pitanje dovodi i bioraznolikost, najezda unešene vrste i slično.


Grabežljivi predatori nisu samo insekti već brojni, ptice, gmizavci pa čak i sisari koji nenamerno prožvaču 1/10 insekata sa livada ili drveća. Često se među njima nađu i korisni insekti (u poljoprivrednom smislu rečeno), no sve je to deo prirode koji se ne odražava ni na bioraznolikost ni na vrstu.

Insekti grabljivci su anatomski građeni tako da mogu vrlo lako i brzo savladati svoj plen. Noge udešene za trčanje i usni aparat za griženje i žvakanje zaista im daju veliku prednost pred jednom, recimo gusenicom leptira. No plen često igra pametnu igru, pa su mnoge vrste evoluirale da izgledaju gotovo identično kao njihovo stanište. Upravo iz razloga da zavaraju grabežljivce i prežive. Ta pojava naziva se mimikrija (stapanje sa okolinom).

U, kako je nazivamo, okrutnoj prirodi, bez prestanka se odvija borba za život. Svaki grabljivac svakoga trenutka može postati plen. Opstaju samo oni najbolji, slobodno možemo reći najsposobniji. Iz tog razloga, evolucija je vrlo potrebna pojava, a sa svrhom preživljavanja.


Ukoliko postoji mogućnost, dobro je uz rub vrta zasaditi živu ogradu, a ako se radi o većoj oranici, po sredini ostaviti neobrađeni i nepokošene uzdužni komad na kojem će obitavati razni prirodni neprijatelji nepoželjnih insekata u vrtu. Zakorovljeno tlo daleko je pogodnije za korisne insekte u bašti nego golo tlo. Ono će takođe delom odvući insekte koji se hrane korenjem sa glavnih kultura pa će šteta bti manja. Dobro je korov podšišati na određenu visinu kako se nebi dalje semenio. Mnoge vrste odraslih oblika entomofaga hrane se nektarom i polenom, pa im je biljni pokrivač izuzetno važan za hranu i zaklon. Malčiranje takođe vrlo povoljno deluje na prisustvo predatora.


Često korišćenje herbicida na celoj površini pogoduje razvoju neželjenih vrsta insekata jer se tretiranjem uništavaju svi korisni insekti. Ukoliko je tlo golo, nametnici će se namnožiti u poražavajućem broju i borba će biti izgubljena. Preostaće jedino kontinuirano tretiranje herbicidima. Ptice grabljivice svakako treba dočekati u vrtu raširenih ruku, te im postaviti neke elemente koje će ih privući. Razne kućice odličan su «atraktanti», a stub u obliku slova T omogućiće im dobro sletište kao i odličan pogled na obradivu površinu. Zimi ih u vrtu treba hraniti kako bi ostale u što većem broju. Rado jedu razno uzgojeno semenje (broskva, suncokret ...), istopljeno salo nasuto u okrenutu u izrezanu bocu, pomešano sa semenkama savršen je obrok za zimske dane. Dok je salo još toplo, poželjno je u njega staviti neki štap, pa kad se boca okrene ptice će imati gde sletiti i ukusno se hraniti, sve do proleća kada se sve hranilice maknu iz vrta, kako bi ptice napadale insekte .


U Evropi se sve više koriste vrste stenica Orius sp. za biološku kontrolu štetočina u vrtu. Uzgajaju se i puštaju u vrt. Na tržištu se mogu pronaći pod nazivom «Orion», «Orius sistem» ili «Thripor». Ličinka stenice u svom razvoju uništi 300-600 insekata, a imago preko stotinak manjih insekata dnevno. Razne muve i ose najeznice napadaće nepoželjne insekte u bašti parazitirajući ih i time prekinuti njihov dalji ciklus.

Od tvrdokrilaca najviše se gaje božje ovčice (Coccinellidae). Štetočinama se hrane i larve ali i odrasli oblici, tako da su to veoma korisni insekti u vrtu. Jedan imago ili ličinka dnevno pojede oko 20-30 vaši, a za vreme svoga života i preko 500.



Zaštita voćaka


Ukoliko je vaša voćka napadnuta raznim insektima, loviti ih možete na više načina. Stavite ispod stabla platno, te mu preklopite ivice kako insekti ne bi ponovo pobegli u vrt. Dobre rezultate daje platno sa tamnim ivicama. Protresite stablo i većina će insekata jednostavno popadati. Takođe dosta njih možete sprečiti tako što ćete oko debla usko obaviti karton koji je namazan lepkom koji se ne suši na vazduhu (za miševe ...). Svi insekti koji se aktivno naseljavaju na stablo hodom biće ulovljeni na lepak, a biljka će ostati zaštićena.


Ose znaju predstavljati velik problem. Uzmte plastičnu bocu, na njenom gornjem delu nacrtajte h te ga isecite u tom obliku. Nastale zupce utisnite prema unutra, tako da osa može ući, ali ne i izaći iz boce u koju ćete staviti nešto izgnječenog voća.


Uvenuli listove na voćkama najbolje je otkinuti i spaliti jer u njima obitavaju razne larve parazita koje se kukulje u umotanom listu. Invazija i štete znaju biti velike. Mladi izdanak grane u proleće na voćkama koji su savijeni u jednom delu u polukrug, visi i počinje se sušiti, takođe valja odrezati i spaliti jer unutar tkiva biljke razvijaju se male larve raznih osa drvarica i listarica. Dobru prevenciju čine plastične slamke odrezane na dužinu mladog biljnog izboja. Slamčica se prereže uzdužno i jednostavno omota oko mlade i ranjive stabljike. Tada su ose i muve fizički sprečene doći do izboja.


Unošenje raznih bioloških reduktora u voćnjak ili krošnju stabla vrlo se pozitivno odražava na brojnost štetočina. Pauci svojim mrežama efikasno uništavaju veći broj insekata, stenice sišu lisne vaši, itd ..


Mehanički, krošnje se mogu zaštititi raznim strašilima ili mrežama koje će sprečiti razne štetočine, ali ne i insekte.



Zaštita niskih kultura


Tlo je jednako stanište za mnoge insekte kao npr livada, šuma ili neko jezero. Evolucijom su insekti bežali u tlo pred raznim predatorima i s vremenom se prilagodili kompletnom životu u mraku. Često prave štete na kulturama hraneći se njihovim korenjem u raznim životnim stadijumima. Napadu su izložene i niske kulture (kupine, maline, ogrozd, salata, paradajz, grašak, tikvice, paprike .....) te je prevencija, odnosno rešavanje problema nužno a sa svrhom očuvanja priroda.

Mehaničko suzbijanje daje veliki izbor načina lova i uništenja insekata. Mnogi humanisti štetočine sakupljaju u plastične boce sa čepom, te ih lede u frizerima, tvrdeći da je to najbezbolnija i najhumanija smrt. Naime, insekti se na nižim temperaturama smire jer nemaju toplote, koja je nužno potrebna za njihovu energiju. Kada temperatura dođe do donje granice izdržljivosti organizma, nastupa smrt. Zaleđivanje je i vrlo popularna privremeno-konzervacijske metoda.


Krompirova zlatica nanosi zaista velike štete hraneći se listom biljke. Ručno skupljanje u boce te zaleđivanje jedinki najbolji je i najhumaniji način uklanjanja. Jajašca su polegnuta sa donje strane lista. Preklopite ga i jednostavno zdrobite mala narandžasta jaja polegnuta uvek u male grupe. Kada sadite krompir, ostavite 2 reda mesta. Nakon 20-30 dana zasejte i ta 2 reda koja će biti u punom naponu snage kada se ostali redovi krompira počnu sušiti. Zlatice će se umesto ukopavanja i hibernacije preseliti na sveža 2 reda. Tako koncentrisane, zaista ih je lako skupiti i uništiti.

Lovne biljke uveliko pomažu pri koncentrisanju nepoželjnih insekata. Možete ih zasaditi kao ogradu oko glavne kulture, te će insekti «spolja» napasti prvo lovnu biljku. Glavna će kultura ostati delimično pošteđena. Lovna biljka može biti jednaka vrsta kao i glavna kultura, ili neka druga «atraktanti» vrsta. Npr oko gredice salate sa svih strana dobro je zasejati «lovnu salatu» koju će insekti i druge vrste prvo napadati.


Lisne vaši zaista su čest problem na mahunarkama, ružama i drugim biljkama. Korov koji se zasigurno nalazi negde uz ivicu vašeg vrta, kopriva, odlično je insekticidivno sredstvo. Sveža se potopi u par litara vode, pusti da odstoji jedan dan, te se tom, kako je ljudi zovu, «supicom», našpricaju napadnute biljke. Ova metoda izvrsno suzbija lisne vaši te razne larve na lišću. Takođe u manjim količinama otopljena so sprečava štetnike da grizu list. Veoma su se dobre pokazale prskalice (ručne ili leđne) koje se mogu kupiti u svim specijalizovanim prodavnicama.


Buhač (Chrysanthemum cinerariifolium), cvet divna izgleda, najjači je prirodni insekticid. Deluje otrovno za insekte, ali ne i za ljude ukoliko se konzumira sa plodom. Sredstvo se priprema jednako kao od koprive. Potopite u litru vode opuške cigarete. Kada voda posmeđi, procedite i našpricajte lisne vaši. Zasigurno će uginuti. Vaši ne samo da oštećuju biljke i sišu sok, već mogu i virusno zaraziti biljku ukoliko su i one zaražene. Uzročnik bolesti u kombinaciji sa štetnikom može bitno smanjiti rod.


Rovci često nanose velike štete korenju i gomoljima biljaka. S obzirom da se kreću veoma plitko u zemlji, moguće ih je lako usmeriti u smrtnu klopku. Ukopajte daske u obliku slova h u zemlju. U centru ukopajte neku širu posudu sa vodom. Ukoliko rovci krenu u tom smijeru, upast će u vodu i ugušiti se. Ukoliko se radi o većoj površini, dobro je napraviti više zamki. Takođe ih je lako loviti ukopavanjem svežeg stajnjaka u zemlju. Tokom zime, toplota stajnjaka će ih privući, a tada ih je lako pokupiti i uništiti.


Razne gusenice koje se hrane kupusnjača u vrtu mogu se sakupiti ručno na donjoj strani lista. Često se u odbrani bace na tlo, pa je dobro staviti neko platno ispod. Razređena so u vodi odlično je sredstvo protiv ovih napasnika. Našpricajte celu biljku.