April je po statistici vrlo ćudljiv mesec u kome se mogu očekivati i vrlo neugodni naleti zime, a i najave leta. Po brojnim klimatskim karakteristikama to je dosledan predstavnik prelaznog perioda u godini između njenog najhladnijeg i najtoplijeg dela.

Meteorolozi obazloženje za promenjivost vremena nalaze u činjenici da je od aprila površina okeana hladnija od površine kopna. Kada stigne u toplije kopneno područje, okeanski vazduh se greje od tla, tako ugrejan diže se u više slojeve atmosfere, pritom se hladi, što uslovljava zgušnjavanje vodene pare u oblake, a potom u krupne kapi kiše koje u vidu pljuska padaju na tlo.

Srednje mesečne temperature su u poređenju sa onim u martu više čak za pet-šest stepeni. April je osetno sunčaniji od marta, ali i kišovitiji. U ovom mesecu, u odnosu na prethodni, ima manje magle, ali može da bude grmljavine, ponekad i grada. U narodu je poznata izreka: Nepouzdan k’o aprilsko vreme. Ili: Koliko ima u godini dana, toliko je u aprilu vremena.


Ratarstvo:

Sejačice punom parom

U ovom mesecu završava se setva ranih useva, pa se seju usevi srednjeg i kasnog proletnog roka:
- u prvoj polovini meseca seju se suncokret, soja, lucerka, crvena detelina, smiljkita,
- a u drugoj pasulj, krmni sirak, sudanska trava, krompir, kukuruz i druge termofilne biljke (koje traže dosta toplote, a ne podnose hladnoću i mraz).

Pre setve pokloniti pažnju pravilnom đubrenju i obradi. Optimalni rokovi setve su vrlo važni za kasniji razvoj useva i za prinose.

Ako ozimi usevi nisu ranije prihranjeni, prihranjuju se azotnim đubrivima. Na izbor đubriva utiče rN vrednost zemljišta i utvrđeni deficit azota. Đubrivo AN (33% azota) i UREA (46% azota) imaće prednost na zemljištima neutralne i blago alkalne reakcije. Na kiselim zemljištima bolje je koristiti KAN (27% azota). Za brze intervencije bolji au AN i KAN u odnosu na UREU.

Usevi koji su ranije već prihranjeni, mogu se sada prihraniti drugi put, u vreme vlatanja žita. Strna žita, ako je potrebno, prskaju se herbicidima protiv korova.

Kukuruz je najzastupljeniji usev na ovim prostorima. Različiti su rokovi setve u ravničarskim i brdsko-planinskim krajevima. Ipak, druga polovina aprila pravo je vreme za setvu ove žitarice. Prvo se, naravno, seju rani hibridi (posebno tvrdunci), zatim kasniji hibridi i na kraju srednje rani, pa opet rani, sve zavisno od područja i klimatskih uslova. Kukuruz, krompir, suncokret i druge širokolisne kulture obavezno se prskaju herbicidima protiv korova, i to, najčešće, između setve i nicanja, uglavnom neposredno posle setve. Ili, još bolje, po savetu stručnjaka za zaštitu bilja. Jare useve posejane u februaru i početkom marta sada treba prihraniti.



Povrtarstvo:

Prednost direktnoj setvi

U aprilu se prihranjuje i okopava crni i beli luk i okopava i bere povrće iz jesenje i rane proletne setve.

Povrtari koji su odlučili da izbegnu proizvodnju rasada paprike i paradajza treba da znaju da je sada vreme za direktnu setvu ovog povrća. Direktna setva paprike i paradajza ima više prednosti – od smanjenja ulaganja u proizvodnju, pa do formiranja snažnih biljaka s razvijenim korenovim sistemom, tako da paradajz može da se gaji i bez navodnjavanja.

Direktnom setvom najčešće se proizvodi industrijska paprika, povrtarske sorte kraće vegetacije i paradajz namenjen za preradu bilo u industriji ili domaćinstvu. Sorte paradajza pogodne za direktnu setvu na većim površinama su niske, a za baštensku proizvodnju visoke. Početak aprila pravo je vreme za direktnu setvu paprike, a druga polovina aprila za setvu paradajza.

U zaštićenom prostoru u prvoj dekadi aprila seju se lubenice, dinje i krastavci za ranu, kao i kupusnjače za srednje ranu proizvodnju. Na otvorenom polju sade se krompir, rane kupusnjače, praziluk, salata… Seje se cvekla, celer, boranija, pasulj, kukuruz šećerac.



Stočarstvo:

Sa pilićima oprezno, vole biti u toplom

Stoka se izvodi na pašu ili počinje da hrani zelenom hranom. To mora biti postepeno da ne bi došlo do probavnih smetnji.

U ovom mesecu počinju da se raskvocavaju kvočke, pa ih treba nasaditi – ako u domaćinstvu, kako je to uobičajeno, nisu kupljeni jednodnevni pilići proizvedeni u inkubatosrkim stanicama.

Ukoliko ste se opredelili za sopstvenu proizvodnju pilića, oprez! Tokom prvih 3 do 40 dana, dok ne dobiju perje, pilićima je potrebno grejanje. Piliće koje su izvele kvočke, greju one same svojim telom, a nabavljene jednodnevne (one iz inkubatora) treba grejati veštačkim kvočkama.

To su posebni grejači koji rade na struju (ređe na gas) i obezbeđuju temperaturu tela pilićima od 35 do 37 stepeni Celzijusa. Prave se u obliku kupe – konusa, u kojoj se s unutrašnje strane nalazi grejač. Pilići se pod kupu zavuku i greju. Oko grejača treba postaviti hranilice i pojilice, a pilićima pod kvočkom davati hranu nekoliko puta dnevno. Dobro je ponuditi pilićima obrano mleko, ako ga ima u domaćinstvu.



Voćarstvo i vinogradarstvo:

Obrada, prskanje, kalemljenje…

Posle završetka svih prolećnih radova, obavlja se površinska obrada zemljišta u matičnjacima, semeništima, rastilima i voćnjacima, a ako je potrebno, i đubri. Obavljaju se prolećna prskanja i sprovodi zaštita voćaka u cvatu od poznih mrazeva. Orezuju se kupine i maline.

Obavlja se i prekalemljavanje voćnih stabala i divljaka, đubrenje azotnim đubrivima, setva stratifikovanog semena, obrada zemljišta (tanjiranje, freziranje ili okopavanje). U brdsko-planinskim krajevima može se još izvoditi zimska rezidba i sadnja voćaka, a prema potrebi i zaštita cveta od kasnih prolećnih mrazeva.

Pčelinja društva unose se u zasade breskve, višnje, trešnje, domaće šljive, kruške, jabuke, jagode, maline i kupine u cvatu radi boljeg oprašivanja.

Podižu se novi vinogradi. Kolje se postavlja u mladim vinogradima. Vrši se đubrenje azotnim đubrivom. Rezidba na zrelo se završava. Čokote terba vezati, a isto tako krakove i lukove za naslon. Nastavlja se duboka obrada u redu i između redova. Prva plitka obrada između redova i prvo prašenje u redu je, takođe, u ovom mesecu.



Vrt i okućnica:

Puna pažnja travnjacima

Stručnjaci preporučuju da se u drugoj polovini aprila seje trava, naravno pod uslovom da zemljište nije suviše hladno i vlažno. Za setvu odabrati suv dan bez vetra. Preporučuje se 40 do 60 grama semena po kvadratnom metru. Stare travnjake treba prvi put pokositi, zaliti i nađubriti.

Sadi se gomolje i drveće i obavljaju pripreme zemljišta za sejanje letnjeg cveća u leje.



Petar Ilić, "Poljoprivredni kalendar"