Još su stari Grci i Rimljani koristili rotkvicu kao povrće. Potiče sa istočnog Mediterana i prednje Azije, a prema nekim izvorima, drugo središte porekla su Kina i Japan, gde se razvila iz rotkve. Uzgaja se u celom svetu, u području umerene klime. Prvi poznati kultivari su bili izduženog hipokotilskog korena, a sada preovladavaju okrugli koreni. Proizvodnja, u Evropi i kod nas, u poslednje vreme, sve više raste. Kod nas se rotkvica najviše gaji u porodičnim baštama i prigradskim gazdinstvima.



Morfološke i biološke osobine

Rotkvica je jednogodišnja biljka. Uzgaja se zbog zadebljanog hipokotila, odnosno hipokotilskog korena (gomolja), koji se, na donjem delu, produžava u tanki, pravi koren, a na gornjem delu ima, vrlo skraćenu, stabljiku s rozetom lišća. Listovi su lirasti i, često rascepani, pokriveni dlačicama. U genrativnoj fazi stabljika se izdužuje, grana, na vrhu, nosi grozdaste cvatove. Cvetovi su, za porodicu Brassicacea, karakteristične građe, ružičaste, bele, ili svetloljubičaste boje. Plod je komuščica sa po 3 do 6 semenki, svetolosmeđe boje, nepravilno okruglog oblika. U 1 g može biti 100 do 200 semenki.

Rotkvica je biljka blage klime. Najbrže raste na umerenim temperaturama oko 17 C, minimalna temperatura rasta je 5 C, a može da podnese niske temperature do -4 C. Visoke temperature, uz ograničeno snabdevanje vodom, izazivaju rubenost, sunđerasto tkivo u unutrašnosti hipokotilskog korena. Povećavaju se intercelulare, stvaraju se drvenaste ćelije, a smanjenim dotokom vode, pojedine ćelije odumiru i stvaraju se veće šupljine. Osim nepovoljnih faktora sredine, rubenost izaziva i prelaz u generativnu fazu. Posle formiranja hipokotilskog korena – tehnološke zrelosti rotkvice – pod uticajem dugog dana i viših temperatura, biljke počinju prorastati. Prorastanje pospešuje i vernalizacija, pri temperaturi oko 5 C, tokom 1 do 3 nedelje, već od naklijalog semena, do razvoja nekoliko listova. U povoljnim uslovima, pojedini rani kultivari, dospevaju za berbu već za 25 dana, ali suboptimalni uslovi produžavaju rast i do 60 dana. Niewhof (1987), proučavajući uticaj dnevnih i noćnih temperatura, od 10 S do 23 S, na rast rotkvice, nije ustanovio razlike u rastu između konstatnih i alternativnih temperatura. Optimalni rast korena bio je pri temperaturi17/17 S (dan-noc). Kod viših dnevnih i noćnih temeperatura brže raste lišće, a visoke noćne temperature deluju depresivno.

Isti autor je 1986 proučavao uticaj dodatnog osvetljenja u kasnojesenjem uzgoju rotkvice, od 4.500 do 6.000 mW/m2, tokom dve, četiri i šest nedelja. Najbolji rast lišća bio je pri temepraturama od 10 i 14 C, što je povecalo prinos i skratilo vegetaciju za 18, 26, odnosno 33 dana, pri temperaturi od 10 C. Pri temperaturi od 17 C, vegetacija se skratila za 15, 22, odnosno 29 dana.

Rotkvica ima, srazmerno, plitak koren. Zato joj najbolje odgovara lagano, humosno zemljište dobre strukture koje, posle navodnjavanja kišnjenjem, ne stvara pokoricu. Na peskovitom zemljištu se ne postiže dobar kvalitet, a na glinasto-ilovastom zemljištu, otežano je vađenje i pranje rotkvice. Najbolje uspeva pri pH 5,6 do 7. Na alkalnim zemljištima ne postiže intenzivnu boju.

Ravnomerna vlaga tla od 60 do 75% poljskog vodnog kapaciteta, naročito je važna za kvalitet rotkvice. U vreme tehnološke zrelosti, ili neposredno pre nje, jača kiša posle i manje suše, može izazvati masovno pucanje hipokotilskog korena. Kratka vegetacija omogućava uzgoj rotkvice u širokom arealu, ali treba paziti na klimatske uslove, uz osigurano navodnjavanje u kritičnim fazama rasta.



Mesto u plodoredu

U proizvodnji rotkvica za tržište, na većim površinama, ne treba je sejati na istu površinu najmanje tri godine, niti posle drugih kultura iz iste porodice. Seje se posle kulture koja je đubrena organskim đubrivima. Dobro se uklapa i kao pretkultura, i kao naknadni usev.



Potreba za hranivima i đubrenje

Deset tona tržišne rotkvice iznose iz zemljišta 25 kg N, 8kg P2O5, 45 kg K2O i 3 kg MgO,što može poslužiti kao osnova za đubrenje rotkvice. Posle kulture koja ostavlja dosta azota u tlu (grašak, pasulj-mahunar) često nije potrebno đubriti azotom, jer prevelike doze mogu delovati na smanjenje kvaliteta (manje C vitamina i tiocianata). Uz obilno đubrenje azotom, rotkvica akumulira nitrate koji, u nekim uslovima, mogu preći dopuštenu količinu. Nieuwhof (1994) je uzgajao dva kultivara rotkvica na 18, 14 i 10 C. Akumulacija nitrata bila je veća pri višim temeraturama i slabijem intenzitetu svetla. Pri 18 C, ustanovio je i razlike među kultuvarima.

U drugom uzgoju, sa četiri nivoa đubrenja azotom, količina azota i nitrata, više je rasla u lišću, nego u korenju. Među kultivarima nije bilo razlike u količini azota, ali neki kultivar je imao, opravdano, manje nitrata od drugih kultivara. Iz toga, zaključuju da genotip može uticati na stepen akumulacije nitrata, što opravdava selekciju u tom smeru. Rok berbe, odnosno starost biljke, nije opravdano uticao na količinu nitrata u rotkvici.



Izbor kultivara

Na sortnim listama u zemljama Evropske unije, nudi se više od 50 kultivara, a oko polovina od njih su F1 hibridi, koji se odlukuju velikom ujednačenošću, što je naročito važno za jednokratnu berbu. Naglašava se prikladnost za uzgoj u zaštićenom prostoru, na otvorenom, ili na oba načina. Prema dužini vegetacije, razlikuju se rani, srednjerani i kasni kultivari, ali broj dana do tehnološke zrelosti, jako zavisi od uslova sredine. Naročito je važna otpornost na pucanje hipokotilskog korenja, na pojavu rubenosti i prevremeno prorastanje. Najviše je kultivara okruglkog korena, crvene ili grimizne boje, ali ima i ružičastih, dvobojnih (crveno-belih) i belih. Neki kultivari su valjkastog oblika, ili vretenasti. Otpornost na bolesti krajnje je poželjna osobina.



Proizvodnja rotkvice

Rotkvica ima plitak koren, pa je dovoljna obrada zemljišta na dubinu od 15 do 20 cm. U predsetvenoj pripremi, obično se formiraju gredice, površina dobro izravna i obradi frezom, a prema potrebi, lagano povalja. Seje se preciznom sejačicom, uz razmak redova od 15 do 20 cm, oko 350 semenki po m2, na dubinu od 1 do 1,5 cm. Posle setve, obično se povalja, ako to nije urađeno istovremeno sa setvom. Jednolična dubina setve, omogućuje jednolično nicanje i formiranje hipokotilskog korenja, najvećim delom iznad površine tla. Uz takvu setvu, može se očekivati oko 200 rotkvica/m2, odnosno 15 do 20 vezica za prodaju. U zavisnosti od kultivara, razmaku redova i veličini semena, za takvu setvu potrebno je 1 do 2 kg semena za 1.000 m2.

Sl. 1 Tipovi rotkvica.








Rotkvica se može početi sejati čim to vremenske prilike omoguće, u zavisnosti od stanja zemljišta i temperaturnim uslovima. To je, obično, već u februaru u mediteranskom području, i u martu u kontinentalnom području. Za snabdevanje tržišta u dužem periodu, seje se u više navrata, svakih 5 do 10 dana, uz korišćenje nekoliko kultivara, različite dužine vegetacije. Za rane setve, preporučuje se prekrivanje gredica perforiranom PE folujom, ili agrotekstilom, što može pospešiti berbu. Kad nastupe više temperature, gredice treba otkriti, da se osigura potreban kvalitet. U najtoplijim letnjim mesecima, bolje je proizvodnju rotkvica, na kratko, prekinuti, ali se, već sredinom avgusta, počinje sejati za jesenju berbu. To se ne odnosi na brdsko-planinska područja, gde se i leti može postići dobar kvalitet rotkvice.

Od mera nege useva, najvažnije je pravovremeno navodnjavanje, da vlaga zemljišta ne padne ispod 60% poljskog vodnog kapaciteta. Tokom vrućih dana potrebno je dnevno orošavanje. Protiv korova, herbicidi se mogu upotrebljavati samo pre setve, zbog kratke vegetacije rotkvice.

U zaštiti od štetočina najvažnije su preventivne mere: pravilan plodored, izbor prikladnih površina čistih od korova i zemnih šetetočina. Ako se već moraju primeniti zaštitna sredstva, treba strogo paziti na karencu.



Berba i prinosi

Kod proizvodnje na otvorenom, ako se dobro planiraju setve i kultivari, rotkvica se može brati od marta do početka novembra, a u mediteranskom području, i nešto ranije u proleće, i kasnije u jesen. Rotkvica se bere kad, kod većine biljaka, prečnik hipokotilskog korenja pređe 15 mm. Kod proizvodnje za tržište, na vecim površinama, bere se jednokratno, uz primenu odgovarajuće mehanizacije. Na manjim površinama bere se ručno, čupanjem. Ako su, u vreme berbe umerene temperature, optimalna tehnološka zrelost može se postići za 5 do 6 dana berbe, ali pri temperaturama višim od 25 C, rotkvica se mora obrati za 2 do 3 dana. Na našem tržištu, najviše se cene rotkvice prečnika 2 do 3 cm. Kako je već rečeno, prinos rotkvice po m2 može biti 15 do 20 vezica.

LEDA
Biljka:
Dobro razvijena, uspravna lisna rozeta, tamno zelene boje.
Koren:
Okrugao, potpuno crvene boje; meso korena je sočno, snežno-belo ponekad sa ružičastom nijansom.
Zrelost:
Ranostasna sorta
Napomene:
Pogodna je za gajenje u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju. Prinos oko 10 t/ha.


SAKSA
Biljka:
Srednje razvijena, tamnozelena lisna rozeta.
Koren:
Loptast ili malo ovalan, crven, sočan, snežno belog mesa, ponekad s ružčastom nijansom.
Sazrevanje:
Ranostasna
Korišćenje:
Za svežu potrošnju.
Napomena:
Pogodna za zaštićen prostor i proizvodnju na otvorenom polju.


NON PLUS ULTRA
Biljka:
Srednje razvijena, tamnozelena lisna rozeta.
Koren:
Loptast, sitan , intenzivno crvene boje, belog mesa.
Sazrevanje:
Ranostasna
Korišćenje:
Za svežu potrošnju.
Napomena:
Pogodna za zaštićen prostor i proizvodnju na otvorenom polju.



Dorada, pakovanje i skladištenje

Posle berbe rotkvica se, još u polju, vezuje u vezice od po 10 do 15 biljaka, ili se vezice prave posle pranja. I u prvom slučaju rotkvica se pere, malo prosuši i slaže u letvarice ili kutije. Ako se bere uz pomoć mehanizacije, rotkvica se, obično, prodaje bez lišća, s korenom ili bez njega, oprana i spakovana u manje kutije, ili u pojedinačna pakovanja u PE vrećice.

Norme kvaliteta na evropskom tržištu predviđaju:

I klasa:

Rotkvica mora biti ujednačena oblikom i bojom, sa svežim celim listovima, oprana, bez napuklina i drugih oštećenja. U manjim pakovanjima, rotkvica može biti bez lišća, s korenom, ili bez njega. Klasiranje po veličini nije predviđeno, ali za I klasu najmanji prečnik je 15 mm. Dopušta se i 10% II klase i 10% sitnijih rotkvica, ali ukupno, ne više od 15%.

II klasa:

Dopušteno je oštećeno lišće i manje napukline ili oštećenja rotkvice.
Rotkvica u vezicama može se skladištiti u hladnjači na temperaturi od 0 C i pri 95% relativne vlage vazduha, najduže nedelju dana, a rotkvica bez lišća, pakovana u PE vrećice, do 6 nedelja.

sl. MASTERRED F1.


















sl. NOVIRED.


















MASTERRED F1
Karakteristike:
Hibrid vegetacije 21 dan u grejanim plastenicima, na otvorenom polju setva od marta do početka septembra. (30-48 dana).
Plastenik/staklenik setva je od marta do septembra.
*24 dana od setve sredinom leta,
*do 45 dana od setve krajem proleća ili kod rane jesenje proizvodnje. Koren tamno crvene boje i potpuno okrugao.
Gustina setve:
400-450 sem/m2 u proleće i
250-300 sem/m2 sredinom leta.
Rezistentnost:
FY (Fusarium yellows, Fusarium oxysporum f.sp. conglutinans, Race 2). (FY; Intermediate resistance).


NOVIRED

Karakteristike:
Specijalno selekcionisana za gajenje u stakleniku ili plasteniku (proleće, jesen i zima).
Kao usev na polju u letnjem periodu.
Dužina vegetacije varira, 28-45 dana od setve. Popularna zbog privlačne intenzivno crvene boje i extra finog uniformnog korena.
Proleće 500 - 600 g/ 100 m2.
Leto 350 – 450 g/ 100 m2.
Jesen 250 - 350 g/ 100 m2 .
Rezistentnost:
(Downy mildew, Peronospora parasitica, Intermediate resistance).



Preuzeto iz časopisa "Povrtarski Glasnik"