Kompostiranje je prirodna razgradnja organske materije pod dejstvom bakterija, glista, crva i malih insekata . Dobijeni proizvod - kompost - je koristan materijal, sličan humusu, bez neprijatnog mirisa, koji se može korisiti za kondicioniranje zemljišta ili kao đubrivo.Posude za kompostiranje se mogu kupiti ili samostalno napraviti, a dobar kompost može biti napravljen iz različitih organskih materija - kao što su kuhinjski i baštenski otpad.



Kompost se može praviti tokom cele godine. U zimskim mesecima aktivnost mikroorganizama i ostalih “stanovnika” kompostne hrpe se smanjuje zbog hladnoće, pa kompostnu hrpu moramo zaštititi od prevelike vlage i hladnoće. Leti je moramo štititi od isušivanja i redovno proveravati vlažnost.













Prostor za kompostiranje
Idealno mesto za kompostište je osunčani prostor koji nije u blizini velikog drveća i koji je lako dostupan za manipulaciju. Valja pripaziti da se na mestu za kompostiranje ne zadržava voda (najbolji je blago nagnuti teren). Kompostište ne sme imati nepropusnu podlogu (beton, cigla, asfalt, drvo), a kompostirati možemo u slobodnostojećoj hrpi, ograđenim komposterima (od dasaka, cigle, žicom) ili u kupovnim ili pravljenim kantama za kompostiranje.



Slobodnostojeće hrpe
Najjednostavnije način kompostiranja je u hrpama. Hrpa bi trebala biti visoka oko 1 -1,5 m i isto toliko široka, a dužina hrpe zavisi od količine materijala kojeg imamo na raspolaganju. Kompostiranje u hrpama omogućuje lakši pristup kompostnom materijalu, lakše preokretanje i kontrolu vlažnosti i prozračnosti. Nedostatak kompostne hrpe je u tome što zauzima više mesta nego komposteri od dasaka ili kante za kompostiranje.



Ograđeni komposteri
U domaćinstvu s malim brojem članova domaćinstva s malom okućnicom, obično nema dovoljno biomaterijala za velike slobodnostojeće hrpe, pa biootpad možemo smestiti u kompostere koje je lako izraditi od dasaka, žice ili cigle. Tako štedimo prostor, a vrtu i kompostištu osiguravamo uredan izgled. Za ovakav način kompostiranja u vrtu moramo predvideti površinu od najmanje 3 – 4 m2. Komposteri od dasaka ili žice mogu imati i do 2-3 pregrade. Kada napunimo prvu, nastavljamo sa punjenjem sledeće pregrade.


















Kante za kompostiranje
Ako je vrt malen, te nemamo mesta za kompostiranje u hrpama ili u spremištima koje smo sami načinili, rešenje je u specijalnoj posudi – komposteru koji se može držati i na terasi ili u garaži. Na našem tržištu nema u prodaji gotovih kompostera, ali se oni veoma lako mogu napraviti od stare metalne ili plastične buradi na kojoj se izbuše otvori za provetravanje. Ovakve posude moraju biti bez dna kako zbog drenaže, tako i zbog prodora mikroorganizama, glista i insekata u kompost. Radi lakšeg uzimanja gotovog komposta bure se može postaviti na nekoliko opeka ili se može napraviti otvor pri dnu.



Proces kompostiranja
Pre stavljanja otpadaka na kompostište, skine se mali sloj zemlje i na tlo se stavi drenaža od grančica, krupnih stabljika kukuza i sl., a potom sloj od 15-20 cm otpadaka i sloj zemlje od 5 cm. Ovakvo slaganje slojeva se ponavalja naizmenično i može ići do visine od 1 m sa završnim slojem zemlje od 10 cm.



Mogu se kompostirati:
- pokošena trava, lišće, uvelo cveće, korov, stara zemlja iz saksija, usitnjeno granje
- sirovi ostaci povrća i voća, usitnjene kore agruma, talog kafe, kesice čaja, ljuske jaja
- životinjska dlaka, perje, male količine papira, pepeo drvenog uglja ili drva,
- neki organski otpaci teško se razgrađuju pa se ne preporučuje njihovo stavljanje u većim količinama. Tu spadaju: čepovi od pluta, ljuske oraha, kosti .....



Organski otpad iz kuhinje prikupljamo u posebnoj posudi. Usitnjeno granje, drvenaste ostatke i suvo lišće čuvamo odvojeno. Na taj način, organski otpaci iz vrta uvijek su pri ruci kad ih trebamo mešati s kuhinjskim otpadom. Pokošenu travu, koju takođe stavljamo u kompost bi prethodno trebalo raširiti u tankom sloju da se prosuši.
Bilo bi idalno da sloj otpada sadrži oko dve trećine vlažnog, zelenog, hranjivog materijala bogatog kiseonikom i jednu trećinu smeđeg, suvog i manje hranjljivog materijala bogatog ugljenikom. U otpad bogat kiseonikom spadaju: kuhinjski otpad (ostaci voća, povrća, čaja, talog kafe...), vrtni otpad (pokošena i prosušena trava, korov, ostaci biljaka i cveća) , dok u otpad bogat ugljenikom spadaju: lišće, usitnjeno granje, slama, piljevina, borove iglice, itd.



Ne smeju se kompostirati:
- korovi sa semenom, lišće oraha (zbog otrova koji sadrže), bolesne biljke
- otpaci kuvanih jela (privlače glodare), meso, kosti (privlače pse i mačke)
- velike količine novinskog papira, časopisa u boji, pelene, pseći i mačji izmet, ljudski izmet, ostaci duvana, sadržaj vrećica iz usisivača, pepeo kamenog i crnog uglja ili uglja za gril (zbog sadržaja teških metala)
- otpaci koji sadrže hemikalije, stari lekove, ulja, plastična ambalaža, bojeno ili impregnirano drvo, stiropor, metal, staklo

Faktori koji utiču na kvalitet komposta:
Na uspešnu razgradnju organskog otpada i na kvalitet konačnog proizvoda pored sastava kompostnog materijala utiču i: vlažnost, prozračnost kompostne hrpe, kao i njena temperatura i usitnjenost materijala za kompostiranje.

Vlažnost
Optimalna vlažnost veoma je važna za razgradnju biomaterijala. Ako kompostna hrpa sadrži previše vlage, dolazi do truljenja. dok premalo vlage zaustavlja procese razgradnje i pogoduje stvaranju plesni. Zato je važno:
- Pravilno odabrati odgovarajuće mesto za kompostiranje i obezbediti vodopropusnu podlogu.
- Suvi materijal za kompostiranje bi trebalo navlažiti.
- U toku zime kompost štititi prekrivanjem od preterane vlage, a leti od isušivanja. Kompostnu hrpu moramo zaštititi materijalom koji propušta vazduh, a zadržava vlagu, (tankim slojem zemlje, slojem suve trave, lišća, sena, vrećama od jute, kartonom).

Vlažnost kompostne hrpe možemo proveriti na sledeći način: iz dubine hrpe treba uzeti nešto kompostnog materijala. Kompostni materijal mora biti vlažan poput isceđenog sunđera. Drugim rečima, kad ga stisnemo u šaku, iz njega se ne sme cediti voda, a nakon otvaranja šake, materijal se ne rasipa nego ostaje u grumenu.

Prozračnost kompostne hrpe

Dobra prozračnost pridonosi boljem zagrevanju i bržoj razgradnji organskog materijala.
- Prethodno navedeni uslovi vezani za podlogu, otvore za provetravanje moraju biti ispoštovani
- Neophodnu prozračnost i rastresitost kompostne hrpe osiguravamo i mešanjem krupnijeg i sitnijeg, drvenastog i mekog, suvog i vlažnog materijala.
- Rastresanje kompostne hrpe takođe doprinosi boljoj prozračnosti. Ako smo hrpu načinili pazeći na uravnoteženo mešanje materijala, preokretanje nije nužno, ali je korisno. Hrpu preokrenemo posle tri meseca, ili najkasnije kad primetimo da se vidno slegla. Prilikom preokretanja pazimo da materijal koji je bio na dnu hrpe dođe na vrh, a onaj s rubova hrpe u sredinu i obrnuto. Tako ćemo sav materijal temeljno izmešati i prozračiti, a usput ga po potrebi možemo i navlažiti. Ako otpatke odlažemo onako kako nastaju, rastresanje se mora obaviti češće, tj. najmanje jedanput mesečno.
- Kompostiranje u rupama u tlu nije dobro jer će se zbog nedostatka kiseonika i velike vlage stvarati neprijatni miris.



Temperatura
U dobro složenoj i vlažnoj kompostnoj hrpi vrlo brzo dolazi do aktivnosti mikroorganizama pri čemu se kompost zagreva. U sredini hrpe temperatura može dosetići 50 - 70°S. Zagrevanje komposta važno je jer se tako uništava seme korova, uzročnici bolesti, itd. Jedan od faktora koji utiče na temperaturu je i volumen kompostiranog materijala - hrpa mora biti visoka barem 80 -100 cm, te barem toliko široka i dugačka. Važno je da se i ovde držimo pravila o mešanju kuhinjskog (zelenog, vlažnog) i vrtnog (suvog, drvenastog) otpada. Naime, ako na hrpu bacamo samo kuhinjski otpad, ne možemo očekivati dobre rezultate. Važno je takođe da češće rastresemo, proverimo vlažnost i, naravno, pokrijemo kompost.



Usitnjavanje materijala
Materijal za kompostiranje treba usitniti, što više, to bolje. Naime, mikroorganizmi tako lakše obrađuju meterijal. Osim toga, sitniji materijal lakše se meša i preokreće što pridonosi ubrzanju procesa razgradnje. U domaćinstvima s velikom okućnicom i velikim količinama zelenog otpada (granje i sl.) posao usitnjavanja uveliko olakšava motorna seckalica.

Gotov kompost i upotreba
Zreo kompost je ujednačenog izgleda, grumenast, tamnosmeđe do crne boje, miriše na šumsku zemlju. U njemu ne prepoznajemo više početni biomaterijal, osim ponekih teže razgradivih delova, poput koštica voća, ljuski oraha, komadića drva....
Nezreo kompost nema tamnu boju, kiselkastog je mirisa ili miriše na gljive. U njemu se mogu naći ostaci lako razgradivih tvari poput lišća, ostataka povrća i sl. Takav kompost mora još neko vreme odležati.



U proleće ili pre sadnje ili u razdoblju rasta i razvijanja biljaka, kompost pospemo po tlu i po mogućnosti lagano izmešamo s površinskim slojem zemlje. Kompost ne smemo duboko zakopati jer ga time gušimo. Ako ga koristimo za uzgoj saksijskog i balkonskog cveća, moramo ga u podjednakoj količini mešati sa zemljom iz vrta ili sa starom zemljom iz saksije. Tokom cele godine možemo u sakslije dodavati malo komposta. Količina komposta u povrtarstvu zavisi i od vrste povrća (različite kulture imaju različite potrebe za hranjivim tvarima).



Problemi kod kompostiranja

Na kompostištu se skupljaju insekti
Biootpad valja zakopati u već postojeću hrpu, posuti sa nešto gašenog kreča ili kamene prašine ili pokriti tankim slojem zemlje ili zrelim kompostom.




Kompostna hrpa se ne zagreva
U kompostnoj hrpi temperatura raste zbog aktivnosti mikroorganizama. Ako kompostiramo npr. male količine zelenog otpada kojeg mešamo s mnogo vrtne zemlje ili s mnogo drvenastog materijala, mikroorganizmi neće imati dovoljno sveže hrane, pa će njihova aktivnost biti smanjena. Takođe, ako na kompostište stavljamo male količine biomaterijala, ne može se razviti optimalna toplina, jer mala hrpa nema sposobnost izoliranja i brzo se hladi. Razlog slabog zagrevanja može biti i u nepridržavanju pravila slaganja kompostne hrpe. Zagrejavanje kompostne hrpe može se pospešitii rastresanjem i preokretanjem kompostiranog materijala. Kad rastresemo postojeću hrpu, umešamo sveži biomaterijal, a povoljno će delovati i dodavanje svežih otpadaka iz kuhinje ili pokošene trave.

Kompostna hrpa zaudara
Kompost zaudara ako kompostni materijal trune. To se obično događa kad je kompostna hrpa prevlažna. U takvim uslovima razvijaju se mikroorganizmi kojima za život nije potreban kiseonik, a kao posledica njihove aktivnosti u kompostu nastaje neugodan miris. Često se neugodan miris javlja ako na kompostište ne stavljamo svež, već napola truli otpad. Zato na kompost stavljamo po mogućnosti svež organski otpad i brinemo se da je kompostna hrpa uvijek dobro provetrena. Ako je previše vlažna, prevrnemo i dodamo suvog materijala. Ponovno brzo sleganje hrpe i slepljivanje materijala može se sprečiti dodavanjem krupnijeg drvenastog materijala.

Biootpad se ne razgrađuje
Biootpad se razgrađuje delovanjem mikroorganizama, a oni su aktivni samo ako imaju povoljne uslove za život: dovoljno vazduha, vode i hrane, sve u povoljnom odnosu. Zato treba proveriti je li kompost prevlažan ili možda presuv. Kakav je promer različitog biomaterijala? Možda smo odložili previše drvenastog, a malo zelenog materijala. Jesmo li materijal dovoljno usitnili? Ili možda očekujemo nemoguće, npr. da se kora drveća ili debelo granje razgrade u kratkom vremenu?

Kompost je mokar
Ako je kompost previše mokar razmislimo o sledećem:
jesmo li odložili previše mokrog biootpada, a malo suvog drvenastog materijala.
Jesmo li kompostnu hrpu ostavili nepokrivenu na kiši? Ako kompostiramo u komposteru, možda je čvrsto zatvoren ili su otvori na zidovima začepljeni pa voda ne može isparavati, nego se kondenzuje. Zato bi trebalo preokrenuti hrpu, dodati suvog, drvenastog materijala i zaštiti je od kiše.