Integralna zaštita biljaka od štetočina i parazita je sistem zaštite koji se zasniva na dobrom poznavanju biljaka domaćina, štetnih organizama i njihove interakcije sa uslovima spoljašnje sredine.
Vrši se procena rizika od pojave bolesti i šteta koje izazivaju, primena svih mera kontrole,preventivne mere zaštite, često označene kao dobra poljoprivredna praksa. Primena bioloških i hemijskih mera u cilju ostvarenja optimalnih prinosa uz minimalni ekonomski rizik.Cilj integralne poljoprivredne proizvodnje je proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane i očuvanje životne sredine.
Sistem integralne zaštite je fleksibilan,dinamičan sistem zaštite koji je baziran na 6 osnovnih komponenti:
1.- Prihvatljivom nivou prisustva štetnih organizama; akcenat je na njihovoj kontroli,a ne na potpunom iskorenjavanju,što je često i nemoguće.Određuje se kritični nivo prisustva štetnog organizma tzv.prag štetnosti i nakon prekoračenja istog sprovodi se tretman sredstvima za zaštitu bilja.
2.- Primena preventivnih mera suzbijanja bolesti: izbor sortimenta koji odgovara lokalnim uslovima,gajenje otpornih sorti,korišćenje zdravog semena i sadnog materijala,sprovođenje adekvatnih karantinskih mera u sprečavanju unošenja i širenja novih štetnih organizama u nezaražena područja,obezbeđivanje prostorne izolacije,iskorenjavanja prelaznih i alternativnih domaćina
3.- Praćenje prisustva štetnih organizama vizuelnim pregledima, hvatanjem spora i insekata, i pouzdanoj identifikaciji štetnih organizama
4.- Sprovođenje odgovarajućih agrotehničkih i mehaničkih mera u eliminisanju izvora infekcije i kontroli štetnih organizama (izbor i obrada zemljišta, izbalansirana ishrana,navodnjavanje,plodored,vreme, način i dubina setve, vreme žetve i berbe, uništavanje biljnih ostataka....)
5.- Korišćenje bioloških mera borbe, korisnih insekata, bioloških insekticida
6.- Odgovorna upotreba pesticida, kada je to neophodno i u prvom momentu kada je njihovo suzbijanje najefikasnije
7.- Obavezno je vođenje evidencije „knjige polja“ o korišćenom poljoprivrednom zemljištu, zasnovanoj biljnoj proizvodnji, primeni plodoreda, pojavi štetnih organizama i tretiranju sredstvima za zaštitu bilja
Integralna zaštita u odnosu na konvencionalni sistem zaštite ima dosta prednosti. Primena pesticida i đubriva je ciljana i racionalna,s tim u vezi proizvodimo zdravstveno bezbedne poljoprivredne proizvode sa umanjenom količinom ili bez ostataka pesticida. Smanjuje rizik po životnu sredinu i mogućnost zagađenja vazduha, zemljišta i podzemnih voda.Primenom selektivnijih pesticida utičemo na očuvanje biodiverziteta, tj.štiti neciljane organizme.Smanjuje se izloženost radnika i stanovništva pesticidima.
Zorica Lazić, dipl.inž.zaštite bilja