Bamija spada u toploljubive poljoprivredne kulture, koja je preko Turske,a iz njene postojbine Afrike stigla u naše krajeve. Uveliko se gaji kako u Americi, tako i u Evropi. Za uspešno gajenje joj je potrebna temperatura preko 15 stepeni celzijusa u periodu od najmanje 3-4 meseca.


Najčešće se bamija prozvodi direktnom setvom semena u redove, kućice i trake. Seje se polovinom maja, tako da međuredni razmak bude 60-80, a razmak u redu 25-35 centimetara, dubina 2-3 cm.
Može se sejati i malo gušće, pri čemu se okopavanjem može prorediti na željeni sklop. Ima izuzetno malu klijavost semena (svega 50-60 %).




Ukoliko se bamija gaji u staklenicima i plastenicima, treba napraviti dovoljan razmak, jer je biljka koja se grana i obrasla je dlačicama koje nisu prijatne za ljudsku kožu. Cveta 6-8 nedelja posle setve, pri čemu cvetovi traju samo jedan dan (ujutru se otvaraju a poslepodne venu i menjaju boju od žute do crvene).



Plodovi se beru već posle tri do pet dana nakon cvetanja, obično ručno, svaki dan, a nekada i dva puta dnevno. Beru se ujutru kako plodovi ne bi prerasli i ogrubeli pri čemu nisu tako ukusni za jelo. Može se i sušiti u nizovima u hladovini i tada dobija maslinastu boju.


Bamija je delikates i specijalitet i na bosanskohercegovačkim prostorima se spremaju mnoga popularna jela. Istovremeno je i hrana i lek, jer sadrži vitamina A i C, gvožđa, kalcijuma, skroba, nešto masnoće i riboflavina. Smanjuje šećer, pomaže asmatičarima i dobar je afrodizijak.






Dipl.ing. Rehak Gordana