Paštrnak je stara kultura,uzgaja se za potrebe sveže zelene pijace i za potrebe prerađivačke industrije,pretežno za sušenje.Za ishranu se koristi koren kao varivo i začin. Koristan je za zdravlje jer poboljšava apetit, pospešuje rad bubrega, deluje na smanjene krvnog pritiska.

Paštrnak je dvogodišnja povrtna kultura koja u prvoj godini formira zadebljali vretenasti koren i lisnu rozetu. Uz glavni koren razvija i žiličasto bočno korenje jake upojne moći pomoću kojeg usvaja i teže pristupačnu vlagu.

Sadrži i eterična ulja dajući mu blag miris i aromu. Puna tehnološka zrelost paštrnaka nastupa u kasnu jesen kada prestaje nakupljanje asimilativa u korenu. Procenat suve materije dostiže 18-22 %. Paštrnak se može vaditi i ranije za potrebe zelene pijace, kada dostigne prečnik peršuna. U tom slučaju se pere, sortira i prodaje obično sa mrkvom i peršumom. Prinosi mogu biti do 50 tona korena po hektaru. Ukoliko se paštrnak ne izvadi u jesen, može ostati u zemljištu,te se može vaditi tokom zime ili ranog proleća, pre nego što istera mlado lišće. Zdrav, neoštećen paštrnak se može čuvati u trapovima ili podrumu,slično kao mrkva. Optimalna temperatura za skladištenje je oko 0 C stepeni uz relativnu vlažnost vazduha 95%.



Paštrnak je veoma bogat kalijumom, pa zbog toga deluje kao diuretik, pa može pomoći u regulaciji povišenog krvnog pritiska, a to dejstvo još pojačava njegovo svojstvo da deluje protiv stezanja krvnih sudova.


Dosta ima kalcijuma i fosfora, kao i magnezijuma i sumpora. Ima i dosta vitamina C kao i beta karotina. Dodat u hranu, ili u predjelo, podstiče apetit.

Paštrnak sadrži jedan poseban alkaloid, koji je po njegovom latinskom imenu (Pastinaca sativa) i nazvan pastinacin. Taj sastojak pomaže otklanjanju tegoba, tzv. stenokardija, bolova u grudima, koji nastaju kao posledica začepljenja krvnih sudova koji hrane srčani mišić. Pomaže takođe i u slučaju neuroznih bolova koji se manifestuju stezanjem krvnih sudova i grčenjem creva.

Danas se sve češće koristi u sušenom obliku, i takav se može nabaviti u prodavnicama.


Dipl.ing Mira Miljković