Štetočine u bio vrtu

Lisne vaši se od biljaka odbijaju ako se u neposrednoj blizini zasade lavande, čubar ili dragoljub. Ispod voćki najbolje se pokazao dragoljub: lisne vaši radije prelaze na cveće i tako lišće na drveću ostaje pošteđeno.

Mnoge vaši na ružama lako će se odstraniti mlazom vode iz gumenog creva, što treba radili ujutru, kako bi se cveće brzo osušilo. Ako oko ruža posadimo lavandu, lisnih vaši biće mnogo manje.

Pasulj se od njih štiti sejanjem čubura (Satureja hortensis). Ako lisnih vaši ima zaista mnogo, pomoći će sredstvo za prskanje od kopriva i ovo važi za sve vrste biljaka i vašiju. Njihovi prirodni neprijatelji su buba-mare (treba gajiti ladolež i angeliku koji privlače buba-maru), uholaž, ose potajnice (privlači je hajdučka trava), a od biljaka buvač, dragoljub, menta.

Za zaštitu može da se koristi macerat od koprive i kadifice, kao i fermentisani ekstrakt pelina, dragoljuba i oparak maslačka i buvača. Ako jedno prskanje ne pomogne, posle nekoliko dana se može ponoviti.

Mravi često prenose lisne vaši na biljke. Mogu se oterati sađenjem lavande, pitome nane ili sejanjem salate motovilke. Žižak, mali insekt koji se javlja na pasulju, može se izbeći ranijim sađenjem pasulja. Leptirak graška je smeđi leptirić koji polaže jaja na mahune graška, zbog čega zrno postaje crvljivo. Pošto leti između maja i juna, može se izbeći ranim sađenjem graška. I biljke paradajza u blizini graška mogu da posluže kao odbrana njega.

Rovca će uništaviti korisne ptice, naročito čvorci. Zato im treba napraviti kućice, kako bi se naselili u bašti. Rovci se mogu uništiti bez hemijskog otrova ako se u njihove rovove, odmah ispod površine zemlje, sipa malo jestivog ulja pomešanog sa vodom. Gnezdo ćete naći ako pratite rov. Treba ga otvoriti pokapati jestivim uljem, a zatim naliti vodom. Rovce možete pohvatati i ako ukopate u zemlju do vrha saksije na sumnjivim mestima gde oni noću gmižu. Rovac ne podnosi mlečiku.

Miševe će iz vrta oterati mačka. Oko voćaka može se zakopati zdrobljeno staklo, da bi se zaštitio koren. Do grlića ukopane prazne boce koje na vetru »zavijaju«, lako će oterati miševe. Preporučuje se sađenje belog luka jer ga miševi ne podnose, kao i mlečike (Euphorbia lathvris). U mišje rupe mogu se zabosti grančice čempresa, orahovo lišće i beli luk – to su sve biljke koje miševi izbegavaju i od kojih beže.



Krtica je izuzetno korisna životinja jer u zemlji uništava rovce, razne larve i crve, ali, na žalost i kišne gliste. Ipak, u bašti sa povrćem je nepoželjna i zato je i treba naterati da se sama iseli. Deca treba od kartona da naprave vetrenjače koje se zatim na štapićima gurnu duboko u krtičnjake. Kloparanje vetrenjača na vetru prenosi se po rovovima, krtica to ne može dugo da podnosi i odlazi. Isto dejstvo imaju i prazne ukopane flaše u kojima zavija vetar.

Krompirova zlatica i njene larve sakupljaju se sa krompira ručno. Leje sa krompirom mogu se zaštititi od zlatice ako se na krajevima zasadi malo rena. Miris rena odbija zlaticu, a krompir će zahvaljujući renu imati bolji ukus.

Mušicu koja napada šargarepu odbijaju redovi crnog i belog luka, praziluk i žalfija. Oštećene šargarepe treba odmah ukloniti sa leje, a iduće godine na tom mestu zasaditi crni, beli luk i praziluk. Mušicu koja napada praziluk odbijaju šargarepa i celer zasađen pored praziluka. Oštećene listove praziluka treba odseći i uništiti. Može se takođe i prskati vodom zagrejanom do 50 stepeni.

Buvač je buba koja u proleće nagriza lišće crvene rotkvice bele rotkve, kupusa, paprike. Može se oterati mešovitim kulturama, salatom i spanaćem zasađenim u susedstvu. Masovnu pojavu buvača moguće je sprečiti obezbećivanjem rastresite, stalno pokrivene vlažne zemlje. I češće prskanje sredstvom od pelena i posipanjem duvanskim prahom može da pomogne.

Leptir kupusar polaže mnogobrojna jajašca na biljke iz porodice kupusa.To se može sprečiti razapetom gustom mrežom ili polaganjem listova paprati na biljke. Kada se paprat osuši, treba, je odstraniti, a kupus pokriti novom. U odvraćanju leptira kupusara dobro su se pokazale mešovite kulture sa biljkama paradajza, celera,žalfije, mirođije, majčine dušice, ruzmarina i pitome nane. Kupus se može zaštititi i sredstvom za prskanje od pelena.

Protiv plesni na biljkama pomaže beli luk koji sadrži prirodni fungicid. Isto važi i za sitan luk. Beli luk zasađen oko voćaka, između baštenskih jagoda i ruža sprečava javljanje plesni. Ruže lepše cvetaju i mirušu ako oko njih raste beli luk.

Sredstva potrebna za zaštitu ugroženih biljaka možete sami da napravite od bilja koje većinom sami gajite, tako da su takva sredstva takoreći besplatna.Pojedine vrste bilja koje će biti upotrebljene za pravljene biljnih preparata, treba zasejati ili zasaditi u vrtu. Ako u vrtu za njih nema mesta, jednostavno ih treba nabrati. Za sprečavanje i lečenje biljnih bolesti i uništavanje lisnih vaši treba upotrebljavati sveže bilje, a ako ga nema. poslužiće i osušeno.

Za domaća sredstva za prskanje i đubriva potrebne su sledeće biljke: kopriva, preslica (rastavić), gavez (Sympytum offieinale), pelen, vratič u cvetu (Tanacetum vulgare), rabarbara i razno drugo bilje: odoljen (valerijana), crni i beli luk, lišće paradajza kamilica, hajdučka trava (sporiš).

Koprivu, gavez, preslicu (rastavić) i vratič treba potražiti u prirodi, na livadama i poljima, a zatim ih zajedno sa korenom presaditi u vrt, na ivici dela sa povrćem, gde će ostati. Gavezu je potrebna vlažna zemlja. Koristi se umesto gaveza i svestrano upotrebljiva lekovita biljka (Symphytum peregrinum). Njegovi veliki listovi, izvaljani pomoću flaše, koriste se za lekovite obloge. a biljka se upotrebljava za pravljenje tinkture i masti.

Kopriva raste na dobroj, humusnoj zemlji. I kopriva je lekovita biljka, a osim mineralnih materija sadrži i azot. Rastavić (preslicu) treba saditi u nešto peskovitiju zemlju.



MONAHINjA ATANASIJA (RAŠIĆ), manastir Rukumija
Tekst preuzet sa http://glassacera.wordpress.com/