Boranija je veoma hranljivo povrće iz roda mahunarki. Poreklom je iz Meksika, ali se koristi u ishrani skoro u svim zemljama sveta. U Evropu je boranija doneta u 16. veku. Boranija (Phaseolus vulgaris) se preporučuje za ishranu zbog svojih bioloških i lekovitih sastojaka.

Postoji mnogo vrsta boranije, a neke od poznatijih su: tiber, nerina, lodi, fruidor, šumadinka, zlatna olovka, unidor, kineska boranija, italijanska boranija...

Postoji podela na niske i visoke sorte, a niske se više gaje zato što su jeftinije za uzgoj, a daju veće prinose. Po boji boranija može biti zelena, bledožuta, žuta, ili šarena, po dužini - dugačka, srednja ili kratka, a po obliku - šiljata, okrugla ili široka.

Sveža boranije je na pijaci dostupna od proleća do jeseni, a smrznuta, sušena i konzervirana se može naći u prodavnicama tokom cele godine.



Boranija u sebi sadrži razne korisne sastojke kao što su:

arginin
bakar
belančevine
biljna vlakna
biljne masti
vitamini B
vitamin C
vitamin E
vitamin K
vitamin PP
gvožđe
inzotole
kalijum
kalcijum
kobalt
magnezijum
mangan
mineralne soli
natrijum
nikl
proteini
saponini
selen
ugljeni hidrati
folna kiselina
fluor
fosfor
celuloza
cink
šećer


Boranija ima veliku biološku, a relativno malu energetsku vrednost, pa je po sastavu sličnija povrću nego mahunarkama.

Mahuna boranije sa zrnima koristi se tako što se kuva: sveža, smrznuta, sušena ili konzervirana. Priprema se kao glavno jelo bez mesa, ali i sa raznim vrstama mesa ili sa pečurkama, bademima, lešnicima. Može se kuvana koristiti i kao dodatak salatama.

Boranija se mora kuvati, pošto nekuvana ima štetne sastojke. Preporučuje se za dijetalnu ishranu i deci i trudnicama.

Pošto sadrži dosta lekovitih materija, boranija povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:

anemija
bolesti zuba
bolesti mokraćnih puteva
bolesti srca i krvnih sudova
bronhitis
depresija
ekcem
impotencija
krvarenje iz nosa
makularna degeneracija
kao diuretik
nastanak šećerne bolesti
neplodnost
nesanica
osteoporoza
otvorene rane i prelomi
pad imuniteta
prevencija bolesti organa za varenje
prehlade i grip
problemi sa kožnim bolestima i borama
problemi sa kostima
problemi sa holesterolom
problemi u trudnoći
razne infekcija
sinusitis
sprečavanje bubrežnih bolesti
sprečavanje i lečenje nekih vrsta raka
stres
hipertireoza
hronični umor


Boranija je veoma korisna namirnica i dobar prirodan antioksidans, kao i lek za prevenciju i lečenje raznih bolesti.

Na organizam boranija deluje slično insulinu, a deluje i na izlučivanje otrovnih materija iz organizma.

Vegetacija boranije odvija se u tri faze. Prva je od setve do nicanja, druga od nicanja do cvetanja i treća od cvetanja do tehnološke zrelosti mahuna.

Nicanje traje desetak dana, a ako su vremenski uslovi povoljni, završava se za samo pet-šest. Pod tim se podrazumeva da je temperatura 25 stepeni i zemljište umereno vlažno. Vegetativni razvoj traje oko mesec dana, što je dovoljno za rast i grananje biljaka. Od nicanja do cvetanja obično protekne samo 30-35 dana.

U sledeće dve nedelje sazrevaju mahune, koje se beru mlade, dok su sočne, nežne i ukusne, čim seme dostigne veličinu pšeničnog zrna, ili nešto kasnije kada je krupno kao sočivo. Ubiraju se ujutro ili kasno popodne, odnosno tokom oblačnih dana bez kiše.

Neobrane mahune brzo stare i gube kulinarska svojstva, imaju krupno seme i kožastu ljusku, zbog velikog udela celuloze. Utvrđeno je da sorte tankih i okruglastih mahuna brže prezrevaju od pljosnatih i mesnatih. Takođe, selekcije visokog rasta sporije stare, naročito po suvom i toplom vremenu.

Boraniju treba brzo upotrebiti ili konzervirati, jer je osetljiva i ne može dugo da se čuva. Jedan od najstarijih metoda konzerviranja je sušenje. Najvažnije je da su mahune zdrave sočne i bez "konaca". Prvo se 5-10 min. potope u ključalu vodu , a potom suše u rerni na 70-75 stepeni. Niža temperatura se ne preporučuje, jer može započeti proces kvarenja.

Osušene mahune se pre upotrebe ostave četiri pet-sati u mlakoj vodi i zatim najčešće pripremaju kao varivo ili salata.



Osnovna i predsetvena obrada zemljišta za postrnu setvu obavlja se odmah posle skidanja useva koji najranije stižu (spanać, grašak, ječam, pšenica i dr.), a sastoji se od oranja i kultiviranja.

Boranija i pasulj pripadaju istoj botaničkoj vrsti u kojoj su, s obzirom na način korišćenja, formirane sorte sa kvalitetnom mahunom bez “konca” i pergamentnog sloja, koje zovemo boranija, i sorte sa kvalitetnim, zrelim zrnom različitog oblika, veličine i boje, koje zovemo pasulj.

Boranija dospeva za 45-70 dana (pasulj do 120 dana). Razlikujemo niske sorte boranije i pasulja (50-60 cm) i visoke sorte (preko 3 m) koje se gaje uz potporu (pritku).

Niske sorte boranije gaje se bez potpore i odlikuju se ranim sazrevanjem, dobrim prinosom i kvalitetnom mahunama. Pogodne su za gajenje kao glavni, ali i postrni usev. Veoma su rasprostranjene sorte piker, galatin 50, favorit, harvester, nijagara, sprajt i domaće sorte panonka, sana i jasenica. Za berbu najranije stiže palanačka rana. Od žutih sorti poznata je zlatna olovka.

Od visokih sorti najviše se gaji puterka, krupnog, tamnomodrog semena, čije mahune dostižu 15 cm, zatim starozagorski čep, prošarane mahune i dr.

S obzirom na kratku vegetaciju (60-70 dana) , boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. Pri gajenju u jesen ili u proleće mogu se koristiti objekti bez grejanja, a u toku zime i ranog proleća samo objekti sa grejanjem, jer je boranija toploljubiva kultura, kojoj je za rast i razvoj potrebna temperatura od 20 do 22 stepena.

Za jesenju proizvodnju boranije (žute rane sorte) setva se obavlja krajem jula i početkom avgusta, a dospeva u oktobru i početkom novembra. Prolećna proizvodnja počinje setvom krajem februara i berbom u aprilu.

Za proizvodnju boranije zemljište se đubri sa 10-20 g NPK đubriva na m2, a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem između pantljika 60 cm, između redova 20 cm i u redu 4 cm. Ovakva setva omogućuje vezivanje biljaka (visoke sorte) uz potporu i normalnu negu useva.

Osim redovnog zalivanja svakih 7-10 dana i 2-3 okopavanja u fazi 3-4 lista, obavlja se prihranjivanje u fazi 4 lista, i drugo u fazi cvetanja sa 20 g NPK đubriva na m2.

Berba boranije je sukcesivna, ali mora biti blagovremena kako bi se dobila kvalitetna mahuna. Prinos zavisi od sorte i vremena berbe i kreće se od 1 do 1,5 kg/m2.