Semenske krtole moraju biti dobro pripremljene za sadnju. To podrazumeva dobro probiranje krtola i odbacivanje onih koje su zahvaćene trulenju. Odabrane krtole treba staviti na naklijavanje, a pred samu sadnju izvršiti još jedno probiranje i odbacivanje krtola sa slabim klicama. Pod pravilno naklijalim krtolama podrazumevamo da je većina okaca na krtoli klijala i dala čvrste zelene klice koje se teško odvajaju od krtole i čija je dužina od 1,5-2,5 cm.

Krtole se naklijavaju tako što se 5-6 nedelja pre sadnje rasporede u tankom sloju u gajbice u osvetljenom prostoru pri temperaturi 12-15ºC.

Naklijale krtole u odnosu na nenaklijale imaju velike prednosti, a glavne su:

1/ poboljšava se fiziološko stanje semenskih krtola,odnosno ubrzuavaju se sve naredne faze razvoja za oko 15 dana,

2/ blagovremeno se otkrivaju krtole sa nitavim klicama te se mogu izdvajati i tako smanjiti broj zakržljalih biljaka u gajenom usevu,

3/ biljke ranije niču pa su manje izložene napadu bolesti,a naročito crne krastavosti (Rhizoctonia solani),

4/ biljke se brže ukorene i bolje iskorišćavaju zimsku vlagu,

5/ povećava se prinos i procenat suvih materija u krtolama krompira.



Nenaklijane krtole, posađene na umereno vlažnom i dovoljno toplom zemljištu dolaze u fazu klijanja i nicanja za 20-22 dana pri povoljnim vremenskim prilikama. Upotrebom naklijalih krtola za sadnju skraćuje se period od sadnje do nicanja biljke na 14 dana.

Sadnja krtola u hladnom i vlažnom zemljištu produžuje se period od sadnje do nicanja, čime se povećava opasnost od pojave bolesti na matičnim krtolama i pojava praznih mesta u kasnijem periodu porasta krompira.



Sadnja krompira u zavisnosti od promenljivih klimatskih uslova i stanja zemljišta obavlja se u širokom vremenskom razdoblju: od treće dekade februara do druge polovine maja. Potrebna dubina sadnje može se postići samo na dobro pripremljenom zemljištu, tako da gornja ivica krtole bude na oko 3-4 cm ispod površine oraničnog sloja i pokrivena slojem zemlje 6-8 cm.

Krompir se u lakim zemljištima sadi nešto dublje u odnosu na teškim zemljištima. Zemljište ispod i iznad posađene krtole treba da je u rastresitom stanju.

Sadnja se obavlja ručno ili poluautomatskim i automatskim sadilicama, kojima se istovremeno sade krtole, pokrivaju zemljom, dozira potrebna količina mineralnih đubriva, uz primenu sredstava za zaštitu krtola od zemljišnih štetočina. Osnovni preduslovi za pravilnu mašinsku sadnju su ujednačena veličina semenskih krtola i dobro pripremljeno zemljište.

Količina semenskih krtola kontrolisanog porekla po jedinici površine zavisi od njegove krupnoće (22-55 mm.) i gustine sadnje. Obično se te količine kreću od 1.800-3.500 kg/ha.


Novica Milenković, dipl.ing.polj.



Ukoliko se krompir proizvodi za svežu ranu potrošnju odabiraju se rane sorte koje imaju kratku vegetaciju, brz porast i brzo obrazuju pokožicu. Proizvođači ranog krompira nastoje da naklijava njem krompira i sadnjom u ranim rokovima upotrebljavajući agrotekstilne folije, smanje dužinu vegetacionog perioda i tržištu ponude rani krompir u vreme kada mogu ostvariti najveći profit.


Za ranu proizvodnju, preporučuje se sadnja naklijalog semena sa razvijenim klicama od 1-2cm.


Okca bi trebalo da budu otvorena i klice bi trebalo da budu vidljive, obojene zeleno-žuto ili dr.(sortna osobina). Ukoliko se obavi sadnja krtola sa nedovoljno razvijenim okcima , krompir će previše sporo nicati i stabljike su tada lako podložne napadu mikro-organizama. Naklijavanje omogućava, rano, ujednačno nicanje, ujednačen usev i rano obrazovanje krtola.


Brz razvoj biljke ostvaruje prednost u odnosu na pojavu bolesti (Rhizoctonia) i korova što sveukupno rezultuje umanjenjem efekata suše i visokim prinosima. Naklijavanje takođe obezbeđuje rast velikog broja stabljika semena krompira što obezbeđuje veću upotrebnu vrednost semena. Da bi smo bili sigurni da su prednosti naklijavanja semena iskorišćene u potpunosti, proces naklijavanja mora biti usaglašen sa klimatskim uslovima i vremenom sadnje. Seme bi trebalo da bude naklijalo na odgovarajući način kako bi klice bile snažne i jake u vreme sadnje. Odmah nakon vađenja krompira, krtole ulaze u fazu mirovanja. Dužina ovog perioda varira od sorte do sorte i zavisi od uslova gajenja, zrelosti i oštećenja samih krtola.















Drugi važan faktor su uslovi skladištenja: temperatura, relativna vlažnost i svetlost. Nakon stanja dormantnosti, pojavljuju se vršne klice (apikalna dominantnost). Faza klijanja je znak fiziološkog stanja krtole. Pojava vršne klice je prelazno fiziološko stanje od dormantnosti (mirovanja) do punog klijanja. U ovoj fazi klijanje ostalih okaca je suzbijeno. Nakon izvesnog vremena obrazuju se klice iz ostalih okaca. One će usloviti pojavu izdanaka a sama krtola i dalje ostaje čvrsta. Dugi, tanki izdanci i meka krtola karakterišu krajnji fiziološki stadijum – fazu starenja. Kada je krtola u ovom stadijumu, ona više nije pogodna za semensku proizvodnju.


Ukoliko su krtole tokom perioda skladištenja, formirale vršnu klicu ona se mora ukloniti da bi omogućila krtoli da produkuje još izdanaka. Sa naklijavanjem semena otpočinje se 4 nedelje pre sadnje.

Proces naklijavanja počinje odlaganjem semena krompira u plitke drvene ili plastične gajbe. One se slažu jedna na drugu kako bi se krtolama osigurao dobar protok vazduha i svetlosti(u periodu kaljenja). Pored gajbi za naklijavanje se mogu upotrebljavati i viseće vreće. Radi prekidanja perioda mirovanja, krtole se izlažu temperaturnom šoku. Period izlaganja povišenim temperaturama zavisi od zrelosti semena, vremena setve, sorte, uslova uskladištenja i željenog broja stabljika.


Temperatura se povećava na 18-20 ºC u koracima od 1-2 ºC dnevno, u periodu od dve nedelje. Ovaj deo procesa naklijavanja se obavlja u mraku. Potrebno je održavati konstantnu temperaturu i dobru ventilaciju tokom klijanja dok se ne formiraju klice od nekoliko mm do pola santimetra. Ovaj stadijum karakteriše visoka osetljivost klice na mehanička oštećenja. Kao rezultat naklijavanja, krtole imaju velik broj klica koje su veoma slabe i podložne lomljenju. Da bi se sadnja obavila uspešno mora se osigurati da ne dođe do gubitka klice prilikom manipulacije sadnim materijalom tokom sadnje ili propadanja klice u zemljištu.


Ovako naklijale krtole se podvrgavaju procesu „kaljenja“. Postupak kaljenja se provodi tako što se naklijale krtole odlažu u svetloj, dobro ventilisanoj prostoriji pri teperaturi oko 10 ºC dve nedelje. Snižavanje temperature i izlaganje svetlosti (prirodna ili veštačka) će usporiti rast klica dok se razvoj krtola nastavlja. Ovo će inicirati razvoj listova stolona i korena i formiranje hlorofila. Klijanci će nakon „kaljenja“ ostati relativno kratki (1-2cm) i čvrsti.




Nenad Nešović