Rotkvi (Raphanus sativus var. niger) se pripisuju brojna pozitivna delovanja na organizam te odavno postoje brojni domaći recepti za lečenje prehlade i kašlja, pospešivanje otpornosti organizma i apetita te ublažavanje tegoba kod bolesti bubrega, žuči i jetre.


Inače, u prehrani se rotkva najčešće konzumira u svežem obliku narendana kao salata ili u kombinaciji s drugim namirnicama (mrkvom, kiselim krastavcima, jabukama, maslinama, jajima, maslinovim uljem, svežim sirom).


Mnogo poznatiji predstavnik roda Raphanus na jelovniku je rotkvica (Raphanus sativus var. sativus), koja iako bogata mineralima i vitaminima, prema hranidbenoj vrednosti zaostaje za rotkvom. Obe vrste uzgajaju se zbog zadebljalog hipokotila, odnosno, hipokotilskog gomolja, koji može biti okruglog, valjkastog i konusnog oblika. Boja hipokotila rotkve najčešće je crna, dok je unutrašnje tkivo bele boje. U zemljama severne Evrope, gde se rotkva kontinuirano konzumira tokom cele godine, osim crno obojenih kultivara uzgajaju se i kultivari bele, žute, smeđe ili ljubičaste boje s belim ili crvenim unutrašnjim tkivom. Hipokotil rotkvice je najčešće crvene ili ljubičaste boje, ali ima i dvobojnih (crvenobelih) kultivara.


Kao stari i provereni recept najčešće se spominje priprema rotkve s medom kako bi se ublažio pikantan i ljuti ukus ovog povrća. Hipokotil rotkve se izdubi, a izdubljeni prostor se ispuni medom i ostavi stajati preko noći te se dobijeni sok sledećeg dana može konzumirati.






UZGOJ DIREKTNOM SETVOM

Optimalne temperature za uzgoj ovih vrsta su od 15 do 18 °S i njihova dostupnost na tržištu ograničena na razdoblja godine s umerenim temperaturama. Visoke temperature i nedovoljna količina padavina u uslovima dugog dana izazivaju razvoj sunđerastog tkiva u unutrašnjosti hipokotila. Takođe, navedeni uslovi mogu rezultirati i formiranjem drvenastih stanica te prelazom u generativnu fazu (prorastanje) pri čemu može i izostati formiranje zadebljalog hipokotila. Obe vrste uzgajaju se direktnom setvom.


Kod nas se najčešće uzgajaju kasniji kultivari rotkve koji se seju tokom jula,a za berbu dospevaju za 70 do 80 dana. U području severne Evrope čest je prolećni uzgoj ovog povrća te se setvom tokom marta i aprila ostvaruje berba zadebljalog hipokotila za 50 do 60 dana. Mlada prolećna rotkva manjeg je promera, na tržište obično dolazi u vezicama. Kod uzgoja prolećnih kultivara preporučuje se veća gustina sklopa (20 do 25 × 10 cm), dok se jesenji kultivari seju na razmak redova 30 do 45 cm. Rotkvica se najčešće seje na razmak redova 10 do 20 cm te unutar reda od 2 do 5 cm. Za kvadratni metar potrebno je od 2 do 3 g semena. Na manjim površinama uobičajena je i setva omaške pri čemu je najčešće potrebno provesti proređivanje.


U povoljnim uslovima rotkvica može dospeti u tehnološku zrelost za 20 do 40 dana zbog čega je, tokom prolećnog i jesenjeg razdoblja, kontinuiranom setvo m svakih 10-15 dana moguće ostvariti 3 do 4 berbe. Za ostvarenje prosečnog prinosa od 100 kg/100 m2 rotkve preporučuje se đubrenje sa 0,25 kg N, 0,1 kg P2O5 i 0,5 kg K2O. Kod primene prevelike količine azota može doći do naglog rasta i sunđeraste strukture zadebljalog hipokotila, bujnog rasta lisne mase i smanjenim razvojem hipokotila. Rotkve kao i lisnato povrće imaju izraženu sposobnost akumulacije nitrata (> 2500 mg/kg sveže materije) te prekomerno đubrenje azotom može rezultirati smanjenjem nutritivnog kvaliteta ovog korenastog povrća.


Nega tokom vegetacije podrazumeva redovito natapanje, plevljenje i okopavanje useva kako bi se ostvario što bolji prinos. Kod rotkve se pri berbi uklanja lišće, hipokotil se pakuje u mrežaste vreće ili gajbice. Rotkvica na tržište najčešće dolazi u vezicama pri čemu promer hipokotila tržišne rotkvice varira od 2 do 4 cm, a sa 1 m2 može se ostvariti 15 do 20 vezica. Prekrivanjem useva u ranim prolećnim rokovima setve može se pospešiti berba rotkvice.


Posljednjih je godina u svetu sve češći i hidroponski uzgoj rotkvice jer se kontrolisanjem abiotskih faktora može uticati i na nutritivni kvalitet te ostvariti veći prinosi u odnosu na uzgoj na zemlji. Ujedno, smanjen je utrošak ljudskog rada i vode za pranje povrća pri berbi i primarnoj doradi.



Sanja Fabek, dipl. ing. agr.