Krastavac zahteva duboka topla, laka do srednje teška zemljišta, dobrih vodno vazdušnih osobina, bogata organskom materijom. Osnovna obrada na lakšim peskovitim zemljištima je u proleće. Na srednje lakim do srednje teškim zemljištima osnovna obrada je u jesen na dubinu 25-30cm, uz obavezno zatvaranje zimske brazde. Sredinom aprila, eventualno početkom treće dekade, pristupa se pravljenju gredica visine 15-20cm i širine 100-110cm. Visoka gredica brže se zagreva, zemljište je fine mrvičaste strukture, ravno, dobrog odnosa makro i mikro pora(makropore su ispunjene vazduhom, a mirkopore vodom).

Celokupnu aktivnost prati polaganje trake za navodnjavanje i fertigaciju, uz postavljanje folije širine 120cm. Zadatak folije je da podigne temperaturu zemljišta, ubrza mikrobiološku aktivnost, spreči porast korova i što je možda najvažnije da obezbedi da usled padanja kiše ne dolazi do raspršivanja zemljišnih agregata i nanošenja zemlje na listove, stabla(vreže) pa i plodove. Čisti vegetativni i generativni (vreže,listovi i plodovi) organi su preduslov da ne dođe do naseljavanja patogena ili da se bar ova opasnost odloži.



Vreme setve i broj biljaka

Tradicionalno, setva za proizvodnju krastvca kornišona u našim uslovima je tokom prve polovine maja meseca za potrebe prerađivačke industrije i/ili do polovine jula za plasman na zelenoj pijaci za kišeljenje u domaćinstvu i za industijsku preradu.

Setva krastavca za srednje ranu proizvodnju (na nastiranom zemljištu) treba da počne u drugoj polovini aprila meseca. Tada u zavisnosti od sume temperatura prve berbe treba planirati oko 10, najkasnije do polovine juna. Za razliku od većine povrtarskih kultura seme krastavca relativno je krupno. U jednom gramu se nalazi 30-35 semenki, mase 1.000 zrna 20-35 g. Za jedinicu površine treba obezbediti 67000 do 70000 klijavih semenki, to odgovara setvi 10 semenki na dužni metar. Obično, u uslovima intenzivne agrotehnike, setva je na 150cm između reda i 30cm u redu sa 2-4 semenke u kućicu. Proizvodnja je gustom sklopu.




Neposredno pokrivanje biljaka agroteksitilom

Intenzivna srednje rana proizvodnja krastavca kornišona podrazumeva neposredno pokrivanje biljaka agrotekstilom nakon setve. Zadatak agrotekstila (Novagrila, Agrila, Lutrasila, Kovertana...) je da obezbedi povoljne mikroklimatske uslove ( pre svega, optimalnu temperaturu i relativnu vlažnost vazduha) od faze nicanja do početka prve berbe.

Krastavac zahteva minimum 60%, češće 80-90% relativnu vlažnost vazduha. Na temperaturi od -0.5C dolazi do propadanja tek poniklih mladih biljaka. Na 6C krastavac zaustavlja rast (kraj aprila prva polovina maja meseca), a na 10C odbacuje cvetove (prva dekada juna meseca).

Osim kvalitetne zaštite od niskih temperatura nepovoljnih za rast i razviće, zadatak agrotekstila je da obezbedi do faze plodonošenja fizičku zaštitu od štetnih insekata. Neposredno pokrivanje biljaka bitno smanjuje opasnost od pojave bolesti i ima značajnog uticaja, kao preventivna mera borbe u širenju patogena kapljicama vode, pošto agrotekstil zadržava rosu.