Brzina procesa raspadanja zavisi od toplote vazduha, a što je proces brži, vrednost komposta je veća. Leti će se kompost upotrebljavati već posle svega dva meseca, dok raspadanje obično traje najviše pet meseci. Sa vremenom mu se vrednost smanjuje.

Kompost je spreman za upotrebu kada u njemu više nema kišnih glista i kada miriše na šumsku zemlju. Tada ga treba prebaciti iz ograde i upotrebiti za posipanje leja. Odmah treba napraviti novu gomilu komposta.

Vlažnost kompostne gomile možemo da proverimo na sledeći način: iz dubine gomile treba uzeti nešto kompostnog materijala. Kompostni materijal mora da bude vlažan kao isceđen sunđer. Drugim rečima, kad ga stisnemo u šaku, iz njega ne sme da se cedi voda, a nakon otvaranja šake, materijal se ne rasipa nego ostaje u grumenu.

Kompost mora preko zime da bude zaštićen od hladnoće. Zato se pokriva slamom, lišćem ili nekim drugom organskom materijom, a zatim još i poklopcem. Dok je temperatura vazduha niža od 10 stepeni Celzijusa, kompost ne sme da se otkriva. Time bi se ohladio i rad mikrorganizama bi se prekinuo.

Ako hoćete da ubrzate rastvaranje otpadaka može da posluži i šećer: u 10 litara mlake vode sipati 100 g šećera, promešati i slatkim rastvorom poprskati otpatke na gomili komposta.


Zreo kompost se proseje kroz krupno sito. Veći delovi koji se još nisu raspali vraćaju se na kompost. Do idućeg puta nestaće i oni. Prosejan kompost upotrebljava se za poboljšavanje zemlje kada se u vrtu seju ili sade nove kulture. Pomoću komposta biljke postaju jake i zdrave, otporne na štetočine i bolesti.



Primena komposta

Zreo kompost poboljšava strukturu i mikrobiološku aktivnost tla, stoga može poslužiti kao gnojivo ili kao sredstvo za poboljšanje kvaliteta tla. U proleće ili pre sadnje ili u razdoblju rasta i razvijanja biljaka, kompost pospemo po tlu i po mogućnosti lagano izmešamo s površinskim slojem zemlje. Kompost ne smemo duboko zakopati jer ga time gušimo.

Ako ga koristimo za gajenje biljaka u saksijama, moramo ga u podjednakoj količini mešati sa zemljom iz vrta ili s lanjskom zemljom iz saksija.Tokom cele godine možemo u saksije dodavati malo komposta. Količina komposta u povrtarstvu zavisi od vrste povrća. Različite kulture imaju različite potrebe za hranjivim sastojcima.




Alat za obradu bio-vrta

Za rastresanje i provetravanje zemlje upotrebljavaju se vile sa četiri pljosnata zupca. Njima se iz zemlje vade plodovi kao što su crni i beli luk, šargarepa i drugi.Alat za rastresanje služi za poravnavanje i povremeno rastrenje leja, prethodno dublje rastrešenih vilama.

Dvostrana motika ima na jednoj strani dva zupca služi za usitnjavanje krupnijih grudvi, dok pljosnatim trouglastim delom prave se žljebovi u redovima u koje se zatim seje.Motika služi samo za površinsko podsecanje korova između redova povrća. Najbolje je ako se to obavlja jednom nedeljno (tamo gde ima mnogo korova). Na taj način ne travi se i odsečen korov ostaje kao pokrivač na zemlji.

Osim navedenih alatki, potrebni su lopata za rad oko komposta, gvozdene grabulje za formiranje površine leja, mala ručna lopatica za presađivanje rasada, drveni klin za sađenje, kanta za prskanje, zalivanje i đubrenje tečnim đubrivima.

Baštenske leje se vilama rastresaju na sledeći način:
Uvek treba stajati na stazi, na leju se ne staje nogom, već treba gurnuti vertikalno u zemlju, dršku nagnuti prema sebi i sebe, vratiti u uspravan položaj i vile izvući iz zemlje. Vila se podiže, ne okreće, niti se gornji i donji slojevi zemlje mešaju. Postupak se ponavlja u čitavom redu. Na udaljenosti od oko centimetara treba početi sa rastresanjem zemlje u sledećem redu, sve dok ne bude rastresena polovina leje po dužini. Zatim treba preći na drugu stranu leje i na isti način po dužini rastresti i tu polovinu.

Posle jesenjeg rastresanja vilama zemlju treba zasejati takozvanim zelenim đubrivom, biljkama koje svojim korenjem zemlju rastresaju, a zatim je stabljikama i listovima i pokrivaju. Zemlja se može posuti i grubim, nezrelim kompostom i drugim jesenjim, baštenskim otpacima, lišćem i drugim. U proleće se zemlja samo površinski rastrese, pograbulja i u redovima zaseje. Tamo gde je zemlja prvih godina u proleće još tvrda i teška, može se još jednom rastresti vilama i poboljšati kompostom.

Posle završenog posla zemlja ne sme da ostane gola, nezaštićena od vremenskih uticaja, vetra, hladnoće i kiše. Za to mogu da posluže: pokošena, delimično osušena trava, lišće, sitno iseckani biljni otpaci, nasečena slama, u nuždi čak i treset – sve to posuto u tankom sloju. Najbolje su nasečene koprive.

Za bio-baštovana korov nije neprijatnost. Naprotiv. Neke vrste počeće namerno da gaji: koprive, gavez, kamilicu preslicu, hajdučku travu. Koristiće mu i za pravljenje biljnih tečnih đubriva i sredstava za prskanje, za pokrivanje zemlje i za kompostiranje. Ako je zemlja stalno pokrivena, korova ima inače daleko manje. A ako s vremena na vreme takve biljke podsečete između redova povrća, ostavite ih na zemlji kao zašititu i hranu organizmima u dubini.U prošlosti drveni plugovi su rastresali zemlju i nisu joj narušavali život u bio sloju.


Štetočine u bio-vrtu

Kadifica i neven danas su u bio-bašti neophodni za očuvanje zdravog tla i sprečavanje pojave parazita. Korisno je saditi ih na mestima gde se primeti rascepljeno biljno korenje. Svakog proleća treba u sanduče ili činiju zasejati kadificom, a zatim ih presaditi (u hladnijim krajevima tek posle 15. maja) jednostavno između redova povrća ili po ivicama leja. Žute kadifice lepo idu uz ruže a istovremeno im čiste zemlju.

Mlade biljčice nevena koje su se same zasejale od precvetalih cvetova, u proleće treba samo presaditi tamo gde zemlja izgleda nezdravo. Zanimljivo je da je hemijsko sredstvo za prskanje protiv crvića sličnog sastava kao materije koje sadrže kadifice.

Puževi su poslednjih godina postali velika nevolja jer su njihovi prirodni neprijatelji sve ređi (jež, slepić, žabe, gušteri). Puževe inače treba sakupljati ujutro i uveče i u loncu opariti vrelom vodom. Ova tečnost odbija druge puževe i zato njome kada se ohladi, treba poprskati i mlade ugrožene biljke krastavaca, tikvica, suncokreta. Na kritična mesta treba staviti stare daske, i ujutru pokupiti puževe koji su se sakupili ispod njih.





MONAHINjA ATANASIJA (RAŠIĆ), manastir Rukumija
Tekst preuzet sa http://glassacera.wordpress.com/