Ren je povrtarska kultura koja se uzgaja zbog ljutog, zadebljalog podzemnog stabla ( korena),ali je i lišće takođe jestivo. Za razliku od korena,manje je ljuto, a bogato je vitaminima,hlorofilom i mineralnim solima. Koristi se kao dodatak salati i u obliku variva. Lekovita svojstva rena koriste se u lečenju bronhitisa, asme, jetre, opeko tina,herpesa, a štiti i od prehlade.To je višegodišnja biljka, koja u drugoj godini razvija cvetonosno stablo.Međutim, za ishranu se koristi koren jednogodišnjeg ili dvogodišnjeg rena.


Optimalna temperatura za rast je 17-20 S, a klijanje i nicanje započinje već na 3-4 S. Dobro podnosi hladnoću, ali mlade biljke stradaju već na -6 S.

Ima skromne zahteve prema svetlosti,tako da uspeva i na zasenjenim mestima,ali zbog velike lisne mase potrebno mu je dosta vode. Međutim, u uslovima prevelike vlage postane vodenast i često truli, dok pri nedostatku vode kvalitet korena opada. Ren najbolje uspeva na plodnim, srednje lakim, odnosno srednje teškim zemljištima, sa neutralnom ili slabo kiselom reakcijom zemljišta, rN 6,5-7. Na teškom zemljištu koren se grana, krivi i veoma je ljut, dok na suviše lakom nije ukusan. Posebno su dobre rečne doline, zbog povećane vlažnosti vazduha i zemljišta.


Dolazi na prvo mesto u plodoredu, kada se uzgaja kao jednogodišnja kultura. Najčešći i najbolji predusevi su strna žita, posebno pšenica, zatim mahunjače, odnosno razne leguminoze. On nije dobar kao predusev, jer se regeneriše i postaje korov. Zbog toga, posle rena treba gajiti trave, odnosno kulture sa jakim korenom i velikom nadzemnom masom, (kukuruz, sirak,tikve,suncokret...),a u cilju uništavanja samoniklih biljaka.

Seme se teško formira i zato se uglavnom razmnožava vegetativno, odnosno korenovim reznicama, koje se dobiju od bočnih žila. Reznice se pripremaju tokom vađenja rena, obično u kasnu jesen.



Da bi se izbeglo obrnuto postavljanje u zemlju, gornji kraj se preseče ravno, a donji ukoso.Reznice mogu da se sade kasno u jesen ili se do proleća čuvaju na hladnom mestu, najbolje u vlažnom pesku, za prolećnu sadnju. Uglavnom se koristi prolećna sadnja, ali ren dobro podnosii jesenju sadnju. Od jedne biljke se u proseku dobije 3-4 reznice, a može i više. Dobar prinos ostvaruju kada su oko 1 cm debljine i dužine 20-25 cm.

Nakon vađenja ren treba što pre da se uskladišti. Kod brze potrošnje, odmah se čisti od zemlje i uklanjaju se žile od kojih će se pripremati reznice. Najčešće se čuva u podrumu ili trapu, ali se zbog lakšeg kontrolisanja temperature, vlažnosti vazduha i zdravstvenog stanja korena, preporučuje čuvanje u podrumu. Optimalni uslovi skladištenja su u hladnjačama ili specijalnim skladištima, na temperaturi od 0-10 C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85-90%.

Najčešće se sadi u brazde, na dubini od oko 10cm. Preporučuje se kosa sadnja,a vrhovi reznica treba da budu 5-6cm ispod površine zemlje.


Kod đubrenja, koriste se organska i mineralna đubriva. Ren najbolje uspeva uz đubrenje organskim đubrivima, a stajnjak se unosi u jesen zajedno sa dubokim oranjem. Mineralna đubriva se koriste pred sadnju rena i u toku vegetacije.

Azot utiče na rast lišća, a posebno korena, ali preobilnim đubrenjem azotom potencira se rast lišća na račun korena, produžava vegetacija i pogoršava hemijski sastav korena.


Fosfor je važan za formiranje korena, a kalijum za optimalan sadržaj suve materije, šećera i otpornost biljaka.

U početku vegetacije više se troši azot, u fazi debljanja korena kalijum, dok je uzimanje fosfora prilično ravnomerno. Način đubrenja i količina mineralnih hraniva zavise od plodnosti zemljišta i tipa proizvodnje.

Visok prinos se postiže kvalitetnom osnovnom obradom na dubini 20-25 cm.

Gaji se na ravnoj površini, dok su bankovi pogodniji za teže i vlažno tlo. U toku vegetacije treba odraditi 2-3 okopavanja, s tim da se prvo okopavanje uradi desetak dana nakon nicanja, a u povoljnim vremenskim uslovima ren nikne za 20-25 dana.

Biljke se u vegetaciji štite od korova, bolesti i štetočina i nekoliko puta kultiviraju, prihranjuju i zalivaju. Prinos dostiže 10-15 t/ha, od čega je oko 60% tržišni ren, a ostatak se koristi kao reznice.


Potražnja za prerađevinama od rena je stalno prisutna,a zimsko doba je vreme kada se konzumacija prerađenog rena povećava.







Branka Nikolić, dipl. ing.