Ovo zdravo pa čak i lekovito povrće može se ubrati od ranog proleća pa sve do kasno u jesen. Keleraba je dvogodišnja biljka i zbog određenih temperaturnih promenama u kasnijim periodima, mogla bi odmah da procveta, odnosno ode u seme. Slična je kao i ostale kupusnjače, znači uzgaja se iz rasada i to prve setve u rano proleće idu pod folijom dok se kasnije rasad može proizvoditi na otvorenom. Biljka za nicanje traži uslove gde zemlja treba da bude 20 stepeni i da se održi odgovarajuća vlaga.



Krajem marta keleraba se može gajiti na otvorenom direktno iz semena, ovaj način ima svoje prednosti ali i nedostatke. Prednosti su te što nema rasađivanja pa uz malo proređivanja biljke brzo napreduju, ali pak zbog većeg prostora otežana je zaštita i navodnjavanje.


Zemljišta na kojim se uzgaja keleraba ne treba da budu previše nađubrena, posebno ne azotom i stajnjakom, jer pri većem sadržaju ovih hraniva jabučice pucaju. Sadnja je u redovima, međuredno rastojanje je 30, a između redova 10 centimetara. Mere nege su uobičajne, međuredna obrada, navodnjavanje, zaštita i td.


Keleraba se obično vadi 30-40 dana nakon rasađivanja, a najukusnija je kada je veličine jabuke. Koren ne trpi sušu, u nedostatku vlage koren postaje tvrd i dobija gorak ukus, a takođe i velika vlažnost ne odgovara jer tada koren puca.



Videli smo iz gore navedenog da je keleraba biljka koju povrtari trebaju češće da gaje, jer ova biljka nije naročito zahtevna, a jako je ukusna i zdrava biljka.





Vladica Stefanović, dipl.ing.polj.