Seme je začetak male biljke pun hranljivih materija zaštićen tvrdom opnom. Čuvano na suvom ostaće u stanju mirovanja ali živo, odnosno sposobno za klijanje, tokom jedne ili više godina u suvom i hladnom prostoru. Kada se seme izloži dejstvu vlage i toplote, ono počinje da upija vlagu, bubri, pukne i dozvoli klici biljke da počne da raste.

Kvalitet i poreklo semena je od izuzetnog značaja u organskoj proizvodnji. Seme treba da je organski gajeno i da potiče iz kraja u kome se nalazi povrtnjak. Tada će uz sve ostale mere, prinos povrća i njegov kvalitet biti onakav kakav očekujemo.

Ako koristimo seme iz starih zaliha, obratićemo pažnju na njegovu klijavost. Naime, klijavost semena je ograničena i često zavisi od uslova čuvanja.



Klijavost nekih najčešće gajenih vrsta povrća:

1-2 god: kukuruz šećerac, praziluk, vlašac;
2-3 god: šargarepa, crveni luk, peršun;
3-4 god: salate, spanać i endivija;
4-5 god: kupus, radič, rotkvice, cvekla, paradajz;
5-6 god: boranija, grašak, pasulj, krastavci, tikvice, dinje, celer.




Ukoliko niste sigurni u kvalitet vašeg semena, možete napraviti sledeću probu:

Na stakleni tanjir stavite komadić filter-papira koji ste dobro navlažili. Za to može poslužiti i pamučna vata ili mekši papir. Na navlaženi materijal staviti deset semenki. Tanjir staviti na toplo mesto, stalno održavajući vlažnost.

Kod semena dobre klijavosti 7-8 semenki bi na filter-papiru trebalo da proklija. Ukoliko ih isklija i 50%, to je još uvek zadovoljavajuće, pa isprobano seme može da se koristi.




Snežana Ognjenović
Tekst preuzet sa http://www.zdravahrana.com