Loboda je malo poznato, hranljivo i lekovito lisnato povrće koje se koristi kao i spanać, zelje i blitva. Biljka živi jednu godinu. Slična je divljoj lobodi, korovskoj biljci koja raste po njivama i baštama, ali ima mnogo krupnije i ukusnije lišće.

Kulturna loboda je u naše krajeve doneta iz Turske. Danas se gaji u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj. Ponegde je podivljala, te se sreće kao korovska biljka po baštama, a da baštovani i ne znaju da se ona jede.

Postoje dve sorte, ili varijeteta – "žuta" i "crvena" loboda. Više se gaji i češće sreće u prirodi "žuta" – loboda sa žuto zelenim listovima. "Crvena" loboda ima lišće bogato antocijanima. Normalno se ukršta sa žuto zelenom, te postoje i prelazne forme, hibridne biljke sa različito nijansiranim listovima.

Gajenje lobode je jednostavno. Seje se rano u proleće, čim može da se uđe u baštu, u redove na 30-40 cm. Seme je slično semenu paštrnaka – pljosnato, krupno i lako.



Niče tek kada se zemljište dobro zagreje, početkom aprila. Može se gajiti i iz rasada. Rasađuju se mlade biljke, sa 2-3 lista, a sade se na istu dubinu na kojoj su bile po nicanju.

Posle nicanja, loboda se proređuje, tako da bude po jedna biljka na rastojanju od oko 25-30 cm. Brzo raste na plodnom i vlažnom zemljištu i razvija krupne listove, veličine dlana odraslog čoveka. Listovi se javljaju na stablu naspramno i podbiraju se kao kod duvana. Berba može da se obavlja i čupanjem celih biljaka dok su mlade, visine 25-30 cm, slično kao kod spanaća. Lišće je mesnato i sočno, posuto srebrnastim pepeljkom. Za berbu stiže u maju.

List je srcast, šiljatog vrha, po obodu krupno nazubljen. Drška lista je kratka i odbacuje se. Loboda je dobra za jelo samo dok je biljka mlada, a lišće sočno i mesnato. Koristi se kao i spanać, zelje, blitva i kopriva. Po ukusu najviše podseća na spanać, samo je malo čvršće. Od lobode se spravljaju čorbe od mesa i povrća, pite zeljanice, pire, kapame. Veoma su ukusne pite filovane smešom sira, jaja i lobode.

Lišće lobode se bere sve dok ne razvije cvetonosno stablo, a onda postaje štetno po zdravlje, jer se naglo povećava sadržaj oksalne kiseline.

U povoljnim uslovima, stablo lobode odraste u visinu do dva metra i formira mnoštvo grana, na kojima donosi cvetove i seme. Lišće na ovakvoj biljci je sitno i neupotrebljivo. Jedna dobro razvijena biljka donese i po 100 grama semena, koje opada i rasejava se po bašti, gde prezimljava, kao korov. Iduće godine niče i može da posluži za gajenje novog useva. Mlade biljke se ostavljaju na istom mestu, ili se rasađuju. Za potrebe jednog domaćinstva, dovoljno je ostaviti 2-3 biljke za seme, koje treba sakupiti i čuvati za sledeću sezonu.

S obzirom na lako razmnožavanje i održavanje semena, skromnost u pogledu nege i gajenja i hranljivu vrednost lišća, treba lobodu širiti po baštama, odakle će teško biti izbačena, kao i iz jelovnika što većeg broja ljudi. Sadrži dosta ugljenih hidrata, šećera, skroba, celuloze, belančevina, minerala i vitamina. Od minerala ima najviše kalijuma, onda kalcijuma, magnezijuma, fosfora, gvožda i mangana, a od vitamima A, C, V1 i V2. Sadrži oko 10 % karotina (16.660 IJ A vitamina)