Peršun se gaji zbog zadebljalog korena i aromatičnog lišća koje se koristi kao dodatak jelima. Razlikuju se dva varijeteta lišćara :postoje sorte sa normalnom građom lišća, sličnom onoj kod korenaša, i sorte kovrdžavog lišća.

U prvoj godini života peršun razvija koren i lisnu rozetu,a u drugoj cvetonosno stablo i seme. Sorte korenaša u prvoj godini formiraju koren konusnog oblika, zbog kojeg se gaje ,dok lišćari obrazuju vretenasto-žiličast (razgranat) korenov sistem tako da se gaje isključivo radi lišća.
Korenaši se više gaje jer se pored korena od njih koristi i list.

Peršun niče na temperaturi od 2 S, optimum je oko 20 S a za rast listova i korena optimalna temperatura je oko 18 S. Otporniji je na niske temperature od mrkve. Mlade biljke mogu da podnesu mrazeve od minus deset stepeni a u fazi obrazovanog zadebljalog korena i minus dvadeset stepeni celzijusa pa uspešno prezimljava.

Peršun je biljka dugog dana sa povećanim zahtevom za svetlošću. Otporniji je na nedostatak vode od mrkve jer ima i jači korenov sistem. Najviše vode zahteva u fazi nicanja i intezivnog rasta lisne rozete, pa se zaliva 3-4 puta u vegetaciji. Kod lisnatog peršuna posle svakog skidanja listova neophodno je zalivanje.


Peršun najbolje uspeva na srednje lakim strukturnim i plodnim zemljištima gde se koren razvija a ne uspeva na teškim i kiselim zemljištima. Optomalna vrednost rN je 6-8. Gaji se na drugom mestu u plodoredu posle vrsta koje se đubre organskim đubrivom ili leguminoza.



Lisnati peršun uspešno se gaji i na prvom mestu u plodoredu uz neposredno đubrenje organskim đubrivima. Osnovna obrada na dubini 25-30 santimetara obavlja se u jesen a prolećna priprema zavisi od tipa zemljišta. S obzirom na sitno seme najznačajnija je kvalitetna predsetvena priprema koja omogućava brzo i ujednačeno nicanje peršuna. Peršun zahteva slične količine đubriva kao mrkva.

Peršun za prinos od 10t/ha usvaja 30 kg azota,10 kg fosfora i 40 kg kalijuma najčešće se đubri sa 80-120 kg azota, 80-100 kg fosfora i 100 -140 kg kalijuma /ha.


Peršun lišćar zahteva više azota pa se njegova količina povećava i do 140 kg/ha.Setva se obvlja rano u proleće ili pred zimu na dubinu 2-2,5 santimetara i to u redove sa razmakom od 20-30 sm. Najbolja je setva u široke redove (10 sm) sa 70-80 biljaka /m kvadratnom.


U proizvodnji peršuna primenjuju se sve mere nege :kultiviranje, prihranjivanje, zalivanje i zaštita useva. Veoma je značajno da se u fazi nicanja spreči pojava pokorice i zato se primenjuje valjanje lakim valjcima.



Zoran Milosavljević dipl.ing.ratar.