Grašak je biljka kratke vegetacije, zbog toga mora imati potrebna hraniva u lako pristupačnom obliku. Otporan je na niske temperature, izdrži mrazeve i do -5 stepeni. Zato se sa setvom graška može započeti čim dozvole vremenske prilike, tj. od kraja februara ili početkom marta. Kasnija setva je rizična jer mu smanjuje prinos.

Temperature preko 25 stepeni u fazi cvetanja dovode do opadanja cvetova i ne formiranja mahuna. Ne đubri se stajskim đubrivom, isključivo mineralno i samo pri pripremi zemljišta za setvu. Pre setve u zemljište uneti oko 100 kg N i 200-300 kg P i K po hektaru. Prihrana se ne obavlja jer se povećava bujnost, a smanjuje cvet i plod.



Navodnjavanje u toku vegetacije zavisi od meteroloških uslova, stanja vlažnosti zemljišta i faze razvoja biljaka, pri čemu zalivna norma treba da varira od 20-40mm. Navodnjavanje graška je neophodno u lokalitetima s lošim rasporedom padavina, kao i u sušnim prolećima.




Sorte sa naboranim semenom za nicanje imaju veću potrebu za vlagom od glatkih. Za potrebe klijanja graška potrebno je 100-150% vode od težine semena. Najkritičniji period nedostatka vlage je od cvetanja do tehnološke zrelosti.


U nedostatku zemljišne vlage u vreme nicanja i početnim fazama razvoja biljke, usev se zaliva sa manjom količinom vode, kako se ne bi stvorila pokorica. Parcele na kojima se voda duže zadržava posle kiše i gde su visoke podzemne vode, treba izbegavati za proizvodnju, jer korenov vrat brzo truli i biljke propadaju.



Dipl.ing. Mira Miljković