Glavice ovog ukusnog povrća sadrže dvostruko više vitamina C nego kupus, ali imaju i vitamine B1, B2 i K, proteine, minerale i ugljene hidrate.

Kelj pupčar ili prokelj je dvogodišnja biljka. U prvoj godini razvija stablo sa spiralno raspoređenim listovima u čijem pazuhu se obrazuju glavice. U drugoj godini iz glavica izrastaju cvetonosna stabla koja donose seme slično semenu ostalih kupusnjača.

U našim klimatskim uslovima kelj pupčar se gaji kao postrni usev, posle krompira, graška i strnih žita, na sličan način kao kasni kupus. Može da se gaji iz rasada ili direktnom setvom.

Za jesenju potrošnju se seje u drugoj polovini aprila, a na stalno mesto rasađuje krajem juna, dok se za zimsku upotrebu seje i rasađuje 20-tak dana kasnije na rastojanju od 60 cm. U toku vegetacije neguje se poput ostalih kupusnjača.



I zdravo i ukusno, a i lako za uzgoj

Redovno se navodnjava i međuredno obrađuje. Pre početka formiranja glavica preporučuje se zakidanje vrhova stabla, jer se tako podstiče njihov razvoj i čvrstina. S obzirom na to da dobro podnosi mraz, glavice se obrazuju najbolje s jeseni kada su dani vedri a noći prohladne sa blagim mrazevima. Ako je vreme toplo glavice se slabo razvijaju i nisu čvrste.

Ovom povrću ne prija ni obilno đubrenje stajnjakom ili azotom, jer se i tada glavice slabo razvijaju i ostaju meke. Prvi znak da je vreme za berbu jeste požutelo lišće koje treba odmah otkloniti.

Postepenom berbom, koja može da traje od septembra pa sve do proleća, produžava se period ubiranja i povećava prinos biljke.