Da bi se krenulo u plasteničku proizvodnju treba podići plastenik. Prvo važno pitanje je koliki plastenik i koja proizvodnja. U mnogome odgovor na prvo pitanje, je uslovljen površinom zemlje kojom raspolaže potencijalni investitor. Pri tome savetujemo, da površine zemlje, budu znatno veće od samog plastenika iz razloga eventualnog proširenja površina pod plastenikom. Ovo je pre svega praktično pitanje, jer kada se plastenik podigne, svuda oko njega se povećavaju cene zemlje, pa su onda investicije za kupovinu zemlje mnogo veće nego da se to zemljište kupilo pre samog početka investicije.

Na većoj površini moguće je napraviti i idejni plan sa tačno predviđenim fazama proširivanja proizvodnje i sagledati sve mogućnosti za to u samom startu. Kada je to predviđeno mnogo je lakše uklapati sve sisteme infrastrukture njihov položaj i orjentaciju. Naravno da li će se površine u odnosu na prvobitne povećavati zavisi prvenstveno od finansija i željenih površina ali u praksi svako ko je podigao određenu površinu plastenika istu je kroz izvesni vremenski period povećavao.

Na toj površini osim plastenika treba predvideti putnu mrežu oko plastenika sa prljavim putevima ulaska sirovina i čistim putevima izlaska gotovog proizvoda,ovo je posebno bitno ako se uvode odgovarajući standardi i ako se želi ispoštovati procedura proizvodnje zdravstveno ispravne hrane .

Putevi moraju biti tako planirani da se plasteniku lako može prići sa svih strana. Takođe treba predvideti kanale ili upojne jame, za skupljanje vode nastalih od atmosferskih padavina. Dobro bi bilo da se ta voda kasnije koristi u proizvodnji,i još bolje da se ako je proizvodnja u hidroponiji u tim kanalima ili upojnoj jami sliva i drenaža tj voda i u njoj rastvorena mineralna đubriva koja su ostala neiskorišćena od strane biljaka. U zatvorenim sistemima iste se vraćaju ponovo u proizvodnju, ali se predhodno ovakav rastvor dezinfikuje.

Ako se ne vraća nazad u proces proizvodnje ovakav rastvor se može koristiti za prihranu drugih useva bez dezinfekcije, ali kod useva koji nemaju zajedničke bolesti sa gajenom biljnom vrstom u plasteniku. Kod proizvodnje na zemlji sakupljena je samo atmosferska voda koja se bez dodatnih mera može vratiti u proizvodnju i predstavlja najkvalitetniju vodu za navodnjavanje. Da bi se voda sakupila poželjno je da kanali tj jama budu obloženi folijom.

Kada je reč o vodi treba istaći da njen kvalitet i količina mogu određivati kolike površine plastenika planirati, mada se i kvalitet i kvantitet vode mogu različitim merama eliminisati kao ograničavajući faktori (montažni bazeni, skuplKanje atmosferskih padavina, reverzibilna osmoza itd). Na površini predviđenoj za podizanje plastenika mora se predvideti mesto za trafostanicu, agregat, kotlarnicu vodeći računa, da ovi objekti ne prave zasenu u plasteniku, odnosno o dominantnim vetrovima zbok nanošenKa pepela na pokrivku plastenika kada se za grejanKe plastenika koristi biomasa, drvo ili ugalK. Za zaštitu od jakih vetrova, snežnih smetova itd. treba predvideti mesto podizanja vetrozaštitnih pojaseva,takođe vodeći računa o zaseni.



Na površini treba eventualno naći mesto i za deponiju organskog otpada koji se u plastenicima stvara u velikoj količini ili za odlaganje primera radi kamene vune kod proizvodnje u hidroponiji.

Površine koje smatramo optimalnim za plastenike kao porodičnog biznisa. gde bi svi članovi petočlane porodice radili bez radnika sa strane je do 4000 m2. Površine koje omogućavaju samostalni nastup na stranom tržištu uz zadovoljenje kvaliteta, kvantiteta i kontinuiteta su najmanje 50 000m2. Infrastruktura za površinu od 5 ha je ista kao i za 1ha tako da su troškovi izgradnje po m2 korisne površine znatno manji kod tih većih objekata.

Tekst preuzet sa http://plastenici.net