Brokoli pripada porodici kupusnjača (Brassicaceae oleraceae) i gaji se zbog zelenog punog cveta-cvasti i veoma je srodna sa karfiolom.


Za razliku od karfiola, na brokoli se osim centralne ruže razvijaju manje cvasti na bočnim izdancima, koje se postepeno beru i mogu se iskoristiti. Manje je zastupljena u ishrani od karfiola, ali mnogi ne znaju da ima visoku prehrambenu i zdravstvenu vrednost. Po prehrambenoj vrednosti ima veći sadržaj ugljenih hidrata, belančevina, masti, vitamina i minerala od karfiola. U prilog tome ide činjenica da kuvana brokola ima više C vitamina nego pomorandža, a količina kalcijuma u brokoli je veća od količine kalcijuma u čaši mleka.


Samo jedan komadić ovog povrća, sadrži više vlakana nego kriška crnog hleba. Brokola je takođe jedan od najboljih izvora vitamina A koji postoje u prirodi , zbog čega mu se kao i zbog ostalih vrednih sastojaka pripisuju antikancerogena svojstva.

Pošto sadrži različite biološki aktivne sastojke, kao i antioksidante, pomaže u prevenciji očne mrene,srčanih oboljenja i smanjuje rizik obolevanja od karcinoma.

Na sobnoj temperaturi brzo uvene, pa je treba čuvati u frižideru, na temperaturi od 4 C. Kuvanjem gubi vitamine, pa se preporučuje spremanje na pari ili se može pržiti. Osim korišćenja u svežem stanju, može se čuvati i zamrzavanjem. Brokoli zahteva niže temperature gajenja nego ostale kupusnjače, ali je osetljiva na niske temperature i jači mraz.



Gajenje

Najbolje uspeva na temperaturi od 15-18 C i zbog toga je njena proizvodnja moguća u rano prolećnom i jesenje-zimskom periodu. Da bi formirala ružu, tokom vegetacije mora proći određeni period izloženosti niskim temperaturama, najčešće nižim od 10 C. To se posebno odnosi na jesenji uzgoj, kad se zbog visokih temperatura intenzivnije razvija lišće, pa ruža ostaje sitnija.


Dugi dani i tople noći ubrzavaju cvetanje kod brokole. U ranom prolećnom uzgoju,niske temperature mogu uticati na raniji početak formiranja cvetova, zbog čega ostaju sitniji. Ukoliko nepovoljni uslovi gajenja dovedu do dužeg prekida ili ograničenja vegetativnog rasta u ranijim fazama razvoja biljke, mogu izazvati početak razvoja pupoljaka.



Pupoljčenje je fiziološki poremećaj cvetanja, koji nastaje usled uticaja niskih temperatura. Dolazi do preranog formiranja manjih cvetnih ruža. Ukoliko su biljke u rasadu gajene na temperaturi ispod 10 C ili ako su izložene periodima hladnog vremena, od 0-10 C, kao i nedostatak azota ili drugog mineralnog elementa, zakorovljenost ili napad štetočina mogu prouzrokovati pupoljčenje.

U vegetativnoj fazi, brokoli može podneti kratkotrajne niske temperature, do -10 C, ali cvetovi stradaju i kod -5 C. Ukoliko je brokola izložena niskim temperaturama dvadesetak dana, biljke formiraju male centralne cvasti i mali broj bočnih izdanaka. Visoke temperature takođe utiču nepovoljno, jer iznad 25 C dolazi do formiranja sitnih i rastresitih cvasti, koje se jako brzo otvaraju.

Brokola zahteva srednje teška, plodna zemljišta sa visokim sadržajem organske materije. S obzirom da je brzo rastuća kultura, đubrenje zemljišta se treba zasnivati na prethodno urađenoj hemijskoj analizi zemljišta, kojom se utvrđuje i kiselost zemljišta. Optimalna kiselost, tj. pH vrednost je između 5,7-6,5, a za gajenje brokole tolerantna pH vrednost je do 7,5. Treba izbegavati teška, kao i laka peskovita zemljišta, a najbolja su peskovito ilovasta do glinovito ilovasta zemljišta.
Zbog plitkog korenovog sistema, brokola je osetljiva na kretanje vlage u zemljištu, a zahtevi za vodom su kao kod ostalih kupusnjača.


Dolazi na prvo mesto u plodoredu. Za proizvodnju brokole, dobre predkulture su mahunarke, krastavac, mladi krompir i trave, a za proizvodnju kasne brokole strna žita. Zbog velike lisne mase, veoma dobro
reaguje na đubrenje stajnjakom. Osetljiva je na nedostatak mikroelementa bora koji uzrokuje crnjenje i šupljikavost stabla, a sami pupoljci su manji.

S obzirom na uslove uspevanja i dužinu vegetacije, brokola je značajna kultura u intenzivnom povrtarskom plodoredu. Gaji se kao rani, srednjerani, odnosno srednjekasni usev. Temperaturni stres, obilno
đubrenje azotom i preterano navodnjavanje mogu izazvati pojave fizioloških oboljenja šupljeg stabla i smeđe cvasti.

Proizvodi se najčešće preko rasada kao ostale kupusnjače, a rasađuje se na rastojanje 60h40-50cm. Dobro je da se sadnja obavi u vlažno zemljište, posle kiše ili se zemljište pre sadnje zalije. Da bi stvorili dobar vodno-vazdušni režim, odnosno sprečili stvaranje pokorice i nicanje korova, primenjuje se međuredno kultivisanje.

Berba počinje kad je ruža čvrsta, bez otvorenih cvetova, težine 300-500gr, sa drškom dužine najmanje 12cm. Vreme optimalne zrelosti traje samo nekoliko dana , jer posle dolazi do otvaranja cvetova.

Prinosi se kreću od 15 - 30 t/ha glavne cvasti-ruže, a 0,5-3 t/ha sekundarnih cvasti.



Branka Nikolić, dipl. ing. polj.
Stručni saradnik u oblasti ratarstva i povrtarstva