Potrebe biljaka za vodom variraju zavisno od faze životnog ciklusa. Sadnice, koje imaju mali koren, veoma su osetljive na nedostatak vode i često ne mogu da se oporave ako se osuše. Mladom drveću i žbunju, naročito onom koje je presađivano, potrebno je dodatno zalivanje u suvim uslovima tokom jedne ili dve godine; kad se učvrsti, većina će preživeti bez dodatnih količina vode.Treba da znate, ukoliko želite da neke biljke ispune vaša očekivanja, da one imaju kritičan period kada im je voda neophodna.

Grašku i boraniji, na primer, treba da obezbedite dobro snabdevanje vodom da bi ste podstakli cvetanje i sazrevanje semena, ali ne pre nego što cvetovi počnu da se formiraju. S druge strane, kameliji mogu da otpadnu svi cvetni pupoljci u proleće, ako nije imala dovoljno vode početkom prethodne jeseni.

Vrsta biljke određuje njenu potrebu za vodom. Biljke koje su otporne na sušu, prilagođene preživljavanju u ekstremno suvim uslovima, odlično uspevaju tamo gde su rezerve vode oskudne, a mogu da propadnu ako je zemljište previše vlažno. Mesto na koje ćete smestiti biljke takođe utiče na potrebu za vodom. Na primer, biljke u saksijama potpuno zavise od vas, baštovana, u pogledu snabdevanja vodom. Biljkama u zaklonu od kiše - pored kuće, zida ili ograde, gde zemljište prima manje padavina - uglavnom je potrebno dodatno zalivanje.


Kada da zalivate.

Najdelotvornije vreme za zalivanje je rano jutro ili uveče, kada su vazduh i zemlja rashlađeni, zbog čega će se manje vode izgubiti isparavanjem. Ipak, izbegavajte večernje zalivanje biljaka koje su podložne napadu puževa, zalivanje ostavlja tanak sloj vlage na biljkama i zemljištu, što je idealan uslov za puževe.

Nije lako odrediti s koliko vode treba da zalivate i koliko često jer to zavisi od vrste biljaka koje proizvodite, temperature i mnogih drugih faktora. Zlatno pravilo je da biljke povremeno obilno zalijete umesto da ih zalivate pomalo i često. Po suvom vremenu trebalo bi da 11 litara po m2 bude dovoljno da navlaži zonu korena biljaka.Kad zalijete biljke ili leju, proverite da li je voda prodrla u zemljište do korena. Ispod mokre površine ponekad se krije suva zemlja. U tom slučaju zalijte ponovo.

Zalivanje povrća.

Povrće različito reaguje na zalivanje, zavisno od vrste i faze rasta. Voda podstiče vegetativni rast (lišća i izdanaka), što je korisno za bujnije stabljike, ali može da odloži rađanje graška, boranije i paradajza i razvodni im ukus. Bujnije lišće ne znači i veći prinos korenastih biljaka. Ako nemate vremena ili dovoljno vode, zalivajte samo one biljke koje će od toga imati koristi u ključnim fazama rasta, da bi dale maksimalne rezultate .

Svakom povrću potrebno je redovno zalivanje u ranim fazama rasta sadnica i mladica. Cvekla, brokule, prokelj, ljuta paprika, šargarepa, praziluk, crni luk, paštrnak, rotkva, bela repa i repa su vrste povrća koje zahtevaju najmanje vode kad se učvrste. Ovde su kritični periodi za zalivanje ostalih vrsta - razume se, samo po suvom vremenu.



Za vreme cvetanja
- Grašak i sve vrste mahunarki, uključujući pasulj, boraniju, bob; nastavite zalivanje kad mahune počnu da se formiraju
- Krompir
- Kukuruz šećerac

Za vreme sazrevanja plodova
- Grašak i mahunarke (pasulj, boranija,bob)
- Kukuruz šećerac, kad klipovi počnu da se nalivaju .
- Paradajz
- Tikvice

Sve vreme
- Lisnato povrće, kao što su zelena salata i spanać; letnji kupus


Metodi zalivanja

Vodu možete da zalivate po biljkama na više načina, od najosnovnijih do tehnološki krajnje naprednih, zavisno od budžeta, vremena i količine vode kojim raspolažete. Najbolje je vodu polivati direktno po korenju, izbegavajući kvašenje listova, cvetova i stabljika biljaka kod kojih to povećava rizik od oboljevanja. Prskalice su jedan od najmanje delotvornih načina zalivanja itreba ih izbegavati kad god je moguće jer se voda rasipa i isparava pre nego što dođe do biljaka. U suvim predelima, gde je zalivanje od suštinskog značaja i često svakodnevna obaveza, logično je da izbegavate površinsko isparavanje vode i da je usmeravate ispod površine do korenja koristeći crevo za zalivanje


Ručno zalivanje

Vodu možete jednostavno da sipate iz kante ili creva za zalivanje. Prednost tog načina je što u potrebnim količinama možete biljke pojedinačno da zalivate kad je to neophodno. Mana je što ovo zahteva mnogo vremena i što biljke mogu da uvenu kad duži period niste kod kuće. Creva sa ugrađenim mehanizmom za puštanje vode smanjuju njeno nepotrebno trošenje dok se krećete između biljaka. Osetljive sadnice zalivajte pomoću sitne rešetke da bi ste izbegli oštećivanje. Ako su u saksiji ili drugoj posudi, postavite je u veću posudu sa vodom i držite dok se zemlja ne ovlaži,umesto da je polivate odozgo. Efikasnost ručnog zalivanja možete da povećate tako što ćete vodu usmeravati ispod površine, ka korenju. Tako ćete smanjiti isparavanje i održati površinu suvom,što će doprineti suzbijanju rasta korova.Jedan od načina da to uradite jeste da ukopate neglazirani ćup blizu biljke, a zatim sipate vodu u njega. Ona će postepeno curiti kroz ćup u zemlju. Druge mogućnosti su veliki levak ili plastična boca sa odsečenim dnom i blago odvrnutim čepom, kroz koji voda polako ističe. Za drveće i žbunje može dobro da vam posluži izbušen komad cevi za drenažu položen jednim krajem u nivou korena, a drugim na površini.


Sistemi za zalivanje

Složeni irigacioni kanali koji funkcionišu putem gravitacije mogu da se nađu u mnogim delovima sveta. Isto načelo može da se primeni na nivou bašte ako imate odgovarajući izvor vode i nagib terena. Crevo za natapanje praktičnije je za većinu bašta u kojima su u redovima zasađene biljke sa istim potrebama za vodom. Voda prolazi kroz propusne ili „bušne” cevi, natapajući okolno zemljište kroz male rupe. Ako su cevi ukopane ispod površine rastresitog pokrivača zemljišta ili pejzažnog materijala isparavanja praktično nema, što znači da biljke iskorišćavaju svu vodu. Voda se pušta samo koliko je potrebno, a potom zaustavlja, za šta može da se koristi i prekidač sa tajmerom. Za biljke koje su šire razmaknute više odgovara sistem zalivanja kap po kap, u kom se pojedinačne kapalice postavljaju na određenim mestima duž cevi. Ovaj sistem može da se koristi i za nizove visećih korpi. Jednostavan sistem koji može da se koristi u staklenicima ili za kućne biljke sastoji se od niza kanapa koji su povezani sa središnjim rezervoarom. Voda curi kapilarnim putem niz fitilje do zemlje u saksijama, održavajući nivo vlažnosti. Sve što treba da uradite jeste da redovno punite rezervoar.