Pikiranje rasada ima praktičan značaj, jer omogućuje da se odgaje i rasade odraslije biljke koje će znatno ranije stići na rod. Odlučujući doprinos kvalitetu rasada može Vam doneti organski proizvod . Sa biološkog stanovišta pikiranje nije neophodno ukoliko se biljkama, prilikom setve, obezbedi vegetecioni prostor kakav dobijaju prilikom pikiranja.
Međutim, pikiranjem se ostvaruje znatna ekonomija rada, materijala i sredstava pa zbog toga ovaj postupak ima široku primenu. Treba napomenuti da pikiranje ima ekonomske i agrotehničko opravdanje samo u ranoj proizvodnji povrća.
Hranljive i bioaktivne supstance đubriva , deluju direktno na lisnu površinu, aktiviraju sintezu i protok hraniva i bioaktivnih supstanci u listu i njihov prenos do ostalih delova biljke.
Lako dostupan oblik huminskih jedinjenja stimuliše rast i ojačava imunološki sistem biljke. Poboljšava protok hranljivih materija u biljkama, povećava aktivnost metaboličkih procesa, što pozitivno utiće na otpornost biljaka u nepovoljnim agroekološkim uslovima (mraz, suša, grad, plavljenje, nepovoljan uticaj primene pesticida).
Kompleks mikroelemenata uključenih u đubrivo, pospešuje aktivnost enzima oksidaze i tako podstiče proces disanja i fotosinteze.
Uzicaj
- Povećava klijavost semena
- Poboljšava razvoj korenovog sistema
- Ubrzava rast i razvoj biljke
- Deluje antistresno na biljke u uslovima mraza, suše, grada i ublažava negativno dejstvo pesticida
- Povećava kvalitet plodova ( ukupan sastav suve materije, šećera,proteina )
- Povećava prinos preko 30%
- Smanjuje primenu drugih đubriva do 50%, kao i upotrebu pesticida
- Poboljšava kvalitet zemljišta (smanjuje sadržaj teških metala)
Više informacija:
021/841 423 ,
mob: 063/511 650
Đubrivo namenjeno je svim kulturama. Primenjuje se kako na otvorenom polju, tako i u zatvorenom prostoru (plastenici, staklenici) i u sistemu hidroponskog gajenja.
Pikiranje je, po pravilu, utoliko uspešnije ukoliko su biljčice mlađe. U praksi se ova operacija najčešće izvodi kad se na sejancima pojave prva dva stalna listića, ili nešto kasnije. Pod normalnim uslovima rasad paradajza i paprike dostigne takav porast 20 dana posle setve.
Za pikiranje treba blagovremeno pripremiti nove leje. Za tu svrhu pogodnije su nadzemne ili plitko ukopane leje. Pre pikiranja markerom se obeleže mesta gde će biti usađena svaka biljčica. Sadnja se obavlja malom sadiljkom ili pod prst na 2-3 cm veću dubinu od one na kojoj su biljke dotle rasle. Vađenje sejanaca iz semeništa, kao i samo pikiranje, vrši se pažljivo, izbegavajući svaku povredu biljčica.
Pikirane biljke se zaliju s malo vode, a ako je zemlja dovoljno vlažna i vreme oblačno, zalivanje nije nužno. Narednih nekoliko dana u podnevnim časovima biljke treba zaštititi od jakog osunčavanja. Isto,tako sve dok se pikirane biljčice ne prime, provetravanje leja treba smanjiti, a zatim sve više pojačavati.
Pikirane biljke ostaju u leji 30-50 dana; njima treba da se pruži brižljiva nega. Naročito je važno da se izbegne prekomerna vlaga i suvišna toplota u leji.
Rasad u saksijama
Najbolji rasad dobija se pikiranjem u glinene , plastične ili papirne saksije ili upresovane kocke. Proizvodnja rasada u saksijama je dosta skupa i isplati se jedino pri gajenju najranijih useva. Rasad krastavca, tikvica, dinja i lubenica može se proizvesti samo u saksijama, jer ove biljke ne trpe oštećenje korenovog sistema prilikom rasadJivanja.
Novica Milenković, dipl. ing. polj.