Šta sve može da sačinjava kompost?


Za kompostiranje su veoma pogodni:
- svi baštenski i kuhinjski otpatci, ostaci jela, pokvarena jela;

- ljuske od jaja, krompira, krastavaca i drugog povrća, ostaci čaja, talog od kafe i dr.

- korov pokošen i osušen, pokošena travica u tankim slojevima, inače se više koristi za pokrivanje tla;

- komadi isečenog travnjaka među kuhinjskim otpacima, nasečene grančice trajnih biljaka, živice, žbunova, za drenažu, između pojedinih slojeva;

- uvelo cveće, precvetalo sobno bilje, daju odličan humus, sva nasečena mirišljava bilja, osim pelena za dobar mineralni sastav komposta;

- lišće samo u tanjim slojevima, inače za pokrivanje tla;

- treset, preporučuje se samo u manjim količinama;

- slama, paprat, sve što se prostire stoci, mineralima bogate materije, razvijaju toplotu;

- trava i korov koji pravi seme pre kompostiranja ostaviti da istruli u vodi;

- kućna prašina, đubre, sve je pogodno;

- papir, karton, iscepani karton kao dodatak;

- drveni pepeo – veoma korisno kalijumovo đubrivo, protiv štetočina;

- kokošije perje, sadrži fosfor, dodaje se ostalim materijama (teško se raspada);

- vuneni i pamučni ostaci, prvo ih treba upotrebiti za donji sloj tople leje;

- koštano brašno, posipa se između slojeva komposta;

- piljevina, drvena vuna u manjim količinama, pomešana sa zemljom;

- čađ, odlično đubrivo, zagreva tlo i poboljšava mu plodnost mešati sa drugim otpacima;

- kokošiji i zečji izmet, posipa se u slojevima između drugih otpadaka.

Veće količine piljevine, lišća, vunenih i pamučnih otpadaka mogu se korisno upotrebiti za pokrivanje tla (na primer, između malina). Sveže pokošenu travu treba pustiti da se osuši, a zatim tanko posuti između redova povrća.Što je raznovrsniji sastav gomilice komposta, bolje će biljke biti snabdevene svim potrebnim materijama. Raznolikost isključuje jednostrano i preterano đubrenje kompostom.



Na gomilu komposta nikako ne stavljajte:
- sve materijale koje priroda ne može da rastvori: plastika, staklo, metalni predmeti, porcelan, boje, lakovi, mašinsko ulje hemijske materije svih vrsta.

- obolele biljke i stabljike kupusa ne treba kompostirati da se ne bi bolest širila preko komposta (gušavost kupusa!).

- pelen izbegavaju kišne gliste i zato mu na kompostu nije mesto.

- kore limuna i pomorandži, zbog sredstava kojima su prskani, takođe ne dolaze u obzir, jer se ne raspadaju.



Kompost, mesto i ograda


Prilikom izbora mesta za kompost treba biti praktičan, da ne bi otpaci morali daleko da se nose. Pogodno je mesto u zavetrini, delimično zaklonjeno drvećem i grmljem, a delimično na suncu. Toplota je potrebna za raspadanje materija. Mesto treba da bude dovoljno veliko da bi svi poslovi mogli da se obavljaju.

Drveni skelet treba da ima dva, a u velikoj bašti tri dela. Svako će ga sa malo veštine napraviti od starih dasaka. Kočeve-nosače treba pobosti direktno u baštensku zemlju, da bi kišne gliste imale slobodan pristup. Na te kočeve treba prikucati, a delimično samo zaglaviti daske jednake dužine, koje se prilikom premeštanja materijala mogu podići i ukloniti. Da bi između dasaka vazduh mogao da prolazi, na oba kraja svake slobodne daske treba prikucati poprečnu daščicu, za 2 cm dužu od širine daske.

Svakom delu komposta treba napraviti i poklopac da otpaci ne bi na letnjoj vrućini bili suviše suvi, a na kiši suviše mokri. Na drvene okvire zategnu se mreža i plastika.

U prvom delu komposta prikupljaju se razni otpaci. Stabljičice, grančice treba iseći na komadiće dužine 5 cm, da bi se brže raspadali, papir treba izgužvati, a karton pocepati na komade. Kada se nakupi dovoljna količina, sve se dobro izmeša.

Kao prvi sloj u drugom delu treba, zbog drenaže i dovoda vazduha, staviti nasečene grančice i čvrste stabljike. Preko njih dolazi oko 20 cm izmešanih otpadaka, po mogućnosti posutih koštanim ili izmetom domaćih životinja. I nasečene koprive (zbog azota) i razno drugo bilje, naročito listovi gaveza, poboljšavaju mineralnu i hranljivu vrednost komposta za ishranu biljaka.

Sledi tanak sloj (nekoliko lopata) baštenske zemlje. Ko ima iščupanog korova sa jakim korenom, koji dugo ostaje svež, može mirno da ga kompostira. Ako se stavi između debljih slojeva kartona ili novinske hartije, raspašće se. Na posutu zemlju treba opet staviti 20 cm mešovitih otpadaka i zatim postupak ponavljati sve dok se materijal do kraja ne utroši. Gomilu komposta ne treba sabijati, jer je organizmima za život i rastvaranje materija neophodan vazduh. Sabijen kompost truli i pretvara se u tešku, lepljivu masu neprijatnog mirisa koja nije upotrebljiva.

Kompost mora da bude vlažan i po potrebi se zaliva razređenim lekovitim biljnim đubrivom od gaveza i kopriva, što mu povećava vrednost. U nedostatku takve vode može se upotrebiti mlaka kišnica, ali nikako hladna voda.

Na kraju se gomila komposta pokriva poklopcem, s tim što mora da ostane dovoljno mesta za kruženje vazduha.

Posle nekoliko dana (ako je vreme bilo toplo), u sredini gomile počinje raspadanje. Delovanje bakterija izaziva porast tempera u sredini na 50 do 60 stepeni Celzijusa. Kompost zatim počinje polako da se hladi, a bakterije iz prve faze raspadanja ginu. Posao preuzimaju drugi organizmi koji vare organske materije i hrane se i uginulim bakterijama. Najvažniji »radnik« u kompostu je kišna glista. Kišne gliste se na toploti i uz obilje hrane brzo razmnožavaju i proizvode odličan humus. Što ima više kišnih glista u kompostu, bolji mu je sastav.



Ubrzo će se gomila komposta upadljivo smanjiti. Ako ima još otpadaka, treba ih izmešati naizmenično sa zemljom, dodatno staviti na gomilu komposta i opet pokriti.

Ranije je baštovan prevrtao kompost, ali bio-baštovani to ne rade. Preokretanje nije nužno, ali je korisno. Prilikom preokretanja pazimo da materijal koji je bio na dnu gomile dođe na vrh, a onaj s rubova gomile u sredinu i obrnuto. Tako ćemo sav materijal temeljno izmešati i prozračiti, a usput ga po potrebi možemo i navlažiti. Ako otpatke odlažemo kako nastaju (privremena kompostna gomila), rastresanje se mora obaviti češće, tj. najmanje jedanput mesečno.


Monahinja Atanasija Rašić, manastir Rukumija
Tekst preuzet sa glassacera.wordpress.com