Nedostatak azota
Sve vrste povrća osim mahunarki, koje vezuju azot, osetljive su na ovaj poremećaj, kao i jabuka, šljiva, ribizla i mnoge druge biljke.
Simptomi:
Biljke slabo rastu; lišće je bledozeleno, dok u nekim slučajevima, naprimer kod kupusnjača, ima žute, crvene ili ljubičaste mrlje. Simptomi se prvo javljaju na nižem lišću. Cvetanje i formiranje ploda može da bude umanjeno ili odloženo.
Uzroci:
Nedostatak azota u zemljištu. Moguć je na svakoj vrsti zemljišta, ali je verovatniji na lakom zemljištu siromašnom organskim materijama, u podnebljima sa mnogo padavina. Hladno vreme, naročito početkom sezone, može da izazove privremeni nedostatak. Dodavanje isitnjenog drveta i sličnog drvenastog materijala može prouzrokovati „krađu azota” - kad organizmi u zemljištu počiste sav azot da bi lakše razgradili drvenasti materijal.
Prevencija i suzbijanje:
Poboljšajte nivo organskih materija u zemljištu. Zimi gajite zelenišno đubrivo, kao što je ozima raž, da biste smanjili gubitak azota iz zemljišta. Gajite zelenišno đubrivo koje obogaćuje zemljište azotom, na primer grahoricu. Obogatite zemljište kompostiranim zelenim otpadom i đubrivom životinjskog porekla. Malčirajte biljke pokošenom travom. Obogatite zemljište organskim đubrivom bogatim azotom.
Nedostatak bora
Korenasti usevi najosetljiviji su na ovaj poremećaj; takođe kupus, karfiol, celer,grašak, kruška, jagoda i karanfil.
Simptomi:
Vršni pupoljci venu, biljke su žbunaste i zakržljale.
Cvekla- na korenu se pojavljuju nekrozne pege; može izazvati smeđu trulež iznutra.
Kupus- deformisani listovi; delovi korena su šuplji.
Karfiol - cvetne glavice slabo rastu i na njima se pojavljuju smeđe mrlje. Stablo,lisna drška i lisne žile postaju hrapave.
Celer lišćar - zadebljala lisna drška puca po površini; unutrašnje tkivo postaje crvenkastosmeđe.
Kruška - u mesu plodova formiraju se tvrde smeđe pege; nekad se deformiše. Novi izdanci ponekad venu na proleće.
Breskva i repa ugarnjača- u unutrašnjosti donjeg dela korena formiraju se smeđe ili sive zone, često u koncentričnim krugovima.
Jagoda- zakržljale biljke. Sitni listovi, žuti i naborani pri vrhu. Plodovi mali i bledi, formiraju „struk” blizu peteljke.
Uzroci:
Nedostatak u zemljištu je veoma redak; može da se desi kad je podloga od granita koji sadrži malo bora. Uzrok nastaje i usled ispiranja lakog zemljišta posle velikih kiša, preteranog dodavanja kreča/visoke vrednosti i izuzetno suvog zemljišta.
Prevencija i suzbijanje:
Poboljšajte zadržavanje vlage lakog zemljišta. Izmerite vrednost pre nego što dodate kreč; održavajte vrednost ispod 7. Umešajte grabuljama boraks u zemljište, 35 g po metru kvadratnom. Kruške prskajte folijarnim prskanjem (preko lista): 70 g boraksa na 22 litre vode.
Nedostatak fosfora
Sve biljke su podložne ovom ne tako čestom poremećaju.
Simptomi:
Slab rast. Lišće postaje plavičasto-zeleno s ljubičastim mrljama, ali nežuti. Plodovi su sitni i zeleni, kiselog ukusa.Ovaj poremećaj nije lako ustanoviti i može da se pomeša sa simptomima koji nastaju usled suše, oštećenja korena i nedostatka azota.
Uzrok:
Zemljište samo po sebi može biti siromašno fosforom - naročito kiselo zemljište, zemljište s malo krečnjaka, kao i zemljište u oblastima s mnogo padavina. Hladno vreme može izazvati privremeni nedostatak.
Prevencija i suzbijanje:
Obogatite zemljište organskim izvorima fosfora kao što su fosfatni kamen ili kosti.
Nedostatak gvožđa
Poznat i kao hloroza koju izaziva kreč.Simptomi su veoma slični kao kod nedostatka magnezijuma i često se javljaju zajedno.
Osetljive biljke:
Kruška, malina; biljke koje vole kiselo zemljište, na primer kamelija, azaleja na alkalnom zemljištu, ali može da se javi kod svih vrsta biljaka.
Simptomi:
Lišće dobija žutu i smeđu boju po ivicama a potom i duž žila . Mlado lišće može sasvim da požuti ili pobeli i potpuno izgubi zelene delove. Kvalitet i kvantitet ploda su loši.
Uzroci:
Prevelika vrednost zemljišta kod biljaka koje vole kiselu sredinu. Prevlažno zemljište. Preterana upotreba fosfata.
Prevencija i suzbijanje:
Gajite biljke kojima odgovaraju uslovi zemljišta. Dodajte dobro zgorelo đubrivo ili kompost.
Nedostatak kalcijuma
Poremećaj do kog često dolazi na kiselom zemljištu i kod biljaka koje se gaje u posudama i nemaju dovoljno vlage.
Simptomi:
Kovrdžavost mladih listova ili vrhova izdanaka, slab rast. Jabuka dobije „gorku pegavost”. Kora ploda je pegava; u mesu se javljaju smeđe tačke gorkog ukusa. Naročito su ugroženi veliki plodovi.Simptomi mogu da se jave i dok se voćke čuvaju.
Kelj pupčar i kupus dobiju smeđu unutrašnjost.
Šargarepa - „udubljenja”. Ovalne pege na korenu postaju pukotine i rupe. Koren mogu da napadnu drugi organizmi i prouzrokuju truljenje.
Celer lišćar - centralno lišće počinje da crni, biljke su zakržljale.
Paradajz, paprika - „trulež vrha ploda” . Tamno-smeđe/crne mrlje pojavljuju se kod peteljke ploda. Nemoraju svi plodovi na istoj grani da budu pogođeni.
Prevencija i suzbijanje:
Pravi nedostatak kalcijuma je redak, mada može da se javi na kiselom zemljištu. Simptomi su više posledica prekida u snabdevanju kalcijumom. Do toga može da dođe zbog nedostatka vode, što usporava prenos kalcijuma do biljke i zbog preterane upotrebe kalijuma u đubrivu bogatom magnezijumom. Po potrebi, dodajte kreč kiselom zemljištu do vrednosti 6,5. Dodajte organske materije zemljištu kako biste održali uslove koji omogućavaju stalno snabdevanje vodom cele godine. Nikad ne dopustite da se zemljište u posudama isuši.
Nedostatak kalijuma
Poremećaj poznat i kao deficit kalijuma izazvan manjkom ovog elementa u zemljištu. Do njega najčešće dolazi na lakom, peskovitom zemljištu, kao i na zemljištu s'niskim sadržajem gline ili visokim sadržajem treseta.
Osetljive biljke:
Krompir, paradajz, jabuka, ribizla, kruška i druge jestive i ukrasne plodonosne biljke
Simptomi:
Smeđa palež na vrhu i ivicama listova koji počinju da se uvijaju. Na donjoj strani listova mogu da se pojave ljubičasto-smeđe pege. Slabo cvetanje i rod. Biljke su podložnije uticaju mraza i bolestima.
Prevencija i suzbijanje:
Poboljšajte strukturu zemljišta. Da bi se zemljište obogatilo kalijumom mogu da se koriste kalijumova đubriva na biljnoj osnovi, hranivo od morskih algi, lišće gaveza i tečni gavez. Dodajte zemljištu zgorelo đubrivo koje je stajalo ispod pokrivača ili kompost. U kompost dodajte pepeo od drveta koji ima visok nivo kalijuma. Ne dodajite ga direktno u zemljište jer je rastvorljiv.
Nedostatak magnezijuma
Poremećaj koji najviše pogađa krompir, paradajz, crnu ribizlu, jabuku, ogrozd, malinu i hrizantemu.
Simptomi:
Simptomi se najpre javljaju na starijem lišću, a kasnije se šire i na mlado. Listovi poprimaju žutu (ponekad crvenu, ljubičastu ili smeđu) boju između žila i oko ivica, dok žile ostaju zelene.
Uzroci:
Kiselo zemljište. Jaka kiša lako ispira magnezijum iz lakog zemljišta. Preterana upotreba đubriva bogatih kalijumom može da spreči biljke da uzimaju magnezijum iz zemljišta.
Prevencija i suzbijanje:
Da bi se efekti odmah osetili, posle cvetanja prihranjujte lišće svake druge sedmice magnezijum-sulfatom (200 g na 10 litara). Smanjite upotrebu kalijumovih đubriva. Tretirajte zemljište dolomitskim krečnjakom (ako je previše kiselo).
Nedostatak mangana
Poremećaj koji najviše pogađa pasulj, grašak, crni luk, jabuku, višnju, trešnju i malinu.
Simptomi:
Lišće žuti, dok najmanje žile ostaju zelene formirajući šare na listu. Simptomi se najpre javljaju na najmlađim listovima, mada biljka može da prevaziđe problem pa je tada ovo lišće manje ugroženo. Po površini lista pojavljuju se smeđe pege. Najugroženiji listovi postaju smeđi i suše se.
Uzroci:
Najčešće se javlja na zemljištu čija je vrednost veća od 7,5, kao i na zemljištu s lošom drenažom i velikom količinom organskih materija.
Prevencija i suzbijanje:
Gajite biljke kojima odgovaraju uslovi postojećeg zemljišta. Poboljšajte strukturu zemljišta.