Korov može do bude:

-privlačnog izgleda - kao što su poljski dan i noć i poljska krika;
-jestiv - kao što su ptičja trava, pepeljuga, tust;
-hrana i sklonište za ptice - na primer češljika, čičak, bršljan;
-hrana za korisne insekte (npr. hajdučka trava) i domaćin za organizme koji se hrane štetočinama;
-privlačan za leptire (maslačak);
-koristan dodatak kompostu; korov s dubokim korenjem, kao što je maslačak,može da dodaje kalijum i fosfor koji su potrebni drugim biljkama.

Korov može da:

-pokvari izgled leja i oboda bašte;
-uguši druge biljke svojim rastom;
-oduzima drugim biljkama vlagu i hranljive sastojke;
-smanji rod voća i povrća;
-oteža branje;
-bude domaćin štetočinama i bolestima.



Kako se korov širi

-Semenom
Često rađa u ogromnim količinama, a prenosi se vetrom, vodom, uz pomoć životinja i mehaničkim izbacivanjem.

-Stolonima (prizemnim izdancima)
Stoloni su izdanci koji pužu po zemlji. Iz pupoljaka na njima izbijaju mladice koje se brzo ukorenjuju. Ponekad se stabljike savijaju u luk sa čijeg vrha izbija koren i pre nego što biljka dotakne zemljište.

-Korenjem i rizomima
Tvrdo, mesnato korenje može ponovo da izraste i posle odsecanja ili uvenuća biljke. Čak i kad se iseče, glavno korenje može opet da izraste, kao i iseckani ili izlomljeni delovi korenolikih podzemnih stabljika, rizoma.

-Lukovice i lukovičice
Lukovice, lukovičice i krtole koje se lako odvajaju od biljke kad se iskopa ili iščupa, lako daju nove stabljike. Obrađivanje zemljišta dodatno ih širi.