Kikiriki se uglavnom gaji radi semena koje je veoma bogato uljem i belančevinama, vitaminom B, a nešto manje vitaminima A, C i D. Od semena se može proizvoditi brašno, a značajan je izvor biljnih ulja. U ishrani ljudi koristi se prženo seme kao cenjena kvalitetna poslastica. Za ishranu stoke koristi se vegetativna masa koja je po hranljivom sastavu slična senu deteline, kao i uljane pogače koje ostaju nakon ekstrakcije ulja .

Plod je mahuna koja se formira i sazreva u zemljištu. Na jednoj biljci formiraju se 30-500 mahuna. Seme je loptastog ili izduženog oblika, spolja je prekriveno semenjačom.

Kao biljka tropskog i suptropskog podneblja, kikiriki traži dosta toplote tokom cele vegetacije. Ne podnosi velika temperaturna kolebanja, zbog toga se u umerenom klimatskom pojasu ne može gajiti iznad 400 m nadmorske visine. Ima velike zahteve prema vodi, naročito tokom faze cvetanja i oplodnje. Zahteva plodna, strukturna i rastresita zemljišta. Po mehaničkom sastavu odgovaraju mu peskovite ilovače, a u tom pogledu najbolja su aluvijalna zemljišta.



Pri izboru sorte treba voditi računa o dužini vegetacije koja odgovara području gde se gaji, zatim o otpornosti prema suši. Za naše uslove uspevanja povoljne su ranostasne, prinosne i prema suši otporne sorte. Ova biljka ne podnosi monokulturu, treba je obavezno gajiti u plodoredu. Najbolji predusevi su đubrene okopavine.

Obzirom da se mahune razvijaju u zemljištu, osnovna obrada treba da je duboka, a predsetvena priprema kvalitetna.

Kikiriki se azotom snabdeva većim delom preko kvržica kao i ostale zrnene mahunarke. Zato se azotna đubriva upotrebljavaju u malim količinama koje su potrebne za početni razvoj biljaka. Fosfor i kalijum za kikiriki imaju veći značaj. Fosfor i kalijum unose se sa osnovnom obradom i predsetvenom obradom zemljišta, a azot samo u predsetvenoj obradi zemljišta.

Seme treba da je sortno, zdravo, čistoće 99 %. Oljušteno seme je bolje od neljuštenih mahuna, jer brže klija i niče. Seje se u širokim redovima, sa rastojanjem između redova 70-80 cm, rastojanje u redu je oko 10-12 cm. Setva se obavlja kada se zemljište na dubini od 10 cm zagreje od 12-15 C. Setva se obavlja specijalnim sejalicama, a količina oljuštenog semena iznosi 70-80 kg/ha, a neljuštenih mahuna 100-120 kg/ha.



Najvažnije mere nege su:
Međuredno kultiviranje, ogrtanje, navodnjavanje, zaštita od korova, bolesti i štetočina.

Sazrevanje mahuna je neravnomerno, ali pošto mahune ne pucaju berba se može obaviti u punoj zrelosti mahuna. U vreme berbe plodovi sadrže oko 50 % vlage, a nakon sušenja ne treba da sadrže više od 10 %, a oljušteno seme ne više od 5 % vlage.

Najčešće se skladišti u mahunama sa 10 % vlage, a može i u oljuštenom zrnu, koje se nakon vrše dosušuje do 5 % vlage. Pre skladištenja vrši se sortiranje, a skladištenje treba obaviti u suvim i promajnim prostorijama


Jelena Stojiljković, Mast. ing. polj.