U poslednjih par meseci imali smo slučajeve povratka srpskog voća sa granica, a razlog vraćanja pošiljki bili su ostaci insekticida hlorpirifos na voću.

Stoga, u našoj zemlji počinje da se primenjuje zabrana brojnih preparata za zaštitu bilja. Međutim, zaliha tih pesticima na našem tržištu je velika i to može prestavljati veliki problem.

Milena Marčić, stručnjak pri Prognozno izveštajnoj službi za zaštitu bilja, gotujući na Radio Novi Sad istakla je da zaliha ovih pesticida veliki problem, ali i nedovoljna informisanost poljoprivrednika o tome koji pesticidi su povučeni iz primene.

"Sve češći su takvi naslovi u novinama o povratku naših proizvoda sa granica, mislim da je poslednja vraćena pošiljka sa breskvama koje su sadržale ostatke insekticida hlorpirifos. Ovaj insekticid povučen je iz primene u našoj zemlji a problem nastaje za zalihama koje imaju naši proizvođači i njihova nedovoljna informisanost o tome šta je povučeno iz primene. Radi se o izuzetno doborm insekticidu na bazi hlorpirifosa, ali upravo zbog čestih izmena želim da apelujem naše proizvođače da na našem sajtu u odeljku PREPORUKE stoje preparati koji imaju dozvolu za promet i primenu u našoj zemlji. Ove godine iz primene povlači se 109 preparata za zaštitu bilja (fungicida i insekticida), čija dozvola za primenu ističe najkasnije 9. novembra. Svim našim proizvođačima savetujem da prate naš portal Prognozno-izveštajne službe jer mi pratimo sve te izveštaje i izmene a u odeljku preporuke mogu naći proizvode koji smeju da se koriste."


„Sada će se recimo iz primene povući jedan široko rasprostranjeni fungicid na bazi mankozeba. Koliko je on značajan govori činjenica da 34 preparata su u našoj zemlji registrovana na bazi ove aktivne materije. On se koristi i u povrtarstvu i u voćarstvu i u ratarstvu i zaista naši proizvođači sada moraju da dođu do tih informacija. Mi smo hlorpirifos izbacili iz preporuka još pre dve godine jer smo liste naših sredstava usklađivali sa sredstvima registrovanim u Evropskoj uniji“, istakla je Marčić.