Bakterioznu pegavost pasulja prouzrokuje bakterija Xanthomonas campestris pv. Phaseoli). Ova bakterija sve biljne delove.
Simptomi na lišću su svetlo žute do mrke pege različitih oblika i veličina. Širenjem oboljenja pege se spajaju i zahvataju celu lisnu površinu. List postaje krt, deformiše se i otpada.
Slične pojave dešavaju se na mahunama sa kojih prelazi na seme koje se smežuri i suši. Obično su pege na stablu izdužene. Bolest dovodi do puca-nja tkive.

Mere zaštite. Osnovne mere zaštite su primena plodoreda, setva zdravog semena, uništavanje korova i dezinfekcija zemljišta.
Setva zdravog semena, obrada zemljišta i suzbijanje korova su mere koje uvek savetujem bez obzira na kulturu koja se gaji.

Agrotehničke mere. Đubrenje. Đubrenjem se utiče na opštu mikrobio-lošku aktivnost zemljišta i brojnost insekata.
Pravilna i redovna ishrana utiče pozitivno na otpornost biljaka prema patogenima i štetočinama. Sa druge strane, povećana i neravnomerna prihrana biljaka azotom, pogotovo pri mineralnoj ishrani dovodi do po-većanja osetljivosti na bolesti i gubitka od brojnih štetočina.

Izbor zdravog semena i sadnog materijala je veoma važna mera za-štite jer se mnoge gljive, bakterije, virusi, nematode i neki insekti pre-nose semenom. Za setvu koristiti seme sa površina na kom duži tokom vegetacije nije zabeleženo prisustvo ovog patogena.

Obrada zemljišta nepovoljno utiče na održavanje biljnih parazita jer se pravilnom obradom zemljišta podstiče razvoj saprofita, a organi za održavanje gljiva u nepovoljnim uslovima te nisu u stanju da izvrše nove infekcije. Takođe, obradom zemljišta semena mnogih korova dospevaju u manje optimalne uslove za klijanje u dubljim slojevima zemljišta.

Suzbijanje korova je veoma važno jer su mnogi biljni patogeni i šte-točine polifagni tj. napadaju istovremeno veoma različite vrste biljaka te je mogućnost od njihovog prenošenja veoma velika. Mnogi insekti i nemato-de koje se hrane zaraženim biljkama mogu preneti biljne patogene ishra-nom. Takođe, razvojem korova stvaraj se povoljna mikroklima za razvoj štetočina i patogena. Isto tako, korovi otežavaju i onemogućavaju norma-lni razvoj biljke jer se hrane vodom i mineralnim materijama koje su name-njene gajenoj biljci. Nadvisuju je i zasenjuju čime ona ima na raspolaganju smanjenu količinu svetlosti koja nije dovoljna za normalnu fotosintezu. Usled slabe ishrane ona postaje osetljivija na bolesti i štetočine i za-kržljava u razvoju.

Setva. Za setvu treba koristiti kvalitetno i zdravo seme u optima-lnom roku i na optimalnoj dubini.
Ranija prolećna setva dovodi do smanjenja šteta od štetočina. Ta-kođe, mnoge štetočine mogu preći sa ozimih na jare useve.

Dubina setve je važna iz tog razloga jer plitko posejano seme postaje plen ptica i glodara, a ako se poseje dublje postaje plen žičnjaka.

Gustina sadnje ili setve. Pregustom setvom stvaraju se poboljni uslov za razvoj bolesti i štetočina.
Primena višegodišnjeg polodreda je obavezna. Plodored predsta-vlja smenu kultura u prostoru i vremena. Primenom plodoreda stvaraju se povoljni uslovi za razvoj gajenih biljaka a nepovoljni uslovi za razvoj pato-gena i štetočina.
Mehaničke mere obuhvataju odtsranjivanje zaraženih biljnih delova, mehaničko odstarnjivanje organa za prezimljanje parazita, mehaničko odstranjivanje štetočina, spaljivanje biljnih ostataka, mehaničko selekti-ranje semena od korova, zaoravanje biljnih ostataka i postavljanje lovnih pojaseva za hvatanje gusenica savijača i postavljanje klopki za hvatanje krti-ca i voluharica i postavljanje mreža radi zaštite od ptica i drugih šteto-čina.

Fizikalne mere podrazumevaju dezinfekciju zemljišta i pribora. Dezinfekcija se odvija u velikim buradima i kazanima ispod kojih nalo-žimo vatru da bi zagrejali vodu u njima. Istovremeno u druge manje posude stavljamo zemlju debljine 10 cm ili pribor koji želimo da dezinfikujemo. Sterilizacija traje pola sata duže od početka ključanja vode u zatvorenim posudama. Ovom metodom se zemljište može osloboditi od štetočina, pato-gena i korova.

Biološke mere podrazumevaju suzbijanje biljnih parazita i korova primenom njihovih prirodnih neprijatelja i primenu insekticida biljnog porekla.
Administrativne mere. Pod ovim terminom podrazumevaju se sve one mere za čije je sprovođenje i kontrolu odgovorna država. One su definisa-ne zakonom o zaštiti bilja. Ovim zakonom definisan je promet, upotreba, skladištenje i promet pesticida. Takođe, pod materiju definisanu ovim zakonom spada kontrola uvoza i izvoza sadnog materijala, uvoz i izvoz po-ljoprivrednih proizvoda i hrane, semenskog materijala, nadzor spontane flore i faune i uvoz i izvoz insekata i mikroorganizama koji se koriste u biološkom suzbijanju štetočina.

Organska poljoprivreda podrazumeva primenu svih mera osim hemi-sjke zaštite, a mesto mineralnog đubriva se koristi stajsko đubrivo.
Preduslov da bi neko mogao da se gaji organskom poljoprivredom je da se učlani u neku od države ovlašćenu organizaciju. Samim učlanjivanjem on je saglasan da je prihvatio sve obaveze i pravila koje potiču iz njegovog članstva. Te obaveze podrazumevaju stalni nadzor nad celokupnom proizvo-dnjom od strane stručnjaka ovlašćenih od strane organizacije. Jedna od obaveza je takođe da dokaže šta je gajio na tim povšinama, šta je primenji-vao i koliko dugo.
Proizvođač dobija organsko đubrivo sa atestom koje je obavezan da primenjuje.
Površine koje su pored puteva sa intenzivnim saobraćajem kao i one koje su pored višegodišnjih kultura nisu pogodne za organsku proizvodnju.
Površine na kojima su primenjivani insekticidi na bazi hlorovanih ugljovodonika i herbicide koji imaju jako perzistenno (dugo) delovanje mo-raju sačekati još nekoliko godina da bi mogli da se privedu organskoj pro-izvodnji.
Takođe prouzvođač se obavezuje na primenu plodoreda pri čemu se obavezuje da ni jedna kultura neće biti zastupljena više od 25%.
Na kraju proizvodnje, proizvođač dobija atest ili zeleni karton za svoj karton kojim garantuje za svoje proizvode.

Integralna poljoprivreda podrazumeva da pre nego što pristupimo hemijskim merama zaštite uradimo sve ostale mere. Ona podrzumeva pre svega da poznajemo populaciju patogena i korova i da je pomno pratimo. Prilikom izbora pesticida biraju se takozvani „meki pesticidi“ koji ima-ju maksimalan efekat za ciljani organizam, a minimalan ili nikakav efe-kat na gajene biljke i koji su najmanje rizični sa stanovišta bezbedne upo-trebe po zdravlje ljudi i zagađenje životne sredine.
Ovim smo došli do hemijske zaštite. Hemijska dezinfekcija fu-ngicidima na bazi trobaznog bakar – sulfat trobazni i na bazi bakar-hidro-ksida.
Preparat na bazi trobaznog bakar – sulfata je CUPROXAT. Ovaj preparat se primenjuje u 35 ml/ 100 m2 .
BLAUVIT je preparat na bazi bakar hidroksida i primenjuje se u količini 50/100 m2 iliti u koncetraciji od 0,5%.
Oba se primenjuju tretiranjem pre ostvarene zaraze.
Broj tretiranja je 2.
Karenca je 28 dana.

Izvori:

1)„Osnovi toksikologije sa elementima ekotoksikologije“ Dr Slavoljub Lj. Vitorović; Dr Milenko P. Milošević
2)„Priručnik za zaštitu bilja“ Vukosav Grgurević Diplomirani inžinjer za zaštitu bilja
3)„Pesticidi u prometu u Srbiji“ 2007 godine
4)„Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u Srbiji i Crnoj Gori“ 2004. Godine, Novica V. Mitić
5)„Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u Jugoslaviji 2002. Godine“ Novica V. Mitić
6)https://www.nexles.com/articles/
wp-content/uploads/2018/03/beans-phaseolus
-vulgaris-Xanthomonas-campestris-pv-phaseoli.jpg