Bolesti. Krompir napadaju prouzorkovač plamenjače krompira (Phytophtora infestans), prouzrokovač raka krompira (Synchitridium endobioticum), prouzrokovač prašne krastavosti krompira (Spongospora subteranea), prouzrokovač crne pegavosti lista krompira (Alternaria solani), prouzrokovač bele noge krompira (Rhizoctonia solani), virus mozaika kro-mpira (Potato virus x), virus koji izaziva crtičavost krompira (Potato virus Y), virus koji izaziva uvijenost lišća krompira (Potato leaf roll virus).

Plamenjača krompira. Radi preglednosti ovde ću pi-sati o plamenjači krompira i na-praviću uvod za zaštitu od sledeće bolesti.
Plamenjača krompira je bolest koju izaziva gljiva Phytophtora infe-stans. Bolest se javlja pre cvetanja ili nešto kasnije. Gljiva se razvija na svim nadzemnim i podzemnim delovima krompira.
Prvi vidljivi simptomi su na donjim listovima biljaka u vidu pega, koje su žućkaste i vodenaste boje. One se vremenom povećavaju i dobijaju tamni-ju boju. Ukoliko je je vreme vlažno na naličju se obrazuje sivkasta prevlaka.

Zaštita. Agrotehničke mere kao što su đubrenje, obrada zemljišta, plo-dored, razmak između biljaka u redu i izvan reda, izbor semena i sadnog materijala, pravilnom i blagovremenom sadnjom i uništavanje korova su veoma važne mere. Zatim treba napomenuti mehaničke mere zaštite u koje se ubrajaju spaljivanje i duboko zaoravanje, zatim postavljanje lovnih po-jaseva, selektiranje semena od korova, prikupljanje zaraženih i oštećenih biljnih delova, pravljenje klopki za hvatanje krtica i voluharica i posta-vljanje mreža radi zaštite od ptica i drugih štetočina. U mehaničke spada-ju i fizikalne mere za dezinfekciju pribora i zemljišta. U fizikalne me-re spadaju i različite mere za teranje miševa, krtica i komaraca, dezinfe-kcija i sterilizacija zemljišta i pribora u rasadničkoj proizvodnji.

Suzbijanje korova. Suzbijanje korova je važno zato što korovi nadvisuju gajenu biljku zasenjujući je i hrane se hranljivim maetrijama i vodom iz ze-mljišta. Na taj način joj smanjuju životni prostor i dostupnu količinu vode i mineralnih materija pa biljka može da zagržlja i ugine zbog nedostatka mineralnih materija. Drugi važan razlog zašto je suzbijanje korova važno je zato što mnogi mnogi paraziti i štetočine napadaju podjednako i korove i gajene biljke. Takođe seme nekih korova može podsećati po izgledu veoma na seme gajenih biljaka. Istovremeno to isto seme za ljude ili domaće živo-tinje može biti nejestivo ili otrovno. Zato se često i ručno odvaja seme ko-rova od semena gajenih biljaka.

Biotehničke mere u zaštiti podrazumeva primenu biotehničkih inse-kticida, sredstva za privlačenje (atraktanata) i regulatori razvoja šteto-čina.
Biološke mere podrazumevaju suzbijanje biljnih parazita, primenom njihovih prirodnih neprijatelja – predatora, gljiva i bakterija kao i inse-kticida biljnog porekla.

Organska poljoprivreda podrazumeva upotrebu svih navedenih mera. Preduslov za to je da se proizvođač registruje u za to, od strane države, re-gistrovanim udruženjima i organizacijama. Proizvođač će morati da po-štuje pravila organizacije u koju se učlani. On će od te organizaacije do-biti atestirano đubrivo sa deklaracijom koje sme da koristi, a za svoje pro-izvode dobiti atest za koji organizacija garantuje za kvalitet njegovih proi-zvoda. Kvalitet dobijenih proizvoda i tehnologija proizvodnje se periodi-čno proverava od stručnjaka iz organizacije u koju se proizvođač učlanio, a kvalitet rada te organizacije kontroliše država. Proizvođač od te organi-zacije dobija atest ili zeleni karton kojim garantuje kvalitet svojih proi-zvoda.
Upotreba pesticida je isključena a upotreba herbicida zabranjena. Ume-sto njih primenjuju se regulatori rasta i razvoja insekata koji su zbog svog mehanizma delovanja neotrovni za čoveka i toplokrvne životinje.
Proizvođač se obavezuje da će gajiti veći broj kultura zbog plodoreda i ni jedna kultura ne sme biti zastupljenija više od 25%.
Proizvođač mora da dokaže šta je i gde gajio i šta je primnjeivao na tim površinama u zadnje 4 godine. Oni koji su za to vreme koristili inse-kticide na bazi hlorovanih – ugljovodonika ili herbicide sa perzsiste-ntnim (dugim delovanjem) moraju da sačekaju još nekoliko godina pre nego što te površine privedu organskoj poljoprivredi.

Površine pored višegodišnjih zasada,kao ni one koje su pored puteva sa jakim saobraćajem nisu pogodne za organsku prizvodnju.
Površine na kojima se nekoliko godina ne gaji ništa mogu odmah da se privedu organskoj proizvodnji.
Izbegava se primena mineralnog đubriva, a umesto se njega se koristi stajsko đubrivo – kompost.
Suzbijanje biljnih štetočina i korova se oslanja na plodored, izbor otpornih sorti, blagovremena i pravilnu obradu zemljišta, blagovremenu sadnju.
Kao repelenti ili sa antifidnim delovanjem koriste se biljni ekstra-kti i etarska ulja. Primenom lovnih posuda sa melasom mogu se uhva-titi veliki broj odraslih insekata raznih štetnih leptira.
Regulatori razvoja insekata ometaju fiziološke procese insekata zbog čega oni posle izvesnog procesa uginjavaju. Neki od preparata koji se mogu naći u prometu, a vezani su za proizvodnju krompira, su: Nomolit (aktivna materija teflubenzuron) i Sonet 100 EC (aktivna materija heksaflumuron) za suzbijanje krompirove zlatice. Više o njima ću reći kad budem govorio o zaštiti krompira od štetočina.

Integralna zaštita bilja podrazumeva da smo preduzeli sve prethodne mere zaštite pre nego što pristupimo hemijskim merama zaštite odnosno primeni pesticida. Ona podrazumeva poznavanje i praćenje brojnosti po-pulacije štetočina, parazita i prouzrokovača bolesti i njihovo svođenje na neškodljivu meru. Prilikom izbora preparata treba birati one što imaju maksimalan efekat na ciljanu populaciju a ne utiču na brojnost njihovih prirodnih neprijatelja i prouzrokovača bolesti. Takođe se vodi računa da je rizik pri njihovoj primeni vezan za zdravlje ljudi i životnu sredinu minimalan.
Ovde je pre svega potrebno istaći da je sadnja zdravog semena osnovna preventiva. Semenska proizvodnja se obavezno mora štiti od plamenjače, korisno je gajenje otpornih sorata. Zaštita fungicidima je neophodna. Ovde smo došli do hemijske zaštite bilja.
Hemijska zaštita bilja predstavlja zaštitu primenom pesticida. U ovom slučaju fungicida. Obično su dovoljna dva tretiranja. Prvo se primenjuje pred cvetanje, a drugo 2-3 nedelje kasnije. Na područjima gde je plamenjača češća,a gaje se sorte duže vegetacije izvode se 3-4 tretiranje.

Od fungicida se koriste sledeći preparati:
-QUADRIS 0,75 l/ha (a.m. azoksitrobin)
-POlYRAM – DF 1,5-2 kg/ha (a.m. metiram) itd, kao i neki kombinovani pre-parati koji sadže kombinaciju dve aktivne materije:
-EQUATION PRO-WG (a.m. cimoksamil+famoksadon) 0,4 kg/ha
-NOTIMIL-MZ (a.m. metalaksil+mankozeb) 2,5 kg/ha itd.
Par reči o navedenim preparatima i njihovim aktivnim materijama.
Azoksitrobin pripada hemijskoj grupi strobulina. Inhibira transport elektrona u respiratornom lancu. Deluje protektivno, kurativno i eradi-ktivno. Karenca je 14 dana. Karenca je broj dana koji mora da protekne od poslednjeg tretiranja do žetve ili berbe useva, odnosno zasada. Hemijski naziv je metil (E) – 2 -[2-[6-(2-cijano-foksi) pirimidin-4-ilokski]fenil]-3-metoksil akrilat.
Način i mehanizam delovanja: Sistemik ili se kreće translaminarno. Deluje protektivno, kurativno i eradiktivno. Inhibira klijanje spora, po-rast micelije, a sprečava i obrazovanje spora. Inhibira transport ele-ktrona u respiracionom lancu.
Terapeutska grupa: Pesticidi sa nespecifičnim delovanjem.
Akutna toksičnost:
1)Oralna LD50 (mg/kg) pacov i miš: >5 000
2)Dermalna LD50 (mg/kg) pacov > 2000
3)Inhalaciona LC 50 (mg/l) ženka pacova 0,698, mužjak 0,962
Blago nadražuje sluznice oka.
Ekotoksikologija:
1)Toksičnost za organizme u vodi (mg/l): alge (EC50 96h) – 2; dafnije (EC50 48h) – 0,82; ribe (LC50 96h) – kalifornijska pastrmka 0,47; šaran 1,6; plavo-škrga sunčanica 1,1; vodene biljke (LC50) - Lemna gibba – 3,2;
2)Ptice LD50 (mg/kg): divlja patka i belorepa prepelica > 2000
3)Pčelu LD50 (µg/pčeli): oralna > 200 ; kontaktna >25
4)Organizame u zemljištu (EC50 µg/kg zemljišta): kišna glista 283.
Jako otrovan za dafnije. Otrovan za alge i ribe. Štetan za kišne gliste i pčele (kontaktno). Praktično neotrovan za ptice i pčele (oralno).
Degradacija (DT50 ) u zemljištu 1-4 nedelje; na površini zemljišta 11 dana.

Spada u 2. Grupu otrova i ubraja se u otrove. Toksičan je. To znači da je za čoveka LD50 (mg/kg) oralno 25-200; dermalno 40-400; LC50 inhalaciono 0,5 – 2 (mg/l). Štetan je za životnu sredinu. Toleranca (mg/kg) 0,05 ( za krompir).Karenca je 14 dana. Maksimalni broj tretiranja je 3.

Preparat Quadris sadrži 250 g/l azoksistrobina (tehničke čistoće mini-mum 93%). Primenjuje se u obliku koncetrovane suspenzije.
Primenjuje se u količini 0,75l/ha preventivnim tretiranjem u vreme kad se ostvare uslovi za sekundarne zaraze ili najkasnije po pojavi prvih simptoma oboljenja.
Nedostaci i rizici hemijskih mera zaštite. Veliki broj pesticida je manje ili više otrovan za čoveka i domaće životinje. Dolazi do pojave re-zistentnosti prouzrokovača bolesti na primenjene pesticide. Tretiranjem iz vazduhoplova (kod onih pesticida gde je to dozvoljeno) je neselktivno i neprecizno. Dolazi do zanošenja i gubljenja pesticida driftom. To ima za efekat da je mala količina pesticida dospela na tretirani organizam, a ve-liki deo se rasipa i zagađuje životnu sredinu i zdravlje ljudi i domaćih životinja.
Preparat spada u 3. Grupu otrova (štetan) za ljude. Razlika u toksi-čnosti preparata i aktivne materije potiču od rastvarača i drugih pomo-ćnih materija koji menjaju osobine preparata.
Posebne napomene (koje važe za sve pesticide): Prilikom tretiranja treba poštovati vodozaštitne zone i sprečiti kontaminaciju voda (vodo-tokova, bunara, jezera i izvorišta voda) tretirajući na udaljenosti od na-jmanje 20m. Prilikom tretiranja treba sprečiti zanošenje kapi („drift“) na susedne useve i zasade.
Zaštitna odele, rukavice i maske. Prilikom primene pesticida potre-bno je nositi radna odela koja se mogu zakopčati do vrata. Najprikladnija su radna odela iz dva dela. Radno odelo treba odmah posle završetka rada skinuti i očistiti i eventualno oprati.
Za zaštitu nogu poželjno je imati gumene čizme. Za zaštitu glave najče-šće se koristi šešir od lakog materijala ili šire i lakše kape.
Za zaštitu lica najbolje je koristiti zaštitni štit koji omogućava prskaču vidik na sve strane, a može se po potrebi podići.

Za zaštitu ruku najbolje je koristiti gumene rukavice, koje se proizvode za ovu svrhu, podesne su za cepanje i ne cepaju se lako.
Kod pojedinih pesticida preporučuje se primena pojedinih gas-maski, a preporuka se obavezno treba pridržavati.
Znaci trovanja i prva pomoć. Simptomi su veoma važni. Potrebno je ispitati vezu između simptoma i onoga što je otrovani pojeo i popio. Ta-kođe treba utvrditi koji su pesticidi korišćeni, šta je tretirano, kada, gde i koliko dugo i da li su korišćeni i drugi pesticidi u toku dana pre trovanja. Progutan pesticid može se u roku od 24 sata, od kad je unet u orga-nizam, zadržati radi analize, ako se taj materijal povrati.
Otrovanog izneti iz objekta na vazduh i što pre pozvati lekara. Odmah skinuti odeću zatrovanu pesticidima, otrovanog temeljno oprati vodom i sapunom. Osoba koja pomaže otrovanom trebalo bi da nosi gumene rukavice, a ako to nije moguće odmah nakon završenog posla oprati ruke vodom i sa-punom.
Otrovanog dobro pokriti čaršavom i proveriti da li se može ozlediti ako nastupe grčevi. Posle trovanja pesticidima koji sadrže DNOC otrova-nog treba ohladiti upotrebom mokrih krpa i trljanjem hladnim predme-tom).
U slučaju ako pesticid dospe u oko, treba oko isprati blagim mlazom vode 15 minuta, držeći za sve to vreme kapke otvorene.
Ako je otrovani progutao pesticid potrebno je izazvati povraćanje – ali nikako ako je u nesvesti. U tom slučaju treba mu dati punu kašiku kuhinjske soli u čaši tople vode (37- 40 stepeni Celzjusovih), nadražujući zadnji deo grla da bi se izazvalo povraćanje. Ne treba davati ulje od ricinusa, ni mleko, ni maslac, ni jaja ni alkohol.
Ostatke pesticida i njihovu ambalažu treba pažljivo sačuvati za lekara (radi informisanja o vrsti proizvoda).
Nikako ne rasipati ostatke pesticida u reke i prirodne vodene po-vršine niti ih rasipati u zemljište. Prazne posude i istrošene kesice nikako ne bacati na deponije. Rasuta tečnost podzemnim vodama dospeva do reka, jezera i mora i zagađuje životnu sredinu. Dospeva do korenovog sitema gajene biljke i ometa razvoj flore i faune i zagađuje i truje hranu.
Pojedine materije se talože u zemljištu ili akumiliraju u korenovom sistemu.

Tošić Aleksandar
Diplomirani inžinjer poljoprivrede za zaštitu bilja

Izvori;

1) „Osnovi toksikologije sa elementima ekotoksikologije“ Dr Slavoljub Lj. Vitorović i Dr Milenko P. Milošević
2) „Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u Srbiji i Crnoj Gori“ 2004. godine Novica V. Mitić
3) „Priručnik za zaštitu bilja“ Vukosav Grgurević Diplomirani inženjer poljoprivrede za zaštitu bilja
4) http://www.propisi.com/hemikalije-toksicne-tetne-eksplozivne-zapaljive-citajte-etikete-gledajte-slicice.html

5) https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_klasifikaciji_
pakovanju_i_obelezavanju_i_reklamiranju_hemikalije_i
_odredjenog_proizvoda.html

6) https://upload.wikimedia.org/wikipedia/
commons/a/aa/Late_blight_on_potato_leaf_2.jpg