Fuzarioza je kompleksna oboljenja koju izaziva gljive iz roda Fusarium. Razlikujemo tri oboljenja fuzariozne prirode i to:
1) Snežnu plesan (Fu-sarium nivala),
2) fuzarioznu trulež korena i stabla (Fusarium graminearum I Fusarium culmorum), i
3) Fuzarioza klasa (Fusarium graminearum I Fusarium cu-lmorum).

1)Snežna plesan. Posle topljenja snega s proleća na parcelama pod pšenicom primećuju se biljke čije je lišće sasušeno i slepljeno za zemlju. Ti listovi prekriveni su beličastom prevlakom. Napadnute biljke se suše i propadaju, a one koje se suše daju suvo i šturo zrno. Sem što su smežurana, zrna gube klijavost.
2)Fuzariozna trulež korena i stabla se razvija u toku cele vegetacije, a simptomi se najčešće uočavaju posle klasanja prevremenim uginjavanjem biljaka i pojavom belih klasova. Na tim klasovima u vlažnim uslovima razvijaju se saprofitske gljive zbog čega poprimaju crnu boju.
3)Fuzarioze klasa se javljaju u cvetanju u cvetanju i u mlečnoj zrelosti pšenice. Oboleli klasovi delimično ili potpuno propadaju, dobijaju slamasto-žutu boju, a u vlažnim uslovima formira se narandžasta navla-ka od parazita. Parazit može da zahvati i poslednju internodiju i ceo klas uginjava.



Mere zaštite bilja
Osnovna mera zaštite je setva zdravog semena.

Agrotehničke mere:
1)Korišćenje stajnjaka i jednostrana primena mineralnog đubriva do-vodi do povećanog razvoja štetočina i nematoda. Zbog toga se u godina-ma masovnog leta gundelja ne preporučuje primena stajnjaka. Velika pri-mena azotnih đubriva dovodi do povećane osetljivosti na bolesti i gu-bitaka od brojnih štetočina. Kompletna mineralna ishrana utiče na po-većanu otpornost biljaka.
2)Izbor semena i sadnog materijala je važna preventivna mera. Za setvu i sadnju treba upotrebiti zdrav semenski i sadni materijal. Gljive, bakte-rije, virusi, nematode i neki insekti prenose se semenom i sadnim ma-terijalom. Sprečavanje biljnih parazita regulisano je zakonom o semenu i sadnom materijalu i zakonom o semenu i sadnom materijalu.
3)Obrada zemljišta nepovoljno utiče na održavanje biljnih parazita. Je-senje duboko oranje, pored čuvanja vlage, pored čuvanja vlage, povećava aktivnost saprofita: organi gljiva koji služe za održavanje u nepovo-ljnim uslovima dospevaju u dublje slojeve zemljišta te nisu u stanju da izvrše nove infekcije.
4)Uništavanje korova doprinosi smanjenju razmnožavanja skakavaca, ste-pskog popca, lisnih vašiju, stenica, gundelja, crne repine pipe, podgri-zajuće sovice, nematoda puževa, hrčka i drugo. Korovi troše hranljive materije i vodu iz zemljišta,zauzimaju životni prostor namenjen gajenoj kulturi nadvisujući je i zasenjujući što bi u krajnjoj liniji imalo za po-sledicu da je gajena kultura zakržljala u razvoju usled nedovoljne ishra-ne. Mnogi biljni virusi se mogu preneti sa korovskih na gajene biljke, a i mnogi insetki i nematode su vektori virusa, kao i vilina kosica koja kao parazitska cvetnica koristi biljne sokove za sopstvenu ishranu.
5)Setva. Setvu treba izvesti u optimalno vreme i na optimalnoj dubini kvalitetnim semenom. Ranija prolećna setva dovodi do smanjenja šteta od insekatskih štetočina. Plitko posejano seme postaje plen ptica i glo-dara, dublje posejano seme postaje plen žičnjaka. Pregustom setvom se stvaraju povoljni uslovi za pojavu bolesti. Mnoge štetočine sa ozimih useva prelaze na jare useve.

Administrativne mere. Administrativne mere obuhvataju sve one mere koje su direktno utvrđene zakonskim i podzakonskim aktima i za čiji rad ili kontrolu odgovara država. U te mere spadaju kontrola uvoza sadnog i se-menskog materijala, fitosanotarni pregled na granici, stalni nadzor nad gajenim biljem i spontanom florom, fitosanitarna kontrola na granici na i na drugim mestima gde se ukaže potreba, obeležavanje, bezbedno čuvanje, primenu i promet pesticida. U ovu grupu mera spada i biljni karantin. Svaki pozakonski akt je usaglašen sa međunarodnim stručnim organizacija-ma i preuzetim obavezama.

Mehaniče mere suzbijanja. U mehaničke mere spada duboko zaoravanje strnih ostataka, uništavanje biljnih ostataka i zaraženih delova, selekti-ranje semena korova i ručno sakupljanje štetočina sa biljnih delova i nji-hovo fizičko uništavanje, pravljenje klopki za hvatanje krtica i voluhari-ca i postavaljanje mreža radi zaštite od ptica i drugih štetočina.

Trovanje ptica i plemenite divljači je zakonski zabranjeno.
Fizikalne mere obuhvata dezinfekciju i sterilizaciju zemljišta i pribora u rasadničkoj proizvodnji. Ovom metodom se može dezinfikovati zemljište od prouzrokavača biljnih bolesti, štetočina i korova. To čini-mo u velikim buradima i kazanima ispod kojih naložimo vatru da bi zagre-jali vodu u njima. Istovremeno u druge manje posude stavljamo zemlju deblji-ne 10 cm ili pribor koji želimo sterilisati pod dejstvom vodene pare. Sterilizacija se obavlja u vremenu od pola sataod kada proključa voda, a po-sude moraju biti zatvorene. Termoterapija je efikasna kod proizvodnje be-zvirusnog sadnog materijala. U fizikalne mere ubrajamo i primenu raznih uređaja za teranje krtica, miševa i komaraca; zatim primena različitih obojenih lepljivih ploča privlače štetne insekte koje se lepe za tu ploču.

Biotehničke mere obuhvataju primenu biotehničkih insekticida, sredstva za privlačenje (atrakktanti) i regulatora razvoja štetočina. Atraktanti su hemijska jedinjenja čije pare nadražuju čulne receptore šte-točina i mogu se koristiti kao hrana ili seksualni atraktanti. Oni se kori-ste radi praćenja da bi se odradili optimani rokovi njihovog suzbijanja. U hranljive atraktante ubrajamo i zatrovane mamke za miševe i pacove.Seksualni atraktanti su feromoni. To su sintetisovani mirisi ženki štetočina koji privlače mužjake. Kapsule se postavljaju u ferotrapu gde se hvataju mužjaci radi praćenja njihovog leta i brojnosti. Druga korist od ovih feromona je zbunjivanje mužjaka. Naime zbunjeni velikom količinom feromona ne mogu da se odluče na koju će stranu pa ženka ostaje neoplođena. Regulatori razvoja štetočina ometaju fiziološke procese štetočina zbog čega oni posle izvesnog vremena uginjavaju. Posle primene ovih preparata prestaje nove košuljice gusenice za presvlačenje, te gusenica ne može preći u naredni stadijum razvića. Gusenica prestaje sa ishranom i nakon 3-5 dana uginjava.

Biološke mere podrazumevaju suzbijanje parazita primenom njihovih prirodnih neprijatelja (predatora, virusa, gljiva i bakterija) i insektici-da biljnog porekla. Insekticidi biljnog porekla su na bazi piretrina i dobijeni su ekstrakcijim iz biljke buhač koja uspeva u Dalmaciji. Ima kratko delovanje i malo je otrovna za ljude. Od preparata spomenućemo AQUA Py, KENYATOX VERDE koji imaju primenu u domaćinstvu, zaštitu ukra-snog bilja i skladištima poljoprivrednih proizvoda.

Hemijske mere suzbijanja. Kako se fuzarioze uglavnom prenose semenom, to se suzbijanje postiže dezinfekcijom semena, jednim od preparata na ba-zi mankozeba kao što su MANKOGAL-FS, ZOROSAN-MZ, DITHANE FLO-CRVENI, 250 ml/100 kg, preparatima na bazi mešavine tiabendazola i flutriafola kao što je Vincit-F 200 ml/kg pšenice i ječma i preparatima na bazi tirama kao što su Royal-FLO 230 ml/kg.

Nedostaci i rizici hemijske zaštite. Nedostaci hemijskih sredstava su njihova manja ili veća otrovnost za ljude i životinje, nepravilna upotreba dovodi do oštećenja biljaka i česta je pojava rezistentnosti (što uslovlja-va čestu promene preparata kako bi se menjao način delovanja i minimi-zirala mogućnost pojave rezistentnosti).



Znaci trovanja i prva pomoć. Potrebno je utvrditi vezu između simpto-ma i onog što je čovek pojeo. Zatim potrebno je ispitati koji su pesticidi korišćeni, kada, gde, koliko dugo i šta je tretirano i da li su korišćeni i drugi pesticidi u toku dva dana pre trovanja. Progutan pesticid može se u roku od 24 sata, od kada je unet u organizam, zadržati radi analize, uko-liko se taj materijal povrati.
Otrovanog treba izneti iz objekta u vazduh i što pre pozvati lekara. Odmah skinuti odeću zatrovanu pesticidima i otrovanog temeljno oprati vodom i sapunom. Osoba koja pomaže otrovanom trebalo bi da nosi gumene rukavice. Otrovanog dobro pokriti čaršavom i proveriti da li se može ozlediti ako nastupe grčevi. Posle trovanja pesticidima koji sadrže DNOC, otrovanog treba ohladiti (upotrebom mokrih krpa, trljanjem hladnim pre-dmetom).
U slučaju ako pesticid dospe u oko, treba oko isprati blagim mlazom vode 15 minuta, držeći za sve to vreme kapke otvorene.
U slučaju da je otrovani progutao pesticid, potrebno je izazvati po-vraćanje – ali nikako ako je u nesvesti. U tom slučaju treba mu dati punu ka-šiku kuhinjske soli u čaši tople vode (37-40 stepeni Celzjuca), nadraži-vati zadnji deo grla da bi se izazvalo povraćanje. Ne treba davati ulje od ricinusa, mleko, maslac, alkohol i jaja.
Ostatke pesticida ili njihovu ambalažu treba pažljivo sačuvati za le-kara.

Zaštitna oprema i uslovi skladištenja, čuvanja i prometa. Pre svega pesticide treba čuvati u originalnoj ambalaži van domašaja dece i na temperaturi od +5 do 25 steteni Celzjusa u zamračenoj prostoriji koja se dobro provetrava.
U zaštitnu opremu ubrajaju se radni kombinezoni koji se mogu zako-pčati do vrata, kape ili šešir od lakšeg materijala,zatim zaštitni štit za lice koji omugaćava prskaču vidik na sve strane, a može se po potrebi podići. Za zaštitu ruku najbolje je koristiti gumene rukavice. Kod prime-ne pojedinih pesticida preporučuje se primena gas – maski.

Par reči o preparatima,aktivnoj metriji i načinu primene.
Preparati na bazi mankozeba spadaju u hemijsku grupu ditiokarbamata, daju dobru zaštitu i ne izazivaju fitotoksične promene. To su organski fu-ngicidi sa površinskim delovanjem.
Hemijski naziv je mangan - etilenbis - (ditiokarbamat) – polimer – ko-mpleks sa cinkom. Drugi naziv je Manzeb. Deluje kao nesistemik, protekti-vno (suzbija patogena pre ostvarenja infekcije). Inhibira disanje odnosno SH-enzime. Gljive ne razvijaju rezistentnost.

Akutna toksičnost:
1)Oralna LD-50 (u mg/kg): pacov i miš > 5 000; zamorac 3420
2)Dermalna LD-50 (u mg/kg): pacov> 5000; kunić >2000
3)Inhalaciono LC-50 (4h; u mg/l) pacov > 5,14

Nadražuje sluznice i oči. Ima svojstvo kontaktnog alergena.

Ekotoksikologija-toksičnost za:
1)Organizme u vodi (mg/l): alge (EC-50 72h) – 1,86; 100 h – 0,06; dafnije (EC-50 48h) – 0,073-1,3; vodene biljke (EC – 50 96h)- Lemna gibba 4,25; ribe (LC-50 48h) – kaliformijska pastrmka 0,074-2,2, plavoškrga sunčanica 0,083; ribnjački šaran 5,2-24, gupi 2,2, zlatna ribica 9, som 5,2.
2)Ptice (LD-50 48h, u mg/kg): ogrličasti fazan >5000, japanska prepelica, 3200-7440; divlja patka 7440
3)Pčelu (LD-50 48h, u mikrogramu/pčeli) kontaktna i oralna toksičnost >100
4)Organizme u zemljištu (LC-50 72h): kišna glista 0,014 mg/cm2 zemljišta. Otrovan za alge, dafnije, ribe i vodene biljke. Praktično neotrovan za pčele i ptice.

Degradacija (DT-50) u zemljištu 6-15 dana; u vodi 2,2-14,1 sati (ph 5-9).
Klasifikacija i obeležavanje:
Spada u 3. grupu otrova (štetan).
Trenutnim, ponoljenim ili produženim dodirom sa kožom ili sluzokožom izaziva upale. Pored znaka se stavlja natpis nadražujuće.

Predstavlja neposrednu ili posrednu opasnost za životnu sredinu.Pored znaka se stavlja natpis: opasno po životnu sredinu.
Meša se sa preparatima na bazi bakar-oksihlorida, metalaksila-M, cimoksanila, dimetomorfa, propamokarb-hidrohlorida.
Ne meša se sa insekticidima kisele reakcije (dihlorvos, dimetoat, monokrotofos), Bordovskom čorbom, sumporno-krečnom čorbom, preparati-ma na bazi propargita i sredstvima za ishranu bilja koja sadrže bor.

Ne meša se sa sumporom kod poslednjeg tretiranja u zasadima vinove loze, jer se znatno produžava perzistentnost mankozeba.
Tretiranje iz vazduhoplova je dozvoljeno. Ovde je potrebno istaći da prilikom tretiranja iz vazduha velika količina pesticida dospeva na neciljne površine čime se povećava rizik za zdravlje ljudi, trovanja živo-tinja i pojave fitotoksičnih efekata na gajenim kulturama na parcelama koje se nalaze u blizini tretirane površine. Ovo posebno dolazi do izržaja ako se ne radi po optimalnim meteorološkim prilikama.
Tretiranje pesticidima ne treba vršiti po vrućini, kiši i ako je brzina vetra veća od 5 m/s.
Maksimalni broj tretiranja je 3 sa intervalom između dva tretiranja 14 dana, pri smeni vlažnih i toplih perioda ili pri navodnjavanju 7-10 dana, a ako je vlaženje neprekidno 5 - 6 dana.
Radna karenca je jedan dan.
Karenca je 42 dana. Karenca je krajnji rok koji mora proći od posle-dnje primene pesticida do berbe. Za to vreme pesticid se razgradi do ne-škodljivih ostataka. Nepoštovanje karence dovodi do rizika od unošenja ostataka pesticida u organizam što može dovesti do trovanja.



Organska poljoprivreda. Da bi se sprečile zloupotrebe, osnovne smernice ove proizvodnje određuje država, a kontrolu vrše ovlašćeni organizatori prooizvodnje u saradnji sa naučnim ustanovama. Ovde se uključuju sva pozitivna saznanja iz zaštite bilja: primena pesticida biološkog porekla, biološka borba, primena alternativnih sredstava selekcija, stvaranje otpornih sorti, kalemljenje na otporne podloge idr. Biološka redukcija biljnih štetočina sastoji se od primene regulatora rasta insekata, feromona repelenata,atraktanata,antifidanata,predatora parazita, prouzrokovača bolesti i sterilizacije mužjaka. U sredstva biološkog suzbijanja ubrajaju se i regulatori rasta i razmnožavanja insekata. Oni su za čoveka ii toplokrvne životinje bezopasni zbog samog mehanizma delovanja. Ovi preparati remete stvaranje hitina. Kao repelenti ili sa antifidalnim delovanjem koriste biljni ekstrakti i etarska ulja. Primenom lovnih posuda sa melasom mogu se uloviti veliki broj odraslih insekata raznih štetnih leptira.
Kod proizvodnje organske hrane izbegava se upotreba mineralnih đubriva, a koriste se stajsko đubrivo i kompost.
Isključena je upotreba herbicida, a upotreba pesticida je zabranjeno. Suzbijanje prouzrokavača biljnih bolesti, štetočina i korova se oslanja na plodored, izbor otpornih sorti, vreme setve (sadnje), blagovremenu obradu i korišćenje prisustva predatora.
Proizvođač koji želi da se bavi organskom poljoprivredom potrebno je da se učlani u jednu, od strane države priznate organizacije, kao proizvođač organske hrane. Da bi to mogao ostvariti, mora ispuniti određene uslove. Ti uslovi su da dokaže šta je gajio i primenjivao na svojim površinama u zadnje 4 godine. Oni koji su za to vreme primenjivali insekticide čiji su aktivna materija hlorovani ugljovodonici ili herbicide perzistentno (dugo) delovanje moraju da sačekaju par godina da bi prišli toj proizvodnji. Napuštene parcele se odmah mogu privesti ovoj proizvodnji.
Površine pored puteva sa jakim saobraćajem nisu pogodne za proizvodnju organske hrane,kao i one koje su površine koje su pored višegodišnjih zasada. Proizvođač se obavezuje da će gajiti veći broj kultura (zbog plodoreda) i nijedna kultura ne sme da zauzima više od 25%.
Proizvođač mora da prihvati uslove one organizacije kojoj je pristupio,kao i da se slaže sa kontrolom nad celokupnom proizvodnjom,praćenje tehnološkog procesa proizvdnje,povremenu analizu proizvedenih namirnica. Za ovu proizvodnju proizvođač dobija zelenu etiketu (atest) kojom organizator garantuje da je roba proizvedena pod kontrolisanim uslovima.

Tošić Aleksandar
Diplomirani inžinjer poljoprivrede za zaštitu bilja

Izvori:

1) „Osnovi toksikologije sa elementima ekotoksikologije“ Dr Slavoljub Lj. Vitorović
2) „Priručnik za zaštitu bilja“ Vukosav Grgurević diplomirani inžinjer za zaštitu bilja
3) Pesticidi u poljoprvredi i šumarstvu u Srbiji i Crnoj Gori 2004. god. Novica V. Mitić
4) „Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u Jugoslaviji 2002. Godine
5) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-zdravlju-bilja-republike-srbije.html
6) www.propisi.com/hemikalije-toksicne-tetne-eksplozivne-zapaljive-citajte-etikete-gledajte-slicice.html
7) https://lh3.googleusercontent.com/proxy/ypaWGeDNJwxV
xoyqbgLC1JAhhimumRtmFdcIJL55rYL095LyhqyCZsf0Sb6Tx8LzKqV
StwfjlsPmz1J1K3kz2wOMl09SR4Yge21-m8MFcDLtzJ760GrJ-EAVo_Opvg
7LQCw1Mmwx27CS3P2aT60E43L7sMLBx0kJ4Q
8) https://www.google.com/imgres?imgurl=http%3A%2F%2
Fagronomija.rs%2Fwpcontent%2Fuploads%2F2013%2F12%2Ffuzarija.
jpg&imgrefurl=http%3A%2F%2Fagronomija.rs%2F2013%2Ffuzarioze-
fusarium-sppfusariumgraminearum%2F&tbnid=yda3_CEMK411qM&vet=
12ahUKEwiwgefKfvoAhXN_IUKHTv4AtUQMygGegUIARDaAQ..
i&docid=maqeI6tijqYjTM&w=848&h=564&q=Fusarium%20ssp
%20photos&client=firefox-b-d&ved=2ahUKEwiwgefK-fvoAhXN_IUKHTv4AtUQMygGegUIARDaAQ