Gajenje povrtarskih kultura i uopšte poljoprivredna proizvodnja je veliki izazov, kako za one koji se time profesionalno bave, tako i za one koji uzgajaju povrće i voće za svoju sopstvenu upotrebu. Uzgoj na otvorenom, ukoliko nemate sistem za navodnjavanje ili odvodnjavanje, kao i zaštitu od grada ili vrućina, prepušten je vremenskim prilikama na koje nije moguće uticati. Uz sve to, ukoliko niste svaki dan u prilici da proverite šta se dešava s vašim biljkama, jer vam je bašta daleko od mesta gde živite, stvarno je veći deo toga prepušten sreći.

Ja sam jedna od onih koja u svaku sezonu ulazi više sa srećom, ali i s dobrom voljom. Znam da nije dobro biti nespreman za vremenske (ne)prilike koje su, naročito danas uz klimatske promene vrlo nepredvidljive, ali prinuđena sam da gajim svoje biljke ili tako ili nikako, bar u ovom trenutku. Jedna od najčešćih rečenica koju sama sebi govorim kada je reč o poslovima u bašti ili uopšte kad s nekim razgovaram o uzgoju povrća, u ovom slučaju za sopstvene potrebe, glasi: "kada bih živela tamo gde gajim povrće, sve bi bilo mnogo lakše, a mogla bih i više toga da proizvedem".

Znamo da plamenjača za samo nekoliko dana može da Vam uništi sve biljke. Međutim, ako ste u prilici da svaki dan uradite po malo, spasićete svoj paradajz. Vikend baštovani nikad ne znaju šta ih čeka kad dođu sledeći put u svoju baštu, a svaki odlazak , osim iščekivanja šta će tamo videti prati i uvek prisutan strah od nekog lošeg scenarija koji se neretko tako odigrava. Dosta toga se desi između dva obilaska, a to je obično period od čitave sedmice. Naravno, u našoj bašti se dešavaju mnoge lepe stvari, ali takođe i one koje ne želimo.

Lepa su prijatna iznenađenja, paradajz koji je za 7 dana sazreo za berbu. Tikvice koje ste u poslednjem dolasku ostavili i niste pobrali, jer su vam bile premale, prilikom narednog dolaska Vam se čini kao da su prerasle. Ono što ste presadili lepo se primilo zato što je u međuvremenu padala kiša. Boranija i grašak koje ste prošli put ostavili u cvetu sledeći put će Vas obradovali ručkom... S druge strane imamo situaciju da promene na listu paradajza koje niste primetili sad izgledaju ozbiljno zahvaćene plamenjačom. Nešto vam je izbušilo rukolu, ali ne znate šta je to. Vršna trulež zahvatila je papriku, a prošlog puta ste brali divne zdrave velike plodove i tako dalje.



Obično u baštu idemo s planom "danas treba da uradim ovo", ali vas neretko dočeka nešto na šta niste računali i tome se morate posvetiti jer je prioritet, a trudite se i da uradite ono što ste planirali. Kada ste svakog dana u mogućnosti da pogledate šta se u bašti dešava, možete na vreme da reagujete na neku promenu, pa suzbijanje, određene bolesti traje mnogo kraće, imate ne samo manje posla, a i rezultat je mnogo bolji nego kad dolazite jednom u 7 dana. Na primer, biljka koja meni zadaje najviše posla je paradajz, naročito kada su vremenske prilike kao ove godine. Sve je bilo sjajno do početka avgusta. Zbog sve više vlage i hladnijeg perioda koji je pratio kontinentalno područje od druge polovine jula, počele su da se javljaju promene na listu, a uglavnom je to bila plamenjača. U tom periodu sam bila dosta odsutna, pa je u nekim slučajevima i 3 dana odsustva bilo previše da bi se nešto moglo uraditi. Kada je reč o plamenjači baštovan svakog dana određeno vreme mora da provede u bašti kako bi uspešno suzbio tu bolest i vratio zdravlje svojim biljkama. Znamo da plamenjača za samo nekoliko dana može da uništi sve biljke, pa ukoliko imate priliku da svaki dan nešto uradite, onda ćete sigurno spasiti svoj paradajz, izuzev u slučaju da baš svakog dana pada kiša, kao što je to bilo 2014. godine.

Pre mesec dana sam imala i jednu situaciju s tikvicama koja odlično pokazuje šta se sve u bašti dogodi za samo nekoliko dana. Bila sam na putu, nakon dve sedmice odsustva došla sam u baštu i uglavnom me sve dočekalo u dobrom stanju. Sva oduševljena pobrala sam plodove, među kojim se nalazila i tikvica od oko 10 kg. Taj dan je bio sreda, a naredni dolazak je bila subota iste sedmice. Za samo 3 dana, čitav jedan red tikvica je zahvatila plamenjača i to sve listove tikvica. Nije mi bilo jasno kako se to desilo jer 3 dana ranije nisam uočila nikakvu promenu. Možda se negde, na nekom listu, nalazila manja promena koju ja nisam primetila i koja je eto bila dovoljna da za tako kratko vreme napravi ozbiljnu štetu. Sve listove sam morala da pokidam, a kod nekih biljaka sam ostavila, samo stablo, bez listova. Na tim stabljikama su počeli da izbijaju novi listovi, ali nisu sve uspele da se obnove. Tu sam naučila da tikvicama možete da skinete sve listove pa će stabljika početi da daje nove listove što je vrlo značajna informacija, s obzirom na to da vam u takvim situacijama jedino pada na pamet da počupate sve i bacite. Međutim, to sam naučila sama, a kasnije sam proverila iskustva kod nekih drugih povrtara. Naime, odlučila sam da eksperimentišem, što svakako svima uvek preporučujem jer nemate šta da izgubite, a važno je da znate i ubuduće šta u istim ili sličnim situacijama možete da uradite.

Naglašavam da u normalnim uslovima ne treba kidati listove, zato što su oni potrebni biljci. To se radi samo ako je neophodno, kao što je slučaj bolesti, gde svakako morate sve listove ukloniti jer se preko bolesnih listova širi zaraza. Nikako to nemojte činiti ako su listovi zdravi.

Dobro pregledajte sve biljke kako biste uočili da li im nešto nedostaje kako biste se što bolje pripremili za naredni dolazak.

Primer koji sam dala s paradajzom i tikvicama je dobar jer oslikava probleme s kojima se vikend baštovani često suočavaju. Međutim, s bolestima bilja se suočavaju svi povrtari, ali je izvesnije da ćete biljke brže spasiti ako ste svakog dana prisutni i spremni da im pomognete. Ja pričam isključivo o baštovanstvu bez upotrebe sintetičkih preparata i o uzgoju povrtarskih kultura na što prirodniji način.

Vikend baštovani moraju da budu vrlo domišljati da bi sebi obezbedili što zdravije plodove. Načini na koje ja pokušavam sebi da olakšam gajenje povrća, tamo gde je to moguće su sledeći: Prvo što uvek pratim je dugoročna vremenska prognoza. Znamo da je to, naročito danas vrlo teško ispratiti, ali na primer, dan pred polazak u baštu, možete da pogledate šta je približno najavljeno za narednih nekoliko dana. S tim u vezi možete da pripremite biljke za vrućinu, odnosno da napravite neki sistem prekrivanja koji će bar malo ublažiti direktan uticaj sunčevih zraka ili ukoliko će kiša da ne gubite vreme na zalivanje.
Ukoliko je kiša najavljena za više dana, postoji mogućnost za pojavu plamenjače, pa neke biljke možete da pokušate preventivno da zaštitite prirodnim fungicidima.

Svakako biste sve to radili i da ste u bašti svakog dana. Ipak, kada Vas nema na više dana, taj dan kada dođete u baštu morate sve dobro isplanirati jer vas sutradan, pa ni za 2-3 i više dana nema, a onda može da bude i prekasno. Dobro pregledajte sve biljke da biste uočili da li im nešto nedostaje ili je nešto počelo da ih napada kako biste se što bolje pripremili za naredni dolazak.



Naročito obratite pažnju na listove na kojima se prvo javljaju promene nastale zbog gljivičnih oboljenja (ali i sve ostale promene), kako biste ih uklonili i usporili širenje zaraze i za sledeći dolazak pripremili neki prirodni rastvor. Ja sa sobom uvek ponesem litar punomasnog mleka jer ne znam da li će mi zatrebati, a i dolazak za 3, a kamoli za 7 dana, može biti suviše kasan da bih nešto napravila. Od samog početka birajte kulture koje su se pokazale da dobro uspevaju na zemljištu kakvo imate, ali birajte i one sorte koje su vam se učinile otpornijim na bolesti.

Preporučujem Vam i sistem malčiranja, zato što dobro štiti zemljište od spoljašnjih uticaja, ali taj sistem tretiranja zemljišta je preporuka nevezana za to koliko često dolazite u baštu, pri tom ukoliko vas nema duži period, svakako je mnogo bolja opcija. Dobra priprema, stalno posmatranje i uočavanje potreba biljaka će vam mnogo olakšati svaki novi dolazak.



Tatjana Suhajček

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.rs/