Većina ljudi će na žabe reagovati gađenjem, ali baštovani su spoznali njihovu izuzetnu vrednost. Žabe koje žive u bašti su pomoćnici u borbi protiv mnogih štetočina i već dugo se koriste u kontroli štetočina voćnjaka i povrtarskih kultura. Ti vodozemci mogu da pojedu 2-3 puta više insekata od ptica, jer se hrane insektima i aktivne su noću. Ptice, za razliku od žaba, u svojoj ishrani koriste i druge namirnice i aktivne su danju. Jedna žaba dnevno može da pojede 100 različitih insekata.

U Holandiji, Mađarskoj, Velikoj Britaniji žabe se koriste u staklenicima i plastenicima za suzbijanje štetočina. Žabe su u prošlom veku korišćene za zaštitu šećerne trske od insekata. Postoji nekoliko hiljada različitih vrsta žaba. Na našim prostorima srećemo:
- malu zelenu žabu,
- smeđu močvarnu žabu,
- veliku zelenu žabu i druge vrste.

Kao i većina životinjskih vrsta, žabe su se našle na udaru savremenog doba, upotrebe pesticida, hemijskih đubriva, promene klime i njihova brojnost opada. One su važan deo ekosistema, jer regulišu brojnost insekata. Tamo gde je smanjena njihova brojnost dolazi do prenamnoženja insekata.

Svojim prisustvom ili odsustvom pokazaće nam šta se dešava u našem okruženju. Ukoliko žabe nisu prisutne u našem voćnjaku ili bašti to je pokazatelj da nešto ne valja, odnosno da je ravnoteža narušena. Potrebno je raditi na privlačenju žaba i njihovom zadržavanju u našim voćnjacima i baštama.

Žabe smanjuju napad štetnih insekata. Ne koristite otrovne mamce za puževe ukoliko želite žabe u svojim baštama i voćnjacima. U zavisnosti od vrste, žabe koriste različite štetočine za svoju ishranu. Na njihovom meniju se nalaze mnoge štetočine: stenice, mravi, uholaže, larve i lutke insekata, larve i gusenice leptira, stonoge, puževi, komarci, skakavci i mnogi drugi insekti.



Da bismo privukli žabe u bašte i voćnjake potrebno je da stvorimo uslove za njihov život. Brigu o njihovim staništima žabe će uzvratiti u rano proleće koristeći za svoju ishranu brojne štetočine. Žabe rado naseljavaju voćnjake i bašte u kojima se ne koriste pesticidi. U jednom delu voćnjaka ili bašte treba da ostavimo travu koju ćemo kositi ređe od ostalog dela. Žabe će se naseliti u ovakvim delovima. Kućne ljubimce potrebno je držati dalje od dela rezervisanog za žabe.

Veoma je poželjno da iskopamo malo jezerce (baru). To jezerce će obezbediti mesto za razmnožavanje žaba. Jezero treba da bude dovoljno duboko da tokom zime ne dođe do zamrzavanja dna jezera i uginuća žaba. Takođe, ne treba dozvoliti zamrzavanje jezera. To može dovesti do nedostatka vazduha i rezultiraće uginućem ovih korisnih životinja. Ovakvo jezero za žabe je jednostavnije napraviti nego jezero za ribe. Žabama ne trebaju pumpe za vodu, aeracija vode, vodoskoci ili fontane. Dovoljno je najjednostavnije iskopano jezerce, ne previše duboko i sa ponekom zasađenom vodenom biljkom. Žabe su tajanstvene životinje koje vole da se skrivaju. Jezerce treba da je duboko najmanje 60cm i da bude delimično u hladu. Dobro je na ivicu postaviti deblju granu ili dasku da bi žabe lakše izlazile iz vode i vraćale se u jezero. Jezerce treba da ima i plićake u kojima bi se razvijali punoglavci.

Ovi vodozemci ne tolerišu suv vazduh. Leto provode kao noćne životinje. U sumrak postaju aktivne, naročito u večerima pred kišu. Možemo ih privući reflektorima. Približavaju se izvoru svetlosti zbog mnoštva insekata. Takođe, će ih privući saksije prevrnute na bočnu stranu i delimično ukopane. Tu će se one moći zavući i sakriti. Baštovani preporučuju i postavljanje tanjirića sa vodom.

Žabama je za razmnožavanje potrebna voda. U vodu polažu jaja iz kojih se razvijaju punoglavci. Jaja plivaju u želatinastoj masi koja ih drži na okupu u vodi. Punoglavci se javljaju kod nekih vrsta već nakon 40-45 dana.

Različite vrste žaba prezimljavaju na različite načine. Neke vrste prezimljavaju u rastresitom zemljištu na dubini do 15cm, dok druge svoje zimovalište pronalaze u ruševinama, pukotinama zidova, ispod kamenja, u raznim rupama u zemlji, u rupama glodara, ispod gomila lišća, pod gomilama grana, u žbunju, u mulju na dnu jezera. One mogu da kopaju rupe ili da koriste rupe drugih životinja, odnosno da iskoriste sve pukotine za svoje prezimljavanje.


Ranka Vojnović

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.rs/