Leptiri kupusari su najčešće štetočine biljaka iz porodice kupusnjača Brassicaceae. Štete pričinjavaju gusenice koje kupusnjače koriste u ishrani. Postoje tri vrste leptira iz porodice kupusara Pieridae, a to su: veliki kupusar (Pieris brassicae), mali kupusar (Pieris rapae), dalmatinski ili žiličasti kupusar (Pieris napi).


Veliki kupusar

Ovaj leptir je široko rasprostranjen a povremeno se pojavljuje masovno. Do prenamnoženja dolazi u godinama sa malo padavina. Krila velikog kupusara su bela sa karakterističnim crnim šarama i rasponom 4,5-6 cm. Vrh prednjih krila je crn, a kod ženki se na prednjim krilima nalaze i dve crne tačke. Gusenica je maslinastozelena ili žutozelena sa crnim pegama na svakom segmetu i retkim dlačicama. Larve su duge 3-4 cm i hrane se na površini listova. Leptiri se pojavljuju krajem aprila i početkom maja. U toku godine mogu imati dve generacije, u kontinentalnim područjima, dok u sezonama sa povoljnim vremenskim uslovima ženke jaja polažu nekoliko puta. U južnim krajevima larve kupusara se mogu neprekidno razvijati. Prezimljavaju u stadijumu lutke. Leptiri, koji se pojave iz lutki, koje su preživele zimu, izbacuju crvenu crevnu tečnost. Ova pojava se u narodu zove "krvava kiša". Leptiri druge generacije javljaju se krajem juna i početkom jula. Ženke polažu narandžasta jaja na naličju spoljašnjih listova, u gomilicama po 30-40 komada. Jedna ženka može da položi i do 250 jaja.


Mali kupusar

Mali kupusar je vrlo sličan velikom. Raspon krila mu je oko 4 cm. Na prednjim krilima mužjaka nalazi se jedna crna tačka, dok su kod ženki prisutne dve. Na drugom paru krila oba pola imaju po jednu crnu tačku. Gusenica je zelena i somotasta. Pojavljuje se u isto vreme kada i veliki kupusar. Ženka malog kupusara polaže jaja pojedinačno na unutrašnjim listovima kupusa. Gusenica se nakon početne ishrane na površini biljke ubušuje u glavicu. Oštećenja od larvi malog kupusara slična su oštećenjima koja nanose kupusne sovice i mogu se razlikovati po boji izmeta. Kod malog kupusara izmet je zelenkast i mekan, a kod kupusne sovice smeđezelen, čvršći i krupniji.



Dalmatinski ili žiličasti kupusar

Po izgledu je veoma sličan velikom i malom kupusaru. Možemo ga prepoznati po jasno oivičenim konturama nerava sivom bojom sa donje strane krila. Izraženost tih šara je različita kod različitih generacija. Kod letnjih generacija ove sive konture su slabije izražene, pa su zbog toga jedva primetne.


Mere borbe protiv kupusara

Da bi se smanjio broj kupusara i štete koje oni pričinjavaju mogu se preduzeti preventivne mere kao što su uklanjanje ostataka kupusa nakon berbe. Isto tako, važno je poštovati plodored pa kupus, na istom mestu, treba saditi tek nakon 4-5 godina. Suzbijanje korova je, takođe, jedna od mera borbe protiv kupusara, kao i sadnja na neutralnom ili blago alkalnom zemljištu. U ovoj borbi pomaže i sadnja združenih useva i biljaka zaštitnica. Pored kupusa treba saditi biljke koje štite kupusnjače i odbijaju leptire: neven, mirođiju (kopar), paradajz, šargarepu, borač, celer, valerijanu, pelen, nanu (mentu), žalfiju, beli luk, crni luk, kadificu, ruzmarin. Jaja se mogu uništavati ručno, a gusenice u manjim zasadima možemo skupljati rukom.

Navešćemo i nekoliko preparata koji mogu da pomognu u borbi protiv tih štetočina.

Paradajz
Preparat deluje protiv leptira i gusenica. Potrebno je dve šake listova i grančica paradajza usitniti i preliti sa 2 l vode, ostaviti 3 sata, pa nakon toga procediti i primenjivati. Dobro je dodati malo tečnog sapuna zbog boljeg prianjanja na list kupusa. U tu svrhu se mogu upotrebljavati i listovi krompira.

Pasta za zube
Ostatke paste za zube možete rastvoriti u vodi i kada prođu 2 sata prskati po listovima.

Pepeo
Dve šolje pepela treba rastvoriti u 10 l vode. U taj proceđen rastvor možete dodati 1 kašiku tečnog sapuna i potom tretirati biljke. Biljke možemo i posuti pepelom, kao i smesom pepela i duvana u razmeri 1:1.

Čičak
Od čička se mogu koristi koren, lišće i stabljike. Napuni se 2/3 posude i prelije vodom, pa pusti da odstoji jednu sedmicu. Nakon toga rastvor se procedi i razredi vodom u odnosu 1:10. Preporučljivo je da se tim preparatom biljke tretiraju u razmacima 1-3 sedmice.

Agroplatno
Gredicu sa kupusom možemo da prekrijemo agroplatnom ili nekom mrežom da bismo onemogućili ženke da položu jaja.

Ljuske od jaja
Male štapiće treba zabosti pored biljaka kupusa i odozgo staviti ljuske jaja. Ženke kupusara neće da polažu jaja na biljku kupusa ako je druga ženka već sletela na biljku. Ženkama se od ljuski jaja čini da je druga ženka leptira.

U zaštiti kupusnjača mogu se upotrebljavati i preparati od belog luka, crnog luka - lučevine i duvana.




Ranka Vojnović

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.rs/