O potrebi prirodnog gajenja bilja više ne treba ništa reći više, jer se i stručnjaci i obični uzgajivači bilja i potrošači slažu da ona postoji i da je samo pitanje načina kako doći do zdrave hrane. Danas se možemo složiti sa zaključkom jednog od pionira gajenja zdrave hrane Japanca Fukuoke, koji primećuje:

“U prirodi postoje život i smrt, i priroda je radosna. U ljudskom društvu postoje život i smrt, i ljudi su tužni.”

Kod klasične obrade zemlje sav je korov odstranjen herbicidima i kultivacijom. Zemne životinje i insekti istrebljeni su otrovima. Mikroorganizmi i organske tvari sprženi su hemijskim đubrivom. Polja, koja su bila kontinuirano uzgajana hiljadama godina, iscrpljena su ovakvom praksom unutar jedne generacije. Površinski sloj može da oformi čvrstu koru. Takva kora može da nastane i pod dejstvom mraza i vrućine, a pojava kore znači da je život tu uništen.

U nižim slojevima humus je bolje zaštićen, bolje je strukture i stabilniji je.Tamo gde su do sada korišćena pretežno veštačka đubriva i razna hemijska sredstva, zemlja je više mrtva nego živa, i prelazak na prirodan način gajenja biljaka trajaće nešto duže vremena postepeno, zavisno od situacije na terenu.Kišna glista u humusnom sloju, svojim dugim rovovima, prolazi kroz sve slojeve omogućava i radi koristan posao; prolaz vazduha i vode. Njene izlučevine, čist humus, odlične su za biljke jer sadrže sve sastojke, koje su im potrbne za razvoj.

Površinski sloj zemlje, sadrži svoj plodni sloj humusa, koji je u prirodinastajao dugo. On se ne može definisati hemijski, jer predstavlja složenu kombinaciju materija biljnog i životinjskog porekla. Zato se ne mogu naći dva humusa istog sastava. Taj sloj nikada nije konačan, nego se stalno menja. Ono što se u prirodi spontano dešava u bio baštama, radi imitirajući prirodne uslove sam baštovan. Svaki sloj zemlje je veoma važan jer sadrži svoj živi svet, koji vrši i svoje zadatke u nastanku bio tla.



Zdrave bašte

Zemlja u bio-vrtu najbolje se poboljšava tako što se živa bića u njoj snabdevaju hranom. Površinu tla, njegovu rastresitost i poroznost treba sačuvati i zaštiti od vremenskih uticaja stalnim pokrivanjem. Taj pokrivač se sastoji od biljaka, kompostiranim ili naseljenim delovima biljaka. Biljnim otpacima se hrane mali organizmi u zemlji i istovremeno postižu njihovo razmnožavanje i rastvaranje materija. Sve to vodi ka povećanju plodnog humusa. Ovaj način proizvodnje zabranjuje prevrtanje i prekopavanje zemlje.

Ako prirodu prepustimo samu sebi, plodnost raste. Organski ostaci biljaka i životinja nakupljaju se na površini i rastvaraju delovanjem bakterija i gljivica. S kretanjem kišnice tvari ulaze duboko u tlo, gde postaju hrana za mikroorganizme, gliste i druge sitne životinje. Korenje bilja doseže do dubljih slojeva tla i vraća hranjive sastojke na površinu.

Ako želimo da saznamo prirodnu plodnost zemlje, prošetajmo katkad po divljoj planini i obratimo pažnju na divovsko drveće kako raste bez đubrenja i bez kultivacije. Zemlja ne sme da ostane gola ni leti, ni zimi, čak ni za kratko vreme. Kada se plodovi povade, poseku ili počupaju, leje treba posuti naseckanim zelenim delovima zasada (šargarepe, krompira, cvekle, pasulja, graška…).

Tamo gde ima mnogo puževa, zelenila ili sveže pokošene trave, treba je pre posipanja leja osušiti. Nijedna leja plodne zemlje ne sme nepokriven i nezaštićena da dočeka zimu. Ni u proleće i leto zasađene leje ne treba prepustiti suncu, kiši i vetru. Sloj humusa u zemlji koji je u prirodi nastajao postepeno, tokom hiljada godina, rezultat je raspadanja najrazličitijih organskih materija.Što je zemlja duže bila pod uticajem hemijskih sredstava, više vremena će proteći pre nego što se u nju ponovo usele živa bića. Tamo gde ima mnogo kišnih glista, uslovi za život bezbroj drugih, manjih živih organizama koji omogućavaju proizvodnju humusa, takođe su odlični.

Treba, dakle, voditi računa o stalnom »prilivu« organskih otpadaka. Naseljenim i isitnjenim otpacima treba redovno posipati zemlju u vrtu, kako bi poslužili kao hrana i zaštita glistama i drugim proizvođačima humusa u zemlji. Pod pojmom biološki način obrađivanja zemlje podrazumeva se gajenje, nega, ishrana i zaštita biljaka u vrtu bez primene hemijskih sredstava. Dakle, bez negativnih posledica po prirodnu ravnotežu, po živa bića u zemlji i na njoj, biljke, a time i po našu hranu.



Kako da postavimo bio-baštu

Za bio-baštu treba odabrati najsunčanije mesto, jer su sunčevi zraci veoma važni za rast, razvoj i sazrevanje plodova. Treba imati u vidu da plodovi iz sunčanog bio-vrta imaju najveću vrednost za zdravlje čoveka. Najbolje ih je koristiti presne. Toplota u toku kuvanja, prženja i konzervisanja uništavana kupljenu sunčevu energiju u bil nim ćelijama, a i niz vitamina. Svakodnevno na trpezi treba imati salate pripremljene od lisnatih, korenastih i drugih vrsta biološki proizvedenog povrća jer su najbolje sredstvo za jačanje otpornosti organizma protiv raznih bolesti.

Obratimo pažnju kako se priroda sama brine o obnavljanju humusa. Kao primer može da nam posluži šuma. Na šumskom tlu leže suve i trule grane i grančice, šišarke i opalo lišće. Ako se taj gornji sloj biljnih otpadaka ukloni, ispod njega leži rastresita zemlja prijatnog mirisa. Ona sadrži najbolje sastojke kojima se hrani drveće u razvoju. Taj plodni humus proizvod je brojnih mikroorganizama, crva, insekata i drugih stanovnika zemlje, koji stalno vare i prerađuju šumske otpatke.

Tlo u šumi je uvek pokriveno, što znači da je i zaštićeno, tako da kiše ne mogu da ga sabiju u tvrdu koru, a vetar i suša ne mogu da ga isuše. Bez okretanja zemlje i đubrenja ljudskom rukom, u šumi se sloj humusa nečujno i nevidljivo obnavlja bez prestanka. Ovaj sloj je u stanju da hranom snabdeva i najviše drveće. Prirodno obnavljanje zemlje u šumi odvija se, naravno, veoma sporo.



Prirodu u njenom delovanju u šumi treba, istina, imitirati, ali rad joj treba istovremeno olakšati podsticanjem raspadanja materija u humus na razne načine.Na sunčanoj padini mogu se sa uspehom gajiti mnoge biljke. Mogu se načiniti i terasaste leje, koje se od klizanja zemlje mogu obezbediti starimdaskama ili kamenjem. Na takvim površinama prinosi su mnogo bolji nego na ravnim. Zemlja se znači po ovom načinu gajenja bilja nikada ni nakon branja ne ostavlja da zazimi gola i nepokrivena. Tada se po njoj razbacaju ostaci biljne mase, i raznog pokošenog korova, koji razbacamo po polju.

Takođe se ne spaljuju ostaci prethodne žetve nego ostave da prekriju polje i zaštite površinski živi sloj od izmrzavanja.Na lejama sa kojih su pokupljeni plodovi, zemlju treba rastresati i provetravati probadanjem vilama, a da se pri tome slojevi zemlje ne mešaju između sebe. Okretanje zemlje i prekopavanje lopatom škodilo bi prirodnom redosledu pojedinih slojeva u kojima žive razne vrste organizama.

U bio-bašti nema monokultura. Pojmom monokulture označavaju se biljke iste vrste u velikim grupama. Tako su monokulture leje same salate, samog kupusa, samog luka, pasulja i tako dalje. Na istoj leji treba gajiti razne vrste povrća, takozvane mešovite kulture. I tu treba imitirati prirodu koja ne zna za monokulture. Razlozi za gajenje mešovitih kultura:

- Biljke iste vrste su na većoj površini i jedna pored druge daleko više izložene biljnim bolestima i štetočinama nego ako rastu između redova druge vrste biljaka.
- Pravilnom kombinacijom raznih vrsta povrća na istoj leji, prostor će biti bolje iskorišćen, a prinos veći.
- Plodna zemlja se ne iscrpljuje jednostrano jer svaka vrsta uzima iz nje druge materije. To treba imati u vidu i prilikom pravljenja redosleda sejanja i sađenja raznih vrsta povrća.
- Izlučevine nekih biljaka prijaju drugim vrstama i takvo susedstvo povoljno deluje na razvoj obe vrste biljaka. Ali, ima i onih koji se ne podnose. Tako, na primer, peršun slabo uspeva ako se seje u blizinu salate u glavicama. Celer, crveni kupus, gajeni kao monokulture, ne uspevaju tako dobro kao kada se mešaju. Celer svojim mirisom brani kupus od leptira kupusara i onemogućava mu da položi jajašca i da gusenice unište kupus. Šargarepa, opet, povoljno deluje na rast svih susednih biljaka. Crni luk i praziluk zauzvrat, brane šargarepu od mušica.
- I bolja aroma i bolji ukus povrća rezultat su mešanja kultura u redovima. U tu svrhu se koriste i neke mirišljave trave. Ren treba saditi u blizini krompira, kako bi krompir imao bolji ukus, a kamilicu iz istog razloga pored paradajza.

Izgubljene materije se u bio-bašti nadoknađuju prvenstveno kompostom. Zato je pripremanje komposta od izuzetnog značaja. Treba se pridržavati najnovijih saznanja: kompost je utoliko kvalitetniji, ukoliko se materije u njemu brže raspadaju. Treba, dakle. podsticati taj proces i nastojati na što raznovrsnijem sadržaju komposta. Zato se kompostiraju što različitije organske materije, a naročitim merama ubrzava njihovo raspadanje.


Monahinja Atanasija (Rašić), manastir Rukumija
Tekst preuzet sa http://glassacera.wordpress.com