Svakom organskom vrtlaru prioritet bi trebao biti upoznavanje tla koji obrađuje, kako bi mogao da poboljša njegovu strukturu i poveća plodnost. Poznato je da rastresitom organskom masom poput baštenskog komposta, natrulog lišća, iseckanih grančica preostalih od orezivanja ili pak stajskim đubrivom hranimo razna stvorenja koja žive u tlu, a ona izgrađuju strukturu i povećavaju plodnost tla. U mom povrtnjaku zato nema nikakvog otpada, jer sve recikliram i ponovno vraćam zemlji u raznim oblicima (kompost, malč, zeleno đubrenje), ili razne lekovite biljke koristim za pripremu Đubriva.

Biljkama su za rast potrebne različite hranljive materije tzv. makronutrijenti, a najvažniji su azot (N), koji utiče na rast lisne mase i izdanaka, magnezijum (Mg), koji je važan za proizvodnju hlorofila, fosfor (P), važan je za rast korena, kalijum (K), za cvetanje i rast plodova, te povećava otpornost biljaka na štetočine, bolesti, i smrzavanje, kalcijum (Ca), štiti biljke od prevremenog opadanja lišća i plodova npr. usled delovanja visokih temperatura (suša).

Pored navedenih makronutrijenata biljkama su potrebni i mikronutrijenti (elementi u tragovima), kao što su gvožđe (Fe), mangan (Mn), bakar (Cu), Cink (Zn), bor (B), molibden (Mb) i dr. Svako tlo sadrži u određenoj meri hranljive materije koje su potrebne biljkama u većim ili manjim količinama, a iskusni baštovan (onaj koji pomno prati rast bilja u svom vrtu), s vremenom će instinktivno znati prepoznati šta je kojoj biljci potrebno, te odrediti koje prirodno đubrivo upotrebiti i obezbediti biljci potrebne hranljive materije. Ako se na biljkama počnu pojavljivati pege, ili lišće počne da žuti ili opadati, znakovi su koji upućuju na nedostatak potrebnih hranljivih elemenata koji su neophodni za dalji rast i razvoj i potrebno je nahraniti biljku sa određenom vrstom đubriva.



U svom organskome vrtu prema potrebi koristim ceo niz različitih prirodnih đubriva, od jednostavnijih do složenijih. U svojim pređašnjim postovima navela sam da svoj povrtnjak đubrim vrtnim kompostom, ali kako je potrebno određeno vreme da on bude tehnološki zreo i spreman za upotrebu, nikada ga ne mogu proizvesti onoliko koliko bih želela, zato često pripremam različite vrste đubriva od samoniklog lekovitog bilja, ali i od lišća povrća iz svoga povrtnjaka.

Već od ranog proleća, pa sve do kasne jeseni, priroda nam nudi ceo niz lekovitog bilja koje raste svuda oko nas poput koprive, gaveza , maslačka, preslice, stolisnika, kamilice i mnogih drugih, koje će u obliku đubriva pružiti našim biljkama sve potrebne makro i mikronutrijente, ali i biti preventivna zaštita u našim povrtnjacima. U proleće i leto kada biljke razvijaju veću lisnu masu, potrebno ih je dohranjivati oko 2 puta mesečno, a kasnije kada stvaraju plodove, dovoljna prihrana sa tekućim đubrivima biće samo jednom mesečno.

KOPRIVA je bogata azotom koji je neophodan za razvoj zelene mase, ali sadrži u manjim količinama i kalijum i fosfor, pa od koprive pravim đubrivo za lisnato povrće poput kupusa, kelja i raznih salata, te ju koristim i kao zaštitno sredstvo koje koristim preventivno u svome vrtu.

GAVEZ sadrži u većim količinama kalijum, element koji je veoma važan za deobu korena te za ukus i boju povrća, te gvožđe, kalcijum, fosfor i mangan, ali i B-vitamine. Ovo će đubrivo nahraniti gladne biljke kao što su paradajz, tikve, bundeve, krastavci, paprike, ali i lukovičasto povrće, neophodnim mineralima.

Izvrsno đubrivo može se napraviti od obe gore navedene biljke (kopriva + gavez), pa će ovakvo đubrivo sadržati veće količine i azota i kalijuma, kao i mnogih drugih hranjivih elemenata u tragovima.


Uvek je potrebno biti oprezan pri đubrenju, pa ne treba preterivati kako biljkama ne bi naštetili ako npr. unesemo preveliku količinu azota plodovitom povrću kao što je paradajz, pa će ona umesto plodova, stvoriti lisnu masu. Svoj povrtnjak đubrim otprilike dva puta mesečno i to je sasvim dovoljno za biljke da dobiju sve potrebne hranljive elemente. Takođe, kvalitetno đubrivo pravim i od drugih lekovitih biljaka kao što su maslačak (ubrzava rast i povećava kvalitet plodova), neven (poboljšava rast i zdravlje plodova, posebno ga vole paradajz i lisnato zelje), kamilica i hajdučka trava (sprečavaju rast bakterija i gljivica), boražina (štiti biljke od raznih vrsta štetočina, te sadrži visoki procenat kalijuma), kao i od lišća cvekle, spanaća, kelja, kupusa (đubriva bogata azotom koje voli većina povrća) i dr, jer svaka ova biljka sadrži različite hranljive materije koje će biljke iskoristititi za svoj pravilan razvoj.




POSTUPAK PRIPREME ĐUBRIVA

Za pripremu bilo kog đubriva potreban je 1 kg svežih listova i 10 litara vode. Listove biljaka potopiti u vodu (koristiti plastične ili drvene posude), pa ih ostaviti da odstoje oko 2 nedelje na otvorenom, malo dalje od kuće (zbog neprijatnog mirisa) , đubrivo je potrebno svaki dan promešati i prekriti nekom prirodnom, prozračnom tkaninom, a nakon što završi fermentacija (kada se prestane peniti), dobijenu tečnost procediti i razrediti sa vodom u odnosu 1:10 pre zalivanja povrća.

Odlično đubrivo za ubrzani rast paprike priprema se od svežeg kvasca. potrebno je 1/2 kg svežeg kvasca rastopiti u malo vode i dodati nekoliko kašičica šećera. Kada kvasac nabuja, razrediti ga u pet litara vode i zaliti paprike, koristiti ovakvu vrstu đubrenja svakih 15 dana.


Ljuske od jaja najveći su prirodni izvor kalcijuma. Kako bi kalcijum postao dostupan biljkama kojima je potreban, ljuske je potrebno usitniti i preliti prirodnim jabukovim sirćetom, ili enzimom, pa ostaviti da stoji oko 3 nedelje. Potrebno je koristiti staklenu posudu, koja se prekrije nekom prozračnom tkaninom i rastvor svaki dan promešati. Nakon završetka fermentacije, dobijenu tečnost procediti i koristiti kao folijarnu prihranu (preko lista), potrebno je 2-3 kašike rastvora na litru vode.
Koristiti za prskanje paradajza , paprike i drugih biljaka kojima je potreban kalcijum.

Da bi se uspostavila prirodna ravnoteža u organskom vrtu, zaštitne preventivne mere započinju već kod odabira kvalitetnog semena ili sadnica koje ćemo posaditi u svoj vrt. Naime, zdrave i otporne sadnice biće otpornije na bolesti i štetočine, pa za svoj vrt sama uzgajam sav rasad koji negujem sa puno ljubavi i pažnje. Poštivanjem plodoreda takođe svoje biljke štitimo od mnogih napasnika i bolesti, pa je za zdrav vrt ovo od velike važnosti. Miked sadnja - sadnja raznih vrsta povrća, začinskih biljaka i cveća u blizini, poštujući tkzv. dobrosusedske odnose, izvrstan je način kako da podstaknu međusobno pomaganje među biljem, koje će jedno drugo štititi od bolesti i štetočina, te blagotvorno delovati na brži i skladniji rast - međuzavisnost.



SPREČAVANjE BOLESTI I ŠTETNIKA POMOĆU PRIRODNIH BILjNIH EKSRAKATA

Upotreba biopesticida koji se dobijaju ekstrakcijom lekovitog ili začinskog bilja je nezaobilazna mera koju koriste svi organski baštovani, za zaštitu svog vrta od bolesti i štetočina.

U prirodi se mogu naći mnoge biljke koje će nam pomoći za sprečavanje mnogih bolesti i štetočina. Najpoznatija biljka koja se koristi kao preventivno sredstvo za zaštitu povrtnjaka protiv bolesti i štetočina svakako je kopriva . Priprema ekstrakta od koprive vrlo je jednostavna: 1 kg svežeg lista koprive (200 grama suve) potopi se u 10 litara vode i ostavi stajati 12 - 24 sata, nikako duže, jer nakon toga započinje fermentacija. Rastvor se procedi i koristi nerazređen. Ovom tečnošću prskamo povrće i voće preko lista, pa je to ujedno i folijarna prihrana, koja jača otpornost biljaka, a idealna je za zaštitu paradajz i ruža.


Poljska preslica sadrži Silicijumsku kiselinu koja štiti biljke protiv rđe, pepelnice, grinja i crvenog pauka. Sadrži i do 80% silicijuma, a ostalo je kalcijum, gvožđe, magnezijum, kalijum, sumpor, mangan, selen, bakar, jod, pa je zbog svog sastava koji u sebi sadrži sve potrebne minerale vrlo efikasna za jačanje biljaka. Silicijuma kiselina učvršćuje ćelijske zidove biljaka, koje postaju otpornije, dok jedinjenja sumpora deluju kao zaštita. Preslica raste na vlažnim staništima, najčešće oko reka, potoka ili jaraka.

Priprema: 1 kg sveže preslice (150 grama suve) preliti sa 10 litara vode i ostaviti 24 sata. Sledeći dan preslicu izvadimo iz vode i u manjem delu vode u kojoj se namakala skuvamo, tako da polako vri oko 30 minuta. Ostavimo poklopljeno da se ohladi, a zatim dodamo preostalu vodu u kojoj se namakala. Litru ove tečnosti razredimo sa 5 lit vode i koristimo za prskanje biljaka.


Pelin se koristi protiv lisnih vaši, grinja, rđe, gusenica i mrava. Biljni ekstrakt priprema se na sledeći način: 300 grama svežih listova (30 grama suvih), potopi se u 10 litara vode i ostavi da stoji 2-3 dana, potrebno je dobijenu tečnost procediti i nerazređenu koristiti za prskanje bilja.

Beli luk se upotrebljava kod napada lisnih vaši, grinja i različitih vrsta štetnih insekata. Priprema: glavicu belog luka zdrobiti i preliti sa biljnim uljem, nakon dva dana procediti i koristiti 1 kašiku ulja na 1 litru vode, u koju se sipa malo deterdženta.


Eksrakt lista zove protiv krompirove zlatice, voluharica i miševa.
Kilogram lista zove potopiti u 10 litara vode, nakon 24 sata procediti i prskati krompir. Zlatice će biti zbunjene zbog mirisa krompira i zaobilaziće ga u širokom luku. Ovaj rastvor potrebno je koristiti što češće, a posle kiše obavezno.
Ako se ovom tečnošću poliva zemlja, zaobilaziće je i voluharice i miševi.

Postoji još celi niz biljnih kupki koje se koriste kako za zaštitu, tako i za suzbijanje bolesti i štetočina u organskim baštama. Navela sam one koje i sama koristim, ali još bi svakako spomenula enzim i super tonik sa kojima rešavam većinu problema u svom vrtu. Takođe, redovnim zalivanjem, malčiranjem i đubrenjem biljke će biti snažnije i otpornije pa će se lakše odupreti napadu bolesti i štetnih parazita. Ovaj način vrtlarenja iziskuje puno znanja, iskustva, ali i poznavanja biologije i ekologije i zahteva stalno posmatranje, praćenje i razumevanje prirode, pa je za svakog organskog baštovana veoma važno pravovremeno upotrebiti najefikasnije metode protiv pojedinih štetnih vrsta, uskladiti se sa prirodom, učiti od nje, prilagoditi se i iznad svega voleti je.



Biljke repelenti (zaštitnici) organskog vrta

Sadnja cveća i lekovitog bilja u zajednici sa povrćem, proverena je metoda kojom se postiže prirodna ravnoteža i sklad, kao i prirodna zaštita vrta. Ovakvom sadnjom oponašamo prirodu, pa naši povrtnjaci odišu mnoštvom boja i mirisa. Kopriva zasejana uz ivice gredica stimuliše rast većini bilja, slično deluje i pasulj zasejan oko celera, kamilica oko luka ili ren oko krompira.


Bosiljak blagotvorno deluje na većinu bilja, pa ga je dobro posejati po celom vrtu. Posebno ga vole paradajz i krastavac.

Nana i pelin štite bilje od mnogih insekata.

Neven izlučuje fitoncide (sok iz korena), koji odbija nematode, pa ga je dobro saditi uz šargarepu i između ruža, slično delovanje ima i kadifica .

Kamilica pročišćava tlo na metar oko sebe, privlači na sebe biljne vaši i daje bolji ukus povrću, posebno ju je dobro saditi oko luka, praziluka, celera i krompira.

Žalfija tera leptire kupusare, puževe i mrkvine muve.

Timijan i miloduh odbijaju razne vrste gusenica.

Boražina privlači pčele u vrt, a njeno korenje provetrava teško tlo. Dobro ju je saditi pored tikvica, a posađena pokraj kupusa štitiće ga od raznih parazita.

Dragoljub je dobro saditi blizu kupusnjača, paradajza, krastavaca, krompira ili ispod voćaka jer privlači na sebe lisne vaši, te tako štiti bilje. Kada se raširi po tlu služi kao živi malč, pa čuva vlagu u tlu.

Suncokret privlači ptice u baštu koje se hrane nametnicima, a svojim izmetom bogatim fosforom đubre tlo.

Matičnjak deluje stimulativno na drugo bilje i privlači pčele u baštu. Takođe odbija lisne vaši ako je posađen ispod kruške ili jabuke.

Origano pozitivno deluje na okolne biljke, dobro ga je saditi po celom vrtu.

Cveće zasađeno oko bilja privući će hrpu korisnih insekata koji će se boriti protiv napada parazita. Organskim vrtlarenjem postiže se sklad između čoveka, biljaka i životinja, a kada je postignut takav sklad, priroda će puno toga odraditi umesto nas!




Tekst preuzet sa http://organskocarstvo.blogspot.rs/