Svake godine u baštama, dvorištima i voćnjacima pojavljuju se mravi. To su društveni insekti. Oni formiraju mravinjake u koje mravi radnici donose hranu, brinu se o potomstvu i brane mravinjak od neprijatelja. Za razliku od mrava radnika, njihova kraljica ima samo jedan zadatak da polaže jaja, o kojima se onda brinu sterilni radnici.

Aktivnosti mrava u bašti ili voćnjaku:
- Gaje lisne vaši zbog ishrane "mednom rosom". Različite vrste mrava preferiraju različite vrste biljnih vaši.
- Za ishranu koriste zrelo voće, a naročito ono oštećeno. Vole biljke sa većim sadržajem šećera (jagoda, šargarepa, bundeva, grašak).
- Raznose seme korova.

Mravi su korisni i neophodni u ekosistemu bašte. Ukoliko mravi naprave mravinjak blizu biljke ta biljka više ne raste i polako propada. Ako se mravi nasele ispod stabla voćke ona se za 2-3 godine može osušiti. Na mestu gde se nasele povećavaju kiselost zemljišta i to negativno utiče na biljke. Mravi su čuvari lisnih vaši jer za ishranu koriste "mednu rosu" koju izlučuju lisne vaši. Oni ove vaši brane od njihovih neprijatelja, kao što su: bubamare, zlatooke, osolike muve. Gde god se pojave lisne vaši znajte da su i mravi u blizini. Upravo je simbioza između mrava i lisnih vaši najveći problem.



Da biste se rešili mrava treba da uklonite njihov uzrok, a to su biljne vaši. Kada se upuštate u borbu protiv lisnih vaši potrebno je da znate da pažnja istovremeno treba da se posveti mravima jer će oni preneti biljne vaši na novu lokaciju da bi ih zaštitili. Mravi će za svoj mravinjak naći mesto na zemljištu koje se ne ašovi i ne kopa. Oni ne vole uznemiravanje. Ako su već izabrali vašu baštu za svoj mravinjak, onda je vreme da krenete u akciju. Mravinjak treba duboko kopati, ne samo na površini. Potrebno je uništiti kraljicu koja je duboko pod zemljom. Raskopan mravinjak možete posuti krečom ili pepelom.



U voćnjaku treba posaditi nanu i valerijanu koje će svojim mirisom terati mrave. Takođe, ako se oko stabla zavežu grančice i listovi paradajza mravi se neće popeti u krošnju i tamo preneti lisne vaši i braniti ih od prirodnih neprijatelja. Na stablo mogu biti postavljeni i lepljivi pojasevi.

Mravi ne podnose jake i oštre mirise poput peršuna, lovora, anisa, lišća paradajza, origana, belog luka, pelena, cimeta, lavande, nevena, sirćeta, soca od kafe, kore limuna, krastavca, duvana. Razne vrste mrava različito reaguju na mirise. Ponekad je dovoljno u mravinjak zabosti grančice paradajza ili listove peršuna i oni će ga napustiti. Mravinjak možemo posuti i vrućim pepelom, pšeničnim brašnom ili grizom. Takođe, mravi ne vole ni miris čađi. Za neke vrste mrava dovoljno je da karton, površine 20 cm², sa malo čađi stavimo uz mravinjak i mravi će se odseliti.

Mravi ne vole ni mirise biljnih ulja. Možete napraviti preparat od 10 litara vode, 2 šolje biljnog ulja, malo deterdženta za suđe ili šampona i malo sirćeta i time preliti raskopan mravinjak. Postupak treba ponoviti nakon nekoliko dana. A evo još nekoliko preparata korisnih u borbi protiv mrava.

Preparat od paradajza
Preparat od mladih listova ili zaperaka paradajza je odlično sredstvo za teranje mrava iz bašte. Mravi toliko ne vole paradajz da nikada ne grade mravinjake u blizini paradajza.

Preparat od ljute paprike
Ljuta paprika će delovati kao repelent koji tera mrave. Dovoljno je poprskati mesto na kome se nalaze mravi rastvorom ljute paprike.

Preparat od pelena
Najpre treba 300 g svežih listova i cvetova pelena potopiti u 10 litara vode i to ostaviti da odstoji 3 dana. Nakon toga preparat je potrebno procediti i njime tretirati mravinjak.



Šećer i kvasac
Kvasac se prirodno nalazi u zemljištu i mravi ga redovno ukanjaju iz svog mravinjaka. Da bismo pospešili razvoj kvasca možemo mravinjak zalivati vodenim rastvorom šećera ili smese kvasca, šećera i vode. Potrebno je ostaviti taj rastvor neko vreme da se kvasac aktivira i tada preliti mravinjak koji smo malo raskopali, a potom mravinjak treba ponovo zagrnuti. Zagrtanje je potrebno obaviti zbog poboljšanja rasta kvasca u njemu. To će primorati mrave da se odsele.

Mali radnici ne nanose štetu samo biljkama, oni takođe, štite biljke od mnogih štetočina poput grinja, gusenica, crva, puževa. Svakodnevnim radom oni štite šumu na površini od 0,2 h. Ptice ih koriste da bi se otarasile parazita tako što se "kupaju" u mravinjaku i na taj način se podvrgavaju dejstvu mravlje kiseline.

Baštenski mravi popravljaju strukturu zemljišta i tako povećavaju plodnost. Poboljšavaju sadržaj pojedinih elemenata. Sadržaj kalijuma u zemljištu gde se nalazi mravinjak povećava se dva puta, a sadržaj fosfora čak i do 10 puta.



Ranka Vojnović


Tekst preuzet sa http://www.agroklub.rs/