Mleko se osim u ishrani može koristiti i u bašti kao sredstvo za zaštitu i đubrenje poljoprivrednih kultura. Hranljive materije u mleku su savršeno izbalansirane i omogućavaju biljkama optimalan rast i poboljšavaju imunitet. Mleko sadrži: kalijum, kalcijum, sumpor, fosfor, magnezijum, bakar, mangan, gvožđe i druge elemente.

Mleko se u bašti može koristiti za različite namene:
- sredstvo za zaštitu od patogena,
- sredstvo za zaštitu od štetočina,
- đubrivo.

Prilikom tretiranja biljaka na površini se stvara tanki film koji štiti biljke od prodiranja patogena. Preventivnim tretiranjem mleko štiti biljke od gljivica i virusa. Biljke, tretirane mlekom, imaju bolji imunitet, a mleko povoljno utiče i na usvajanje i iskorišćavanje hraniva iz zemljišta.

Mlečni šećer- laktozu ne mogu da svare svi insekti. Zbog ove pojave mleko predstavlja zaštitno sredstvo od mnogih štetočina. Mleko je naročito dobro dodati u kompost jer obogaćuje kompost hranljivim materijama. Ono poboljšava mikrobiološke aktivnosti i štiti kompost od mnogih štetočina. Zbog sadržaja kalijuma mleko je odlično u zaštiti povrća u vreme plodonošenja, naročito za ishranu paradajza. Za sobne biljke, takođe, možemo da koristimo mleko, ali ga treba izbegavati kada je reč o sukulentima (kaktusima). Kod kaktusa mleko može da izazove propadanje.

Najbolje je upotrebljavati sirovo mleko koje nije podvrgnuto termičkoj obradi. Tokom termičke obrade gube se mnogi vitamini i ostali hranljivi sastojci. Sredina leta je period kada se ostvaruju optimalni uslovi za razvoj gljivičnih oboljenja na povrtarskim kulturama. Temperature su visoke, pa se nakon kiše ostvaruju idealni uslovi za razvoj zaraze Phitoftorom - dolazi do pojave plamenjače. To oboljenje može potpuno da uništi usev paradajza i krompira.

Mleko se upotrebljava u zaštiti paradajza, krompira, patlidžana, krastavca, tikvica. Najčešće se koristi kao preventivna zaštita od plamenjače u odnosu 1:10, jedan deo mleka i 10 delova vode. U čistom obliku mleko ne bi trebalo da se koristi.



Mleko i jod
Za zaštitu paradajza vrlo često se koristi preparat od mleka i joda. Odnos mleka i vode je 1:4 ili 1:5. U taj rastvor treba dodati 15 kapi joda. Jod može i da ubrza sazrevanje plodova, pa zato treba smanjiti broj kapi joda na 5 do 6. Da bi se poboljšalo dejstvo mleka i joda, tretiranja treba kombinovati sa preparatom od belog luka.

Mleko i soda bikarbona
Mleko se može koristiti i u kombinaciji sa sodom bikarbonom. Taj preparat se priprema od 1 l mleka, jedne supene kašike sode bikarbone i 10 l vode. On se upotrebljava preventivno za tretiranje povrća da bi se sprečila pojava plamenjače i pepelnice. Količina vode se može smanjiti na najmanje 5 l. Na primer, možete da koristite preparat od mleka, sode bikarbone i vode u sledećem odnosu: 1 l mleka, 1 supena kašika sode bikarbone i 4 - 4,5 l vode. Pored ostalog povrća preventivno tretirati krompir zbog plamenjače. Taj preparat zaštitiće nadzemnu masu krompira od pojave ove bolesti, ali i sprečiti pojavu krompirove zlatice jer ona i njene larve ne mogu da svare mleko.



Surutka
Surutka je nusproizvod u preradi mleka. Kada se surutka zagreje na 20-25 °C i razredi vodom koristi se u zaštiti od plesni. 1 l surutke treba razblažiti sa 10 l vode i dodati 10 kapi joda. Ovaj preparat je dobar za zaštitu krastavca, paradajza i tikvice. Za krastavce i vinovu lozu može se upotrebiti i nerazblažena surutka.

Ako se ruke i alat tokom rada u povrtnjaku operu rastvorom mleka i vode u odnosu 1:1 to će smanjiti pojavu bolesti biljaka.

Mleko kao đubrivo za krastavce
Ukoliko se mleko koristi za đubrenje krastavaca ono će ubrzati njihov rast. Mleko se upotrebljava razblaženo vodom u odnosu 1:2. Đubrenje treba redovno ponavljati na svake dve sedmice.

Ruže i mleko
U proleće treba početi tretiranje grma ruže rastvorom mleka i vode. Tretman se ponavlja svakih 7-10 dana tokom 2 meseca. Mleko će zaštititi ružu od bolesti i štetočina.

Mleko kao zaštita od bele leptiraste vaši
Kao zaštita od ove štetočine upotrebljava se kiselo mleko. 250 ml kiselog mleka, 1 l vode i 2 kašike brašna. Ovim preparatom treba dobro isprskati biljke, naročito donju stranu listova.



Ranka Vojnović

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.ba/