U našim baštama i voćnjacima srećemo mnoge vrste lisnih vaši. Iako su male, prosečna veličina njihovog tela je 2-4 mm, lisne vaši pričinjavaju velike štete. Nalazimo ih na voćnim vrstama, u povrću, lekovitom i ukrasnom bilju, drveću i grmlju. Osim što napadaju različite biljne vrste, lisne vaši se brzo razmnožavaju. One imaju veliki broj generacija a to je jedan od razloga njihovog velikog prisustva.

Lisne vaši se hrane mladim i sočnim biljnim delovima. Najčešće ih srećemo na mladim listovima, po čemu su i dobile ime, a mogu praviti štetu i na pupoljcima, mladim stabljikama, cvetovima, voćnim mladarima, plodovima i korenju. Štete nanose sisanjem biljnog tkiva. Prilikom ishrane dolazi do različitih deformacija napadnutih delova koji im istovremeno služe i kao sklonište. Biljke koje lisne vaši nasele fiziološki slabe jer hraniva za njihov rast vaši koriste za sopstvenu ishranu. Pored toga, vaši luče "mednu rosu", pa zato dolazi do pojave gljive čađavice koja smanjuje asimilacionu površinu biljke. Zbog "medne rose" (koju koriste u ishrani) mravi gaje svoje kolonije lisnih vaši, čuvaju ih, štite i doprinose njihovom rasprostiranju.

Osim direktnih šteta, lisne vaši su indirektno još opasnije jer prenose različite biljne viruse (oko 100 raznih virusa). Prema načinu prenošenja virusa, koji se šire pomoću lisnih vaši, razlikujemo tri grupe virusa:

- Neperzistentni virusi - ove viruse lisne vaši mogu preneti na zdrave biljke neposredno nakon ishrane bolesnim biljkama. Takvi virusi se prenose direktno preko usnog aparata i vaš može zarazu da proširi samo dok je virus prisutan na njoj;

- Perzistentni virusi - mogu biti preneseni isključivo pomoću sline lisnih vaši. To znači da se virus resorbuje u krv vaši i ona ostaje zarazna tokom celog svog života;

- Semiperzistentni virusi - mogu se preneti na oba načina, direktno preko usnog aparata, ali i preko sline.

Lisne vaši imaju veliku moć razmnožavanja, pa za kratko vreme obrazuju ogromne kolonije na napadnutim biljkama. Međutim, na njihovu brojnost najviše utiču temperatura i vlažnost vazduha. Optimalna temperatura za lisne vaši je 20-28ºC, a vrednost vlažnosti vazduha treba da je iznad 60%. Kišni pljuskovi spiraju lisne vaši i dovode do njihovog propadanja na zemljištu. Visoke temperature i sušni periodi uzrokuju smanjenje broja lisnih vaši.


Metode suzbijanja lisnih vaši

Neke lisne vaši naseljavaju samo određene biljne vrste, dok druge za ishranu koriste više biljnih vrsta. Zbog brojnosti, suzbijanje lisnih vaši je stalan proces a primenjuju se različite metode. Mnoge biljne vrste su naši saveznici u borbi protiv lisnih vaši. One se mogu podeliti u dve grupe:

- Biljke koje privlače vaši - ove biljke privlače na sebe biljne vaši i tako smanjuju štete na gajenim kulturama. Takve biljke su: loboda, dragoljub, pasulj, mnoge cvetnice. Preporučljiva je sadnja tih biljaka oko gajenih kultura da ih na taj način štite. Napadnute biljke se odstranjuju iz bašte ili se tretiraju različitim preparatima.

- Biljke repelenti - svojim mirisom biljke odbijaju biljne vaši: korijander, neven, beli i crni luk, dalmatinski buvač, lavanda. Takve biljke se sade po ivicama leja, uz gajene biljke, između redova.



Mnogi insekti su prirodni neprijatelji lisnih vaši i koriste ih u ishrani. Da bismo privukli te insekte u svoje bašte i voćnjake potrebno je da izgradimo hotele za korisne insekte i tako stvorimo povoljne uslove za njih. Mnogo je predatora koji smanjuju populaciju lisnih vaši: bubamare, osolike muve, grabljive stenice, mrežokrilci. Osim predatora korisne su i parazitske osice.

Mnoge male ptice hrane se lisnim vašima: senice, vrapci, male grmuše i druge. Da bismo privukli ptice u svoj vrt, voćnjak ili baštu, treba da postavimo kućice, pojilice i hranilice za njih. Hranilice za ptice postavljaju se tokom zime da bi se obezbedio stalni izvor hrane za ptice, odnosno da bi one kod nas ostale.


Preparati protiv lisnih vaši

Vrsta preparata i način pripreme zavisi od toga da li se oni primenjuju na ukrasnom bilju ili povrtarskim i voćarskim kulturama.

Na ukrasnom bilju (na primer ruže, cvetnice, živa ograda) mogu da se korite napici kao što je "Koka-kola" i slični. Dovoljno je da biljke isprskamo takvim napicima. Šećer iz pića stvara lepljivu sredinu, lisne vaši ne mogu da se kreću i hrane, a to dovodi do njihovog uginuća. Postupak treba ponavljati u zavisnosti od intenziteta napada i vremenskih prilika (posle svake kiše jer kiša spira preparate s biljaka).

Upotreba sapunice se pokazala efikasnom. Prednost treba dati sapunima napravljenim od ekoloških sastojaka. Najpre se 300 g sapuna rastvori u 10 litara vode, a ukoliko se koristi tečni sapun doda se 125 ml. Za manju količinu preparata se u 4 litra vode doda 50 mililitara deterdženta za sudove i preparat je spreman za upotrebu.

Za preparat od duvana treba uzeti 400 g lista duvana i preliti sa 10 litara tople vode. Tako natopljen duvan ostaviti da odstoji najmanje 3 sata, a nakon toga ga treba procediti i primeniti. Takođe, za borbu protiv lisnih vaši može da posluži i drveni pepeo. U 10 litara vode dodamo 300 g drvenog pepela i kuvamo 25 minuta. Kada se smesa ohladi, procedimo je i u nju dodamo 50 g sapuna i time tretiramo napadnute biljke.

Dobrim se pokazao i preparat crvenog luka i sapuna. Prvo krupno izrendamo 30 g crnog luka i 5-6 g sapuna za veš, pa to prelijemo 1 litrom vode. Ostavimo smesu da odstoji 5 sati, a nakon toga preparat procedimo i primenjujemo na cvetnicama.



Preparat od belog luka se pokazao vrlo efikasan u borbi protiv crnih lisnih vaši. Za njegovu pripremu treba usitniti ili izgnječiti 200 g belog luka i preliti sa 1 litrom tople vode i sve to ostaviti oko 5 sati. Nakon toga preparat procediti i razrediti jednu šolju preparata sa 10 litara vode.

Preparat od koprive pokazao je, takođe, dobre rezultate. Za njegovu primenu potreban je 1 kg sveže koprive ili da 200 g suve koprive prelijemo sa 10 litara vode. Zatim treba ostaviti da kopriva odstoji potopljena 12-24 sata, ne duže jer u tom slučaju kopriva gubi svojstva insekticida. Preparat potom procedimo i tretiramo napadnute biljke. Ovaj preparat je uspešan u borbi protiv zelenih lisnih vaši, dok se kod crnih vaši pokazao manje efikasan.

Preparat od pelena se priprema od 300 g svežeg pelena ili 30 g suvog koji se prelije sa 10 litara vode. Taj preparat se koristi protiv lisnih vaši, grinja, mrava i rđe.

Osim toga, mnogi u ovoj borbi koriste preparat od osušene ljute paprike, pri čemu se 300 g suve ljute paprike prelije sa 10 litara vode i ostavi preko noći, a tertira se u koncentraciji 1:10.

Pored pomenutih biljaka za suzbijanje lisnih vaši mogu da se koriste i preparati od dalmatinskog buvača, lista ili korena maslačka, borove iglice, neem-a i mnoge druge biljke.





Ranka Vojnović

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.rs/