Plamenjača je najštetnije oboljenje krompira, paradajza i plavog patlidžana, a njen uzročnik je gljivica Phytophthora infestans.

Simptomi oboljenja javljaju se na svim delovima biljke: stabljici, listu, plodu, kao i na krtolama krompira. Biljke paradajza i patlidžana mogu biti zaražene već kao rasad. Simptomi se pojavljuju u periodu od maja do septembra, ali pošto razvoj te gljivice zavisi od temperature i vlažnosti, u pojedinim godinama, bez dovoljno padavina i sa izrazitom sušom, pojava bolesti može da izostane.

Prvi simptomi se javljaju na donjem lišću u obliku nepravilnih, vodenastih pega. Ukoliko je vreme dovoljno vlažno pege se brzo šire i zahvataju veću površinu lista. Na naličju lista javlja se beličasta navlaka na ivici pege. Pri optimalnim uslovima za razvoj gljivice, bolest se vrlo brzo širi i zahvata celu biljku. Bolesne biljke postaju nekrotične, trule, karakterističnog su mirisa i imaju izgled kao da ih je neko prelio vrelom vodom.

Krtole krompira, takođe, mogu biti zaražene. Plamenjača se sa lista prenosi na krtole, ali i obrnuto. Infekcija krtola se ostvaruje pod uticajem kiše ili prilikom vađenja krtola. Na površini krtola uočavaju se tamne pege koje su malo udubljene na površini. Zaražene krtole, u skladištu trule, a ukoliko prežive postaju izvor zaraze za narednu godinu.

Kod paradajza simptomi se javljaju na listu, stablu, granama, zelenim i zrelim plodovima. Simptomi se ispoljavaju isto kao i na krompiru. Ukoliko je zaražena stabljika, biljni delovi iznad nje se suše. Na plodovima se pojavljuju tamnije pege koje se postepeno povećavaju dok ne zahvate čitav plod. Na njima se, u optimalnim uslovima, može javiti micelijumska bela navlaka.


Kako zaštititi usev od plamenjače?

Gljivica prezimljava u formi micelijuma na zaraženim krtolama u skladištima, kao i na krtolama zaostalim u polju. Da bi se simptomi plamenjače pojavili treba da budu ispunjeni sledeći uslovi:

- da je povećana vlažnost - infekcija se najčešće ostvaruje nakon kiše,
- da je oblačno,
- da rosa dugo ostaje na biljkama,
- da je noćna temperatura 10-12ºC, a dnevna 20-22ºC.



Da bismo zaštitili useve od plamenjače, potrebno je da učinimo sledeće:

- Za sadnju treba izabrati ocedite parcele koje nisu u senci. Tako ćemo izbeći dugo zadržavanje rose na listovima.
- Poštovati plodored. Najbolje je da biljke iz porodice Solanaceae (krompir, paradajz, patlidžan) dođu na isto mesto tek nakon 4-5 godina.
- Uništavati samonikle biljke krompira. U jesen uklanjati biljne ostatke jer oni mogu da budu izvor zaraze sledeće godine.
- Upotreba zdravog i dezinfikovanog semena i krtola.
- Birati sorte koje su prirodno otpornije na ovu gljivicu.
- Obavljati redovne preglede, najbolje u jutarnjim satima, dok je rosa, zato što se tada simptomi najlakše uočavaju.
- Kod setve i sadnje treba se pridržavati optimalnog razmaka. Tako će se biljke brže sušiti posle kiše.
- Malčirati zemljište i prihranjivati biljke biljnim đubrivima - kopriva, preslica, maslačak.
- Nakon svake kiše biljke preventivno možemo tretirati različitim preparatima ili to možemo da uradimo u razmacima 7-15 dana.


Preventivni preparati

Preparat od mleka
Prvo se 1 litar mleka razredi sa 10 litara vode. Ovako pripremljen preparat se mora odmah upotrebiti. Ukoliko se koristi pasterizovano mleko količina vode može se smanjiti do najmanje 5 litara. Umesto mleka mogu se koristiti jogurt ili kefir. 1 litar jogurta se razredi sa 10 litara vode. Može se koristiti i surutka.

Preparat od sode bikarbone
U 2 litra vode treba dodati 2 kašike sode bikarbone, nekoliko kapi biljnog ulja i nekoliko kapi tečnog deterdženta.

Preparat od luka
500 g lukovine potopiti u 10 litara vode i sve to treba ostaviti oko 10 dana da fermentiše. Dužina fermentacije zavisi od temperature. Nakon što nestane pena, rastvor treba procediti i razrediti vodom, u odnosu 1:10.

Mogu se pripremati i razni drugi preparati kao npr. cimet rastvoren u vodi. Jedna od mera zaštite je i sadnja biljaka koje su dobri susedi paradajzu i krompiru, odnosno onih biljnih vrsta koje ih štite od bolesti kao što su: bosiljak, ren i kadifica.



Ranka Vojnović dipl.ing.agronomije

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.rs/