"Krompir pod slamom '' kako mnogi nazivaju ovakav način uzgoja, je metoda sadnje koja se meni najviše svidela iz nekoliko razloga, koje ću postepeno obrazložiti u tekstu. Naime, reč je o uzgoju krompira bez prekopavanja tla, iako bih naglasila da se svakako u jesen ili pre sadnje u proleće zbijeno i vlažno tlo nepovoljne strukture, provetri bio - vilama, kako bi se unela potrebna količina kiseonika u tlo. Provetravanjem će se na teškim zemljištima stvoriti i uslovi za odvođenje viška vode, koja bi se u suprotnom mogla predugo zadržavati na površini.

Ako je tlo već obrađivano, povoljne strukture i dobrih vodo - vazdušnih odnosa, nije ga potrebno prevrtati ni prekopavati, ali je potrebno ubuduće pridržavati se principa organske obrade zemljišta: tlo prekrivati organskom masom (malčirati), ne zbijati ga gaženjem, dodavati baštenski kompost pre sadnje, na gredicama koristiti mešovite useve, sprovoditi đubrenje i zaštitu prirodnim sredstvima - biljnim preparatima.

Ovakav način uzgoja, sličan je konvencionalnom kada su u pitanju osnovni zahtevi krompira prema tlu, klimatski uslovi, rokovi setve i upotreba različitih sorti krompira, ali se veoma razlikuje po pitanju obrade i pripreme tla do nege i zaštite. Po pitanju odabira sorte krompira u svom vrtu koristim različite sorte i rani i kasni te crveni i beli. U manjim vrtovima bolje je saditi ranu sortu krompira, koji će se kontinuirano trošiti ( mladi krompir), a sadnjom krompira pod slamu može se započeti već u martu te prve plodove ubirati početkom juna.

Mesec dana pre sadnje, semenski krompir se stavlja na neko svetlo mesto, pri temperaturi od oko 15 - tak stepeni, kako bi razvio kratke, tamne, klice (naklijavanje), što će ubrzati nicanje i dospeće plodova za nekih 2 nedelje ranije.



Priprema tla

Krompir (lat. Solanum tuberosum L.), pripada porodici pomoćnica, pa ga u vrtu nije dobro saditi pokraj njegovih srodnika (paradajza, paprike i patlidžana), kako bi se izbegle razne bolesti i napadi štetočina. Dobri susjedi krompiru su: kupusnjače, keleraba, spanać, kukuruz šećerac, bob, dragoljub i kamilica.
















Krompir je '' gladna biljka ", pa je tlo potrebno pođubriti nekim životinjskim đubrivom bogatim azotom, ili baštenskim kompostom. Idealno je u jesen pripremiti tlo za zimu, prekrivanjem sa svežim stajnjakom pomešanim sa slamom, ali se đubrenje može izvršiti i u proleće sa zrelim stajnjakom ili kompostom.


jesenje đubrenje

Sada je potrebno pripremiti kartone sa kojih se skidaju sve ljeplive trake. Kartone provući kroz vodu i slažite ih na pripremljenu zemlju, poravnajte ih, kako bi prionule uz zemlju. Kartoni će sprečiti rast korova, a s vremenom će, zajedno sa slamom, poslužiti kao izvrsna hrana kišnim glistama i brojnim mikroorganizmima, koji će sve to razložiti u prekrasnu mrvičasu i plodnu zemlju.

Naklijali krompir sa okcima prema gore, slažite na karton u razmaku oko 30-tak centimetara u redu, a između redova oko 40 - 50 centimetara.


semenski krompir

Krompir prekrijte sa malo baštenskog komposta, tek toliko da se ne vidi. Potrebno je još samo sve prekriti sa slojem natrule slame, debljine oko 15-tak centimetara.


krompir pod slamom

Natrula slama je započela proces kompostiranja i biće dodatno hranivo krompiru, a pružiće i potrebnu vlagu. Ako pak raspolažete sa suvom slamom ili senom, obavezno ju/ga zalijte vodom, kako bi sprečili odnošenje u slučaju jačeg vetra. Ako postoji opasnost od mraza , nakon nicanja biljčica, prekrijte zasad sa agril folijom, koja će podići temperaturu za nekoliko stepeni i sprečiti smrzavanje. Moj savet kod ranije setve krompira je da odmah stavite agril preko slame, te ga učvrstite okolo sa ciglom, kako hladan vazduh ne bi ulazio kroz otvore.


agril preko zasada krompira


Nega i zaštita

Kada biljke dostignu visinu od oko 10-tak centimetara, ponovno nagrnite novi sloj slame, ili sveže pokošene trave, koja će kompostirati sa slamom i pružiti biljci potrebnu vlagu i hranivo. Kako biljka raste potrebno je nagrtati nove slojeve slame u više navrata , kako ne bi polegla. Takođe, nagrtanjem novih slojeva slame, očuvaćemo plodove od sunčeve svetlosti, zbog koje bi mogli pozeleneti. U toku vegetacije, naročito u slučajevima jačih suša, poželjno je u nekoliko navrata dobro zaliti zasad, ali i pođubriti sa tečnim đubrivom od koprive i gaveza.


krompir na slami

Krompirova zlatica (lat. leptinotarsa decimlineat), najnepoželjniji je gost u zasadu krompira, stoga je potrebno redovno pregledati biljke, ručno pokupiti zlatice ako se pojave. Naime, pojava zlatica u ovakvoj vrsti uzgoja je vrlo retka, jer krompir ne uzgajamo u zemlji iz koje one naveliko izviru. U slučaju napada neke gljivične bolesti poput plamenjače ili paleži lista, na vreme si napravite preparate, ali i preduzmite preventivnu zaštitu zasada.


Vađenje krompira

Ovo je svakako najlepši deo za svakog baštovana. Nedelju dana nakon cvetanja krompira, kada krtole započinju svoj intenzivan rast, možemo početi sa vađenjem prvih mladih krompirića. Jednostavno razgrnete slamu, povadite veće krtole, te ponovno zagrnete biljku, kako bi i dalje nesmetano rasla i obilno rađala. Plodovi su čisti i pravilnog oblika.



mladi krompir



Kada biljke krompira završe svoj životni ciklus, te se cima osuši, nakon nedelju dana povadite sav preostali krompir, a slamu poravnajte grabuljama i ostavite na gredici kao hranu svom nevidljivom živom svetu u tlu.






Ivana Strunje

Tekst preuzet sa http://organskocarstvo.blogspot.rs/