Svake godine primećujemo izrovane gomile na površini zemljišta. Te gomile su znak da imamo malog gosta, krticu Talpa europaea, u našim baštama, voćnjacima, cvetnjacima i travnjacima.

Najčešće je srećemo u listopadnim šumama, livadama, njivama, voćnjacima, odnosno svuda gde je zemljište rastresito. Ne zadržava se u močvarnim i peskovitim zemljištima. Aktivna je tokom čitave godine. Živi samotnjačkim životom, osim u periodu parenja (od februara do juna, što zavisi od vremenskih prilika). Ako se dve krtice sretnu u tunelu nastaje nemilosrdna borba. U našim uslovima krtice se pare samo jednom godišnje i daju 2-4 potomka. Prosečno živi oko 3 godine, a može da doživi i 10.

Korisna je životinja, ali joj se zbog sličnosti tunela i krtičnjaka, neopravdano, pripisuju štete koje prave drugi stanovnici zemljišta (voluharice, miševi, drugi sitni glodari, rovci). Hrani se različitim insektima, puževima, glistama, čak i miševima, žabama. Ima izuzetan apetit i stalno je u potrazi za hranom. Živi ispod površine zemljišta, 2-20 cm, u tunelima koje sama kopa. Prečnik tunela je 3,5-5 cm i oni čine splet koji krtica stalno obilazi u potrazi za hranom. Ima radijus delovanja oko 400 m². U toku 1 sata ona može da iskopa 15 m tunela.

Praveći tunele podgriza korenje gajenih biljka i tako dovodi do njihovog propadanja. Kopajući krtičnjake ova životinja uništava biljke, a indirektna šteta je to što se hrani glistama i smanjuje populaciju životinja koje poboljšavaju zemljište. Ipak, one su s druge strane i korisne jer stalnim kopanjem rastresaju i prevrću zemljište i tako doprinose njegovoj plodnosti.

U borbi sa krticama prednost treba dati raznim biološkim metodama koje će oterati krtice iz naše parcele. Treba znati da ova borba traje dugo, jer se te životinje veoma teško odlučuju da napuste kraj u kojem su se odomaćile. Ponekad je potrebno i više od mesec i po dana da se krtice oteraju, ali treba biti uporan i menjati metode borbe jer se krtice na neke brzo naviknu. Imajte na umu da su one najaktivnije ujutru, od 5 do 10 sati, a da tokom podneva odmaraju.

Uveče je potrebno zgaziti sve krtičnjake i tokom jutra proveriti koji su aktivni. Crevo za vodu gurnuti u najveći aktivni krtičnjak i pustiti mlaz vode da teče najmanje 20 minuta. Kod primene vode imajte na umu da u hodnicima uvek postoje vazdušni džepovi koji omogućavaju krtici da preživi, a ona je i odličan plivač.



U zemlji se može iskopati kanal širok do 30 cm i dubok 70-80 cm. Ovakav kanal treba napraviti oko cele parcele i ispuniti šljunkom. Umesto šljunka, kao barijera može da se postavi zaštitna mrežica sa sitnim otvorima kroz koje mogu da prolaze gliste, ali ne i krtice.

Ricinusovo ulje ima miris koji krtice ne podnose. Dovoljno je pomešati 3 kašike ricinusovog ulja sa 1 litrom vode i tu smesu prosuti po krtičnjaku, a možete natopiti komad krpe i gurnuti u aktivan krtičnjak. Krtice ne podnose ni miris limuna. Komad krpe ili vate se umoči u sok od limuna i gurne u krtičnjak. Takođe, limunova kora se može ubaciti u hodnik. Još jedan preparat može se dobiti tako što se napravi smesa ¾ surutke i ¼ mlaćenice i tom smesom se zaliva krtičnjak ili se natopi komad krpe i gurne u njega. Ni ovaj miris ne odgovara krticama.

Miris mačaka i pasa, takođe, nije prihvatljiv krticama. Dovoljno je sakupiti izmet mačaka i posuti po krtičnjaku, a može pomoći i ako se smotuljci pseće dlake gurnu u tunel. Ona ne podnosi ni cimet, ljutu papriku u prahu, biber, pa i njih možete iskoristiti za posipanje krtičnjaka. Takođe, krtice ne podnose ni miris ustajalog urina kojim može da se polije krtičnjak. Miris sveže ribe koja se ostavi da se fermentiše u malo vode je još jedan repelent koji tera krtice.

Biljke poput belog luka, pasulja, mlečike - biljka krtičnjak Euphorbia lathyris svojim mirisom teraju krtice. Beli luk treba saditi po bašti, a dobrim se pokazalo i to da se čen belog luka preseče na pola i pobode u zemljište. Redovno se mora obnavljati i gusto postavljati, najdalje na 5 m.

Najjednostavniji način koji stvara buku je da plastičnu bocu presečete na pola, uzmete deo sa čepom koji odvrnete i zabodete u aktivan krtičnjak ili tunel. Vetar će stvarati vrtloge i buku koja se prenosi u tunele. Ta buka iritira krtice.

Na tanje metalne štapove mogu se postaviti prazne limenke od pića i to tako da se konzerve postave na štap kroz otvor. Vetar će pomerati limenke koje udaraju u štap i tako se stvara buka i vibracija koja se prenosi u zemljište.

Štap od trske, takođe, može da bude koristan u borbi protiv krtica. Potrebno je štap dužine 2 m zabosti u zemlju do dubine od 60 cm. Tokom vetrovitog perioda trska će da stvara zvuk koji krtice ne podnose i beže sa tog područja.

Mogu se koristiti i gotovi aparati koji stvaraju buku, a danas postoji veliki izbor takvih aparata. Poželjno je svakih mesec dana (najduže) premeštati ove aparate jer se krtice naviknu na njegovo prisustvo.

Krtice su pokazatelj da je zemljište bogato insektima i glistama i kada njih nestane i krtice će otići. Za tu namenu može da se koristi preparat od zove koji se priprema tako što se u plastičnu kantu stave listovi zove, preliju vodom i ostave da se fermentišu 3-4 dana. Dobijeni preparat treba procediti, razrediti vodom, u razmeri 1:5, pa zalivati zemljište.

Borba sa krticama je dugotrajan i stalan posao. U bašti u kojoj borave mačke ili psi rase terijer nema krtica, jer ih oni love. Krtice ih po mirisu osete i izbegavaju ta područja.




Ranka Vojnović

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.rs/